Svetska zdravstvena organizacija (SZO) istražuje da li su tvrdnje australijskog naučnika Adrijana Gibsa o nastanku svinjskog gripa tačne, javljaju agencije. Ovaj 75-godišnji naučnik, koji je sarađivao s farmaceutskom kompanijom „Roš holding” na proizvodnji leka „tamiflu”, izjavio je da će objaviti studiju u kojoj tvrdi da je novi virus rezultat ljudske greške. Gibs je detaljno objasnio kako smatra da se virus slučajno proširio u jajima koje naučnici u laboratorijama koriste da razviju nove viruse i naprave vakcine. On je kazao da je do tog zaključka došao prilikom utvrđivanja porekla virusa proučavajući njegovu genetsku strukturu. „SZO je prošle nedelje dobila Gibsovu studiju i sada je proučava”, izjavio je vršilac dužnosti pomoćnika generalnog direktora SZO Keidži Fukuda. Gibs, koji je 40 godina proučavao evoluciju mikroba, jedan je od prvih naučnika koji je analizirao genetički sastav virusa H1N1, koji se pre tri nedelje pojavio u Meksiku. Fukuda je rekao da virus, koji je rezultat laboratorijskog eksperimentisanja ili proizvodnje vakcine, možda znači potrebu za većom bezbednošću, a ukazivanjem na izvor virusa naučnici mogu bolje da razumeju potencijal širenja mikroba i izazivanja bolesti. „Što pre otkrijemo odakle je virus, stvari mogu da postanu mnogo bezbednije”, kazao je Gibs, napominjući da bi u pitanju mogla biti i greška, odnosno da je virus sa svinje „skočio” na nekog drugog sisara ili pticu pre nego što je dospeo do ljudi.
Uz sve negativne predznake koje stres sa sobom nosi, izvesna količina stresa na poslu je ipak pozitivna i poželjna. Štaviše, upravljanje stresom može da doprinese da ljudi rade bolje i produktivnije. U nastojanju da motivišu svoje zaposlene, kompanije moraju da budu svesne da je pri tom neophodno biti veoma suptilan i oprezan, jer je linija između dobrog i motivišućeg i lošeg i destruktivnog stresa vrlo tanka - poželjno je, sa jedne strane, izazvati lučenje adrenalina kod zaposlenih, ali ne u tolikoj meri da oni postanu nervozni i neproduktivni.Svako od nas ima različito mišljenje o tome šta je za njega stresna situacija i kako stres deluje na nas, ali ga u svakom slučaju većina nas ipak povezuje sa nervozom, neprijatnim osećanjem, pritiskom i zahtevima koje teško izvršavamo, jer su ponekad u potpunosti nerealni. Dakle, menadžeri moraju biti veoma oprezni prilikom preraspodele zaduženja, ali i postavljanja ciljeva i zadataka zaposlenima. Upravljanje stresom u timovima je posebno važno. Ukoliko tim pati zbog toga što je, recimo, njegov ključni član pod stresom, efekat na ceo tim biće progresivno destruktivan. Velika energija je blokirana, motivacija iščezava i pojavljuje se osećaj demotivisanosti i beznađa među ostalim članovima tima. Ovakav pad radnog morala vrlo lako može da dovede do osipanja najvrednijih kadrova čija je zamena uvek kasnije skupa i teška.Pre svega trebalo bi napraviti analizu problema koji dovode do pojave stresa u organizaciji. Suočeni sa problemom stresa, mnogi poslodavci danas pokušavaju organizovano da pomognu svojim zaposlenima da prevaziđu teškoće koje izazivaju