Na beogradskoj opštini Savski venac 17. maja počinje akcija organizovanog otkrivanja raka grlića materice, od kojeg je Srbija, po broju žena koje su umrle od te bolesti, na prvom mestu u Evropi, saopšteno je danas iz Ministarstva zdravlja. U cilju zaustavljanja tog negativnog trenda, Ministarstvo zdravlja će, prema Nacionalnom programu za prevenciju raka grlića materice, otpočeti kampanju prvo na toj beogradskoj opštini, dok će u narednom periodu biti obuhvaćene sve žene od 20 do 65 godina i iz drugih delova Srbije. Takozvanim skriningom (preliminarno otkrivanje osoba sa neprepoznatim oblicima poremećaja zdravlja, uz pomoć lako i brzo primenljivih postupaka, na inicijativu lekara) na rak grlića materice na opštini Savski Venac, koji će se obavljati vikendima, biće obuhvaćene žene starosti od 29 do 48 godina, koje će dobijati poziv na kućne adrese da dođu kod izabranog lekara (ginekologa).
Predsednik opštine Leskovac Vladan Marinković i direktor Specijalne bolnice za lečenje sterileta u tom gradu Nebojša Marković potpisali su danas ugovor o besplatnoj veštačkoj oplodnji za 108 žena. Pravo na besplatnu vantelesnu oplodnju u naredne tri godine imaće samo žene sa područja opštine Leskovac. "Na ovaj način želimo da se odužimo našem gradu koji je pomogao otvaranje Specijalne bolnice", kazao je Marković. Pravo prvenstva na besplatni tretman imaće najsiromašniji bračni parovi, a ostale kriterijume određivaće komisija, sastavljena od predstavnika opštinskih vlasti, uz stručno mišljenje lekara Specijalne bolnice. "Kriterijimu će biti slični onima koje ima Republika Srbija pri određivanju parova za besplatnu vantelesnu oplodnju. Nadam se da će i naša bolnica ući u taj državni program, pa će broj besplatnih oplodnji u našem gradu biti daleko veći", kazao je Marinković. U proteklih mesec dana u Specijalnoj bolnici izvršeno je, prema navodima Markovića, više od 200 konsultacija sa bračnim parovima koji prirodnim putem ne mogu da imaju decu. "U toku je odabir i priprema pacijenata za vantelesnu oplodnju koja će početi od 1. juna", rekao je direktor Bolnice. Otvaranje Specijalne bolnice pomogle su leskovačka opština i Vlada Srbije sa 32 miliona dinara donacije, a vlasniku te zdravstevne ustanove Miodragu Stojkoviću odboren je povoljan kredit od 22 miliona dinara iz Republičkog fonda za razvoj za kupovinu komercijalne opreme.
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević najavio je juče da će u sredu biti donet nacionalni dokument za suprostavljanje nezaraznim bolestima. U Srbiji godišnje oko tri i po hiljade ljudi oboli od raka kože, od čega nekoliko stotina od melanoma, od kojih četvrtina njih završi smrtnim ishodom. Milosavljević je na konferenciji za novinare povodom Evropskog dana za borbu protiv melanoma - zloćudnog tumora kože, ukazao na važnost prevencije koja će, kako je naveo, biti glavno strateško opredeljenje Ministarstva zdravlja u narednom periodu. „Melanom je podmukao jer se brzo širi. Podaci govore da obolelih od melanoma ima koliko i obolelih od raka debelog creva, koji je među najrasprostranjenijima“, kazao je on. Ministar je dodao da je podizanje svesti i pružanje informacija najvažnije za rano otkrivanje bolesti, jer „nije rešenje sakriti se u bolnici i čekati da dođe pacijent u odmakloj fazi bolesti“. Direktorka Instituta za dermatovenerologiju Ljiljana Medenica je navela da su genetski faktori najčešći uzrok nastajanja melanoma, ali i dugo izlaganje suncu i solarijumu, veliki broj mladeža i atipični mladeži, opekotine zadobijene pre 15. godine, kao i svetla put. „Ukoliko mladež svrbi, menja boju ili oblik, obavezno je konsultovati dermatologa“, istakla je Medenica i naglasila da je najvažnija mera zaštite sklanjanje sa sunca. „Sunce valja izbegavati između 12 i 16 sati. Koristiti kreme s visokim faktorom zaštite od zračenja, kao i adekvatnu odeću, šešir i naočare. Bez kreme je dozvoljeno 15 minuta sunčanja dnevno“, navela je ona. Prema rečima Medenice, 2.500 ljudi se u poslednje dve nedelje javilo na pregled kod dermatologa povodom Evropskog dana borbe protiv melanoma, za koje je Ministartvo zdravlja obezbedilo besplatan skrining za rak kože. Ona je dodala da se taj dan obeležava svake godine prvog ponedeljka u maju i da učestvuje više od 20 zemalja. U Srbiji učestvuje 20 državnih dermatoloških institucija i sedam privatnih ordinacija. Melanom se pojavljuje i na mrežnjači oka, nervnom sistemu, na zadnjem delu debelog creva ili sluzokoži. Najviše obolelih od te bolesti ima u Australiji i na Novom Zelandu, a javlja se kod svih uzrasta i češća je kod ženskog pola. Organizator ovogodišnje kampanje „Pregledajte svoje mladeže redovno. Otkrijte malanom na vreme!“ je Udruženje dermatovenerologa Srbije sa Evropskom akademijom za dermatologiju i venerologiju.
