On je mlađi,rodio se kasno i nije mu jasno zašto otac govori da bi trebalo sve Srbe na vrbe,kako da objasni da voli baš nju,baš Srpkinju,baš Milanovu kćer,kako objasniti ocu u kojem je bio geler,kojem su cijeli odred pobili Srbi,kako objasniti njemu koji je uvjek išao prvi,da je rođena u Zagrebu osamdeset pete,isto ko i on,i da sada nosi baš njegovo dete.
Trebaće starom saraksa,ko je njoj kriv,a onda kad je sve počelo kad je sa njim na maturacu bila,oni su urbana djeca,piju na eksove i na partije,i ne zanimaju ih Fidel,komunističke partije,oni vole samo Dinamo i Edija i Tusa,pacifisti bojkotiraju sve što je made in USA,oni su metropola,kvarius,oni su radio 101,da ih pitaš ko je predsednik,oni će ti reći ne znam,kasno je za pobačaj,iskreno oni pobačaj ne žele,vole se ludi maturanti,svoje djete žele,imam plan,reći ću im tata i mama ovo je Ana,tako je,svejedno,svi zovu,prećutaću da joj je puno ime Milana,ali ne,ne,saznali bi oni to kad tad,stari voli kad sam iskren zato im idem reći to sad,sad,sad.
Travno,zgrada,liftom do četvrtog sprata,prezime Marušić,njegova mama im otvori vrata,dobro veče,bog mama fino miriše ti sarma,ovo je moja djevojka,drago mi je gospođo ja sam Milana,ja sam Marija,vi uđite sad će večera,vi se poslužite,tako si zgodna,idite za sto ja ću doći odma,za stolom stari sa žujom puši Kolumbo cigarete,na zidu Franjo,spomenica,iz rata bajonete,koga to moje oči vide hvaljeni moj sine,muški stisak ruku koje se znoje i pitanje:a koje je ime tvoje?Milana,ona reče blago i stvarno mi je drago,prezime nije bitno,ma bitno je mala bitno.
Dovodiš mi četnike u kuću mali imaš muda,to nije sve stari,Milana je sa mnom trudna,već treći mjesec,došli smo reći vama,pa onda idemo do njenog oca Milana i njezine mame Jele,Franjo to je njihov život nek naša deca rade što god žele,to ćemo reći mama prvo vama da ćemo se vjenčat,e ako ćeš se s njom vjenčat onda mali možeš komotno odjebat iz stana,a obojica znamo da nemaš kamo,on se samo diže sa stola,pogleda Milanu i reče:Milana ajmo,ajmo u pičku materinu odavde.
Ivane stani,Ivan stade,otac na koljena pade,otac pade u plač,u desnoj ruci mu osigurač,otac jeca,u ljevoj ruci bomba mu iskakuje za srce ga štreca,i kaže,e nej moja djeca isto mi je dal me ovaj srpski geler čuće il srpsko unuče da imam,isto bi me bolelo,isto bi me ubilo.
Slušaj me tata,pun mi kurac više i tebe i rata,i ustaša i četnika i partizana i domobrana,ja volim nju više nego ti domovinu,Tuđmana i generale,ja volim nju i boli me kurac za ostale,ona je moj bljesak,ona je moja oluja,moja crkva i papa,ona je moja spomenica rata,umprofor prevlaka,ona je moja haška klupa,ona i djete su mi bitniji nego ti i mati i sve to skupa.
Otac se skameni,otac se ne miče,otac zanijemi,Marija mu žena smirujući stišće šakama ramena,u sobi muk,jedini zvuk dolazi sa linije,svira linija,Mate Bulić i pjesma gori borovina,gori,gori mater joj jebem,on gori dok gleda sina kako ga ne jebe ni pet posto,on je naprosto sretan,gleda svog Ivana,svoje djete kako je hrabar i odvažan kao i on devedesete,a nije on za to spreman,on ga napušta spremno i nije mu svejedno,živeće bez pomoći mame i oca,ponosan i u strahu s Milanom napušta onu ulicu Božidara maloga,Travno,drži Milaninu šaku čvrsto,volim te kaže klinac klinki,biće sve u redu,veruj mi no sikiriki.
Ivan se poče derat,ne,ne,ne,čuli su eksploziju kragujevke na ulasku ulice,malo prije HG spota Ivan se jecajući smota na Zagrebački asfalt sad ko da zna šta je rat!!!!!!!
NadaSiki
|