stres. Najvažnija pomoć sastoji se zapravo u edukaciji zaposlenih u vezi sa stresom. Stres na radnom mestu se svakako može kontrolisati, smanjiti, ali čak i potpuno eliminisati određenim tehnikama ili alternativama. Ako ne možemo da promenimo okolinu, možemo svakako da promenimo svoje tumačenje događaja oko nas.Možemo naučiti da doživljavamo stvari tako da nas ne ugrožavaju. To je suština pozitivnog mišljenja. Ista stvar se može doživeti kao tragedija ili kao sitnica. Nije važno da mi promenimo nekoga - šefa, kolegu ili saradnika na poslu - to uostalom nije ni moguće! Važno je da znamo da zaštitimo sebe i svoje interese. A pri tom da ostanemo pristojni i ljubazni u odnosu na druge. Isto tako, važno je naučiti jasno prepoznati sve one događaje na poslu koji izazivaju stres, kao i sopstvene misli i emocije koje taj stres prate. Stresne misli i emocije koje su pratioci stresnog događaja pokušajte da zamenite nekim drugim mislima i emocijama koje ne izazivaju neprijatnost i napetost, pokušajte da se opustite. Pored ovoga pokušajte da se bar jednom godišnje, a ako je moguće i češće, sastanete sa svojim poslodavcem, šefom ili direktorom i porazgovarate o tome kako obavljate posao i u kojoj meri ispunjavate svoje radne obaveze. Razjasnite šta se od vas očekuje na radnom mestu, koji su budući razvojni planovi kompanije u kojoj radite, kao i gde ste vi u tim planovima, kako možete poboljšati svoj rad i postati efikasniji, koje su vaše vrline, ali i nedostaci na čijem eliminisanju morate da poradite u narednom periodu, kao i da li za vas ili vašu poziciju postoji u perspektivi mogućnost napredovanja.
Posle deset godina istraživanja na 600 žena, švedski lekari su ustanovili da srećno zaljubljene devojke ili srećno udate žene imaju zdravije srce od usamljenih ili nesrećnih dama. Na jednom nedavno održanom naučnom skupu posvećenom psihosomatskim zdravstvenim problemima iznet je podatak da srećno udate pa time i zadovoljne žene ali i zaljubljene devojke imaju zdravija srca od svojih nesrećnih, usamljenih ili u ljubav razočaranih vršnjakinja. Grupa švedskih naučnika, koje je predvodila neuropsihijatar profesor dr. Kristina Ort-Gomer, punih deset godina pratila je život 600 žena starih između 30 i 65 godina i na skupu je podnela rezultate svojih istraživanja. Oni su ustanovili da srećni i odnosi uzajamne podrške dve osobe suprotnohg pola pozitivno utičuj na celokupno zdravstveno stanje osoba, posebno na srce i krvne sudove. "Žene koje u bračnoj ili ljubavnoj vezi doživljavaju stresove pokazuju znake sužavanja krvnih sudova i srčane aritmije. Međutim, među srećno udatim pa time i zadovoljnim ženama i devojkama koje imaju stabilnu i iskrenu ljubavnu vezu gotovo da se retko nalaze znaci arterioskleroze i poremećaja u radu srca", saopštila je dr. Ort-Gomer. Srce usamljene i nezadovoljne žene ima manji kapacitet, ubrzani i aritmičan puls što kazuje da će se teže uhvatiti u koštac sa psihičkim problemima. Društveno izolovana žena takođe je izložena većem riziku da oboli od dijabetesa i preterane debljine - zaključuje se u izveštaju.