Tastature kompjutera mogu da imaju više opasnih bakterije od daske WC šolje nekog javnog toaleta, utvrdili su britanski naučnici. Britanski časopis Which? Computing zatražio je od britanskih biologa da mikroskopom analiziraju više od 30 tastatura kompjutera jedne ugledne firme u Londonu, kako bi se utvrdilo da li zaposleni mogu da dobiju neku bolest od toga. Od 30 ispitanih tastatura, četiri su bile opasne po zdravlje zaposlenih, a naučnici su čak zatražili da jedna od tastatura bude odmah uklonjena, pošto je bila "pet puta prljavija od daske WC šolje nekog javnog toaleta", naveo je britanski časopis. "Bakterije pronađene na tastaturama mogu da izazovu simptome trovanja hranom", navodi se u studiji. "Glavni uzrok prljanja tastature je činjenica da zaposleni često doručkuju u kancelariji, a ostaci hrane pogodni su za razvoj miliona bakterija. Uzrok može da bude i loša lična higijena, kao što je zaboravljanje da se operu ruke posle odlaska u toalet", dodaje se u istraživanju. Svaka deseta ispitana osoba je priznala da nikada ne čisti tastaturu svog kompjutera, a 20 odsto je priznalo da nikada nije očistilo miša, naveo je britanski časopis koji je ispitao više od 4.000 ljudi. Polovina ispitanih je rekla da čisti tastaturu jednom mesečno. "Većina ljudi ne razmišlja o nagomilavanju prljavštine na kompjuteru. Ako ne čistite delove kompjutera, to je isto kao da jedete sa daske WC šolje", piše britanski časopis.
Sredovečni muškarci koji jedu sedam i više jaja nedeljno su pod većim rizikom da rano umru nego njihovi vršnjaci koji to ne čine, a dijabetičari koji pojedu i jedno jaje nedeljno izloženi su većem smrtnom riziku, pokazalo je američko istraživanje koje je trajalo 20 godina. Ne navodeći precizno šta je to u jajima što povećava rizik od smrti, dr Lik Đus i dr Majkl Gaciano sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard, navode da muškarci, koji ne boluju od dijabetesa, mogu da pojedu do šest jaja nedeljno i da time ne povećaju rizik od prerane smrti, izveštava Rojters. Harvardski tim proučio je zdravstvene izveštaje 21.327 američkih lekara, koji su učestvovali u obimnoj studiji o zdravlju medicinskih radnika. Doktori su praćeni dvadeset godina, od 1981, a za to vreme su redovno davali obaveštenja o stanju svog zdravlja i načinu života. Tokom dve decenije 1.550 ispitanika je doživelo srčani udar, 1.342 šlog, a ukupno ih je umrlo preko 5.000. Ustanovljeno je da su oni koji su jeli sedam i više jaja nedeljno bili pod rizikom da umru tokom tog dvadesetogodsišnjeg perioda većim za 23 odsto, a dijabetičari koji pojedu i jedno jaje pod dvostruko većim rizikom da umru zbog bilo kog uzroka, a naročito od infarkta ili šloga. Uz samostalno negativno dejstvo preteranog konzumiranja jaja na životni vek, harvardski istraživači navode i da su u principu ispitanici koji su jeli najviše jaja bili i stariji, deblji, da su jeli više povrća, ali manje žitnih pahuljica za doručak, da je među njima bilo više onih koji su pili alkohol, pušili i koji nisu bili skloni fizičkoj aktivnosti, što su takođe sve faktori koji mogu da povećaju rizik od srčanog udara i smrti. Jaja su bogata holesterolom koji, kad se konzumira u većim količinama, može da izazove zakrečenje arterija i poveća rizik od infarkta ili šloga. Međutim, dr Robert Ekel sa Univerziteta Kolorada, bišvi predsednik Američkog udruženja za srce, kaže da su jaja kao i svaka druga hrana - ni dobra, ni loša i da mogu da predstavljaju i sastojak ishrane koja pogoduje zdravlju srca. Dakle, jaja ne bi trebalo potpuno izbaciti iz ishrane. Jaja su odlična protiv stresa, jer telo snabdevaju potrošenim belančevinama, dobra su i za imunitet, jer su jedna od retkih namirnica koje organizmu daju vitamin D. Takođe, jedno jaje dnevno pokriva 26 odsto potreba organizma za folnom kiselinom. Ono podstiče funkcije mozga, jača vid, usporava starenje i jača seksualnost. Osobe koje nemaju zdravstvenih tegoba jaja mogu da konzumiraju bez brige, dok bi ljudi sa povišenim nivoom holesterola morali da konsultuju lekara.
Nemački istraživači napravili su prodor u razvijanju metoda lečenja Alchajmerove bolesti, ali moguće je da njihovo otkriće ne počne da se primenjuje čitavu deceniju. Stručnjaci drezdenskog Instituta Maks Plank za molekularnu biologiju ćelija i genetiku, razvili su tehniku inhibiranja beta-sekretaze - enzima za koji se danas zna da predstavlja glavni uzrok senilnog propadanja mozga, objavila je agencija DPA. Nemački istraživači koriste izvesno "sidro" kojim se jedinjenje koje inhibira pomenuti enzim "smešta" u moždano tkivo miša, posle čega životinja ne podleže mišijoj verziji Alćajmerove bolesti. U izveštaju iz Drezdena stoji da je unošenje inhibitora beta-sekretaze u samu membranu moždanih ćelija "enormno povećao njegovo blagotvorni dejstvo". Kaj Simons, bivši direktor Instituta Maks Plank, kaže da ovaj metod predstavlja veliki prodor u istraživanju Alćajmerove bolresti, ali upozorava da ne treba gajiti preterana očekivanja. Po njegovom mišljenju, biće potrebno najmanje 10 godina da se razvije prihvatljiva terapija u kojoj bi se koristio pomenuti metod.
