Popularni teniser Novak Đoković koji je tek počeo da se zagreva na US Openu iza kulisa teniskog terena u Americi zabavlja se i uživa sa porodicom, trenerom i devojkom Jelenom. Nakon pobede nad Troickim, Novak je na svom oficijalnom sajtu okačio zanimljiv snimak na kome u dvorištu kuće peva kafanski hit Hanke Paldum „Crne kose“.
Novak nakon hvatanja, ribu poljubi i vrati u jezero
Na snimku se jasno vidi da Novak iz dna duše pokušava da izvuče i najviši ton, na gitari ga prati trener Bogdan Obradović, devojka Jelena i mama se smeju iz prikrajka, a porodični prijatelj mu sve vreme prilazi i lepi pare na čelo, koje Novak iskusno ubacuje u šorc.
- Snimak pokazuje da se bez narodne muzike nikada ne može, pa čak ni ovde u dalekoj Americi. Boca se pokazao kao izvanredan muzičar sa akustičnom gitarom, a ja kao dobar „kafandžija“. O vokalnim sposobnostima nećemo govoriti sve se čuje. Više od glasa do izražaja dolazi zabava koju smo drugari i ja napravili! Eto, i ovako nešto se praktikuje u pauzi između treninga - napisao je u dnevniku na sajtu Novak.
Osim pevanja on vreme između treninga provodi i u pecanju, igranju sa psom Pjerom, ali i pokušavanjima da polomi gitaru.
- A ovo se događa kada ste nezadovoljni časom sviranja gitare. Kada nema reketa, lomi se ono što je pri ruci. Ha, ha, ha - napisao je Novak.
Novakov otac Srđan sa štapom u ruci
Iako mu sa gitarom možda ne ide, a ni pevanje nije za desetku, ulov ribe mu odlično polazi za rukom. Ipak, Novak je odlučio da sirote ribe ne ubija, već da ih vraća u vodu. Pre toga ima i mali ritual opraštanja s njima - strastvene poljupce.
- Ovo je prvi ulov u ovogodišnjem izdanju pecaroškog takmičenja „Alpine catch“ (napisao je Novak ispod slike na kojoj ljubi ribicu). Ova ribica se vraća u jezerce sa poljupcem za sreću i najlepšim željama. Takmičenje prati slogan „poljubi i oslobodi“ - napisao je Novak u dnevniku i objasnio da je i njegov tata imao sreće u pecanju, ali ne koliko i on.
Nakon koncerta, Nole „lomi“ gitaru
- A i tata je uspeo da osvoji poen u pecaroškom takmičenju. Izgleda toliko uzbuđeno kao da je ulovio sabljarku, ali ni skroman ulov ga nije razočarao. Naprotiv, i on je dao „topli pozdrav“ ribici pre nego što je pustio - zabavljao se Novak.
Novac, razvijena infrastruktura i motivisan trenerski kadar samo su neke od „kockica koje moraju da se slože“ da bi država dobila sportskog asa. Kako Beogradu i Srbiji uspeva da stvaraju šampione bez ičeg od navedenog, nikome nije jasno.
Zoran Jovanović: Za rad sa decom važiće najstroži kriterijumi
Nov generalni sekretar Sportskog saveza Beograda Zoran Jovanović zato namerava da „rađanje“ neke nove Nađe Higl više ne bude stvar slučaja.
U borbi za beogradski sport, smatra Jovanović, dva fronta su najznačajnija – razvoj infrastrukture i kategorizacija klubova.
- Nedostaju nam atletski kompleks, bazeni, gimnastička sala, sala za borilačke sportove, odbojkaški centar, a to je samo početak. Želje sportskih saveza su velike i to je prirodno jer za sportske objekte godinama nema novca. Hala „Pionir“ je poslednji veliki sportski objekt sagrađen u Beogradu. „Beogradsku arenu“ ne računam jer je ona namenjena i sportskim i kulturnim i zabavnim događajima - kaže Zoran Jovanović.
Nažalost, potrebe beogradskih sportista su iz jedne, a dubina gradskog džepa iz druge priče. Generalni sekretar SSB, međutim, misli da zna kako ove priče spojiti srećnim krajem.
- Mogućnosti i želje nisu lako pomirljive, ali rešenje je u tome da ne gradimo ono što je neisplativo. Gradićemo samoodržive objekte, one koji mogu da opstanu od svojih prihoda, kako ne bi bili nov teret za gradski budžet. „Beogradska arena“ mora da bude na gradskom budžetu, jer je metropoli kao što je Beograd takva hala neophodna, ali nećemo graditi neku novu „Arenu“ - predlaže rešenje Jovanović.