Do kraja 2009. godine svaki pacijent moraće da se opredeli i da zvanično ima izabranog lekara opšte prakse. Do sada se se opredelilo manje od 50 odsto pacijenata, a osim lekara opšte prakse bira se i izabrani pedijatar, ginekolog i stomatolog. Proces biranja lekara ne ide glatko, jer mnogi pacijenti odbijaju da se opredele. Prilikom izbora lekara pacijenti potpisuju obrazac na godinu dana u tri primerka. Jedan ostaje njima, drugi zdravstvenoj ustanovi, a treći filijali RZZO. Potrebna je samo overena zdravstvena knjižica i lična karta. Po isteku godišnjeg ugovora može se promeniti doktor, a postoji mogućnost i ranije promene uz saglasnost načelnika službe. Ipak, opredeljivanje ne ide bez problema. - Pacijenti jednostvano kažu nećemo da se opredeljujemo. Tražićemo savet kako to da rešimo. Naravno, prvo su se opredelili pacijenti koji redovno dolaze u dom zdravlja. Broj opredeljenih je trenutno oko 50 odsto od ukupnog broja pacijenata - kaže za „Blic“ dr Nada Jovanović Vasiljević, direktorka Doma zdravlja „Barajevo“. Ona savetuje pacijente da biraju lekare ne po ljubaznosti, već i po stručnosti. Dobar lekar je, smatra ona, onaj koji ne služi samo da piše recepte i doznake za bolovanja. - Izabrani lekar treba zaista da brine o pacijentima. On ima pravo da kaže pacijentu da ne želi više da ga leči ako ovaj ni posle nekoliko upozorenja nije ostavio pušenje koje mu šteti zdravlju - ističe dr Vasiljević. Oko 36 odsto pacijenata Doma zdravlja „Palilula“ do sada se opredelilo za izabrane lekare. Dr Dragoslava Mišetić napominje da pacijent ima pravo da promeni lekara na kraju svake godine ako smatra da se nije adekvatno brinuo o njegovom zdravlju. - Imamo problem da animiramo prigradska naselja koja pripadaju opštini Palilula. Ti pacijenti su se odazvali u baš malom broju. Zato treba znati da ovde nije reč o dobroj volji, već o obavezi - naglasila je dr Mišetić. Još manje prijavljenih trenutno je u DZ „Grocka“, njih oko 30 odsto. Direktorka ove ustanove dr Milka Stanojević napominje da će pravi izbor imati oni pacijenti koji se ranije prijave. Oni koji zakasne biraće između preostalih lekara. Standardi Nakon završetka procesa biranja lekara biće moguće uvođenje sistema kapitacije, gde će RZZZO plaćati lekare po broju opredeljenih pacijenata i obimu pruženih usluga. Standardi propisuju da izabrani lekar opšte prakse može imati do 2.000 kartona, isti broj je i za izabranog pedijatra, 7.500 kartona je standard za izabranog ginekologa i do 12.000 kartona za stomatologa. Šta je za vas dobar lekar? Slađana Adamović (40) geodetski inženjer Volela bih da me leči doktor koji ima strpljenja da me sasluša i da me uputi na pravo mesto ako je problem veći od njegovih mogućnosti. Gordana Grujić (44) zdravstveni radnik Odnos lekara i pacijenta mora da podrazumeva mnogo razumevanja i ljubaznosti. Pored toga, za pacijenta je bitno i da je lekar posvećen profesiji i da se neprestano usavršava. Ljubinko Sarić (26) automehaničar Dobar lekar je onaj koji me sačeka sa osmehom i lepom reči kad se pojavim na vratima ordinacije. Iskreno, ne sećam se kad sam to poslednji put doživeo. Žarko Lekić (53) automehaničar Najvažnije je da lekar postavi pravu dijagnozu. Inače, lečim se u zdravstvenoj stanici Doma zdravlja „Zvezdara“ u Pop Lukinoj i imam samo reči hvale za njih. Dejan Alempijević (37) inženjer informatike Smatram da je dobar lekar onaj koji zna svoj posao, ali i onaj koji ume da pacijentu ulije nadu za ozdravljenje i da mu pomogne i na psihičkoj bazi. Jelena Rebić (25) WEB administrator Za mene je dobar lekar prvenstveno dobar dijagnostičar. Volela bih kada bi lekari zaista više razmišljali o zdravstvenim problemima njihovih pacijenata.
Prilikom intelektualnog rada čovek sagoreva svega tri kalorije više nego prilikom odmora, a unosi gotovo 30 odsto više kalorija i otuda višak kilograma, kažu naučnici. Oni su naime otkrili da stres koji prouzrokuju teški mentalni zadaci može dovesti do prejedanja. Ovi rezultati mogu da pomognu da se otkrije kako savremeni način života utiče na pravu epidemiju gojaznosti, navodi se na sajtu www.net.hr. Tim istraživača merio je spontani unos hrane kod 14 studenata nakon rešavanja svakog od triju različitih zadataka. Prvi zadatak je bilo opuštanje u sedećem položaju, drugi čitanje i prepričavanje teksta, a treći zadatak se odnosio na seriju testova pamćenja, pažnje i koncentracije na kompjuteru. Nakon 45 minuta svake od ovih aktivnosti učesnici ispitivanja mogli su da pojedu koliko god žele posluživši se sa švedskog stola. Naučnici su izračunali da svaka od navedenih intelektualnih aktivnosti troši svega tri kalorije više od odmaranja. Međutim, uprkos niskoj potrošnji kalorija prilikom mentalnog rada, studenti su nakon prepričavanja teksta uneli 203 kalorije više, a nakon rešavanja testova 253 kalorije više nego nakon odmaranja. To znači da je unos kalorija bio 23,6, odnosno 29,4 odsto veći nakon mentalnog rada nego posle odmaranja. Uzorci krvi uzeti pre, za vreme i posle svake aktivnosti pokazali su da mentalni rad prouzrokuje mnogu veću fluktuaciju glukoze i fruktoze nego period odmaranja. Te fluktuacije može da prouzrokuje stres koji je posledica intelektualnog rada, kažu naučnici. Telo na to verovatno reaguje pojačanim unosom hrane ne bi li održalo ravnotežu glukoze, jedinog "goriva" koje koristi mozak. Preterani unos kalorija prilikom intelektualnog rada, u kombinaciji s činjenicom da je savremeni čovek premalo fizički aktivan, umnogome doprinosi epidemiji gozanosti, zaključili su naučnici.
Na velikom simpozijumu posvećenom impotenciji u Hamburgu, svetski stručnjaci iz oblasti urologije razmatrali su problem erektilne disfunkcije od koga boluje oko 150 miliona muškaraca širom sveta. Tom prilikom su objavili da su povećani krvni pritisak, šećerna bolest, alkoholizam, pušenje, gojaznost i određeni lekovi u direktnoj vezi sa erektilnom disfunkcijom i da su odgovorni za njen nastanak. Prema rečima stručnjaka, savremenom muškarcu, ali i ženi seks je veoma važan, ponekad čak i presudan za opstajanje veze. A kao jedan od najčešćih seksualnih problema navodi se problem sa uspostavljanjem i održavanjem erekcije. Poražavajuća je i statistika koja pokazuje da u svetu trenutno od impotencije pati oko 150 miliona muškaraca. Danas se zna da je poremećaj erekcije u tesnoj vezi sa drugim zdravstvenim stanjima: povećani krvni pritisak, šećerna bolest, alkoholizam, pušenje, gojaznost, kao i uticaj nekih lekova. Ipak savremena medicina je dosta odmakla u lečenju impotencije i današnja dostignuća omogućavaju muškarcima da uživaju u kvalitetnom seksualnom životu. Doktor profesor Frank Somer, profesor urologije na Univerzitetu u Kelnu, tokom kongresa je rekao: - Poslednjih godina pojavilo se nekoliko pilula koje rešavaju problem impotencije muškaraca. Jedna od njih je i „levitra“. Ova pilula pomaže muškarcima da prevaziđu problem sa uspostavljanjem i održavanjem erekcije. Sve to zahvaljujući vardenafilu, hemijskoj supstanci za lečenje impotencije, koju sadrži „levitra“, po čemu se i razlikuje od dosadašnjih preparata, pošto deluje brzo, može se konzumirati uz alkohol, ne utiče na spermogram i lako se eliminiše iz organizma. Ipak, ističe dr profesor Frank Somer, najvažnije je da se pored uzimanja pilule rešava zdravstveni problem, koji se smatra odgovornim za impotenciju.