Generalni sekretar SSB smatra da su prioritet objekti za bazične sportove. Za njih nema mnogo sponzorskog interesovanja, ali Jovanović veruje da je prošlogodišnja Univerzijada uspela da podseti javnost da i oni postoje.
- Po meni, prioritet su atletski kompleks, bazeni, gimnastička sala, kao i sala za borilačke sportove. Znamo da atletika nije fudbal, nema mnogo sponzora zainteresovanih za nju, ali na Univerzijadi smo ostvarili prilične atletske uspehe. Govorim i o medaljama i o organizaciji i o atmosferi. Univerzijada je skrenula pažnju na ljude kao što je Ivana Španović, koji su osvojili publiku i umećem i harizmom. Mislim da je to dobar početak priče za beogradsku atletiku - kaže Jovanović.
Posao koji SSB neće odlagati jeste kategorizacija klubova. Pod okriljem Sportskog saveza Beograda nalaze se 54 granska saveza, 1.260 klubova i više od 100.000 sportista. Trenutno su kategorizovani samo sportovi, što donosi nevolje prilikom podele budžetskih sredstava.
- Kategorizacija klubova omogućiće Sekretarijatu bolju raspodelu novca i pare će zaista biti usmeravane najuspešnijima i najmasovnijima. Sada je to problem. Prema Zakonu o udruženjima, dovoljno je samo troje ljudi da bi se osnovalo sportsko udruženje. Ako se radi o sportu prve kategorije, dakle prioritetnom, poput fudbala, ta trojica mogu da se prijave za novčanu pomoć. Jasno je da to nema smisla - objašnjava Jovanović.
Sportski savez Beograda sastaviće i elektronsku bazu podataka o klubovima, koja će koristiti i savezu i svima koji nameravaju da se bave sportom.
- Imamo 1.500 sportskih udruženja koja su registrovana, a nisu u granskim savezima, dakle, nisu u sistemu. Hoćemo da vidimo ko je aktivan i kakav kadar ima. Ako neko dete želi da trenira, recimo, odbojku, njegov roditelj moći će da pogleda bazu podataka i da vidi kako jedan klub ima deset stručnjaka, a drugi samo jednog. Tako će moći dete da odvede tamo gde će ono imati najbolje uslove za trening - priča Jovanović.
Trenerski kadar u Beogradu je takođe tema kojom Jovanović namerava da se detaljno bavi.
- Zahtevaćemo da sportska udruženja imaju odgovarajuć broj stručnjaka. Za rad sa decom važiće najstroži kriterijumi. Zauzvrat ćemo se truditi da poboljšamo materijalan položaj tih ljudi. Suviše smo bili posvećeni vrhunskom sportu, a amaterski sport, koji je osnova, ne zahteva ništa manje ulaganja. Moramo da ulažemo u mlade trenere, da afirmišemo ljude koji stoje iza uspeha poput onih koje ostvaruje Nađa Higl. Uspesi poput Čavićevih ili Đokovićevih ostvareni su van sistema. Da bismo stvarali sistemske uspehe, moramo da nagrađujemo znanje - zaključuje Jovanović.
Košarkaš zlatne generacije
Novi generalni sekretar Sportskog saveza Beograda proslavio se kao košarkaš Crvene Zvezde. Sa „crveno-belima“ je postao državni prvak 1993. godine, a bio je i deo legendarne jugoslovenske reprezentacije koja je osvojila Evropu i svet 1990. i 1991. godine. Studirao je na univerzitetu Lujzijana stejt u Sjedinjenim Američkim Državama i danas je specijalista za menadžment malih i srednjih preduzeća. Bio je na čelu projekta „Univerzijada 2009“. Generalni sekretar SSB postao je 4. avgusta ove godine.
Karolina Jovanović, talentovana teniserka iz Niša, fotografisala se za septembarsko izdanje muškog magazina „Plejboj“. „Ovo je prvi put da se slikam za muški magazin. Zvali su me za neke druge časopise, ali se meni jedino ‘Plejboj’ svideo“, kaže Karolina za „Blic“.
Karolina se nada da će joj medijska pažnja pomoći da se vrati tenisu
- Ekipa je veoma profesionalna, svi su bili fenomenalni prema meni, a i odlično smo se proveli na „Plejboj“ žurkama u Srbiji i Crnoj Gori. Slikao me je Nenad Marjanović. To je velika čast. Fotografije su profesionalne i veoma sam zadovoljna kako je sve ispalo. Slikala sam se gola, ali mi se neki delovi nisu videli - kaže Karolina.
Mlada teniserka ističe da su joj mama Marina, sestra Bojana i dečko bili najveća podrška.
- Dečko je fenomenalno reagovao. Mama me je ohrabrila zajedno sa mojom sestrom Bojanom. Ma svi su me podržali, i moji drugovi, ama baš svi oko mene.
Karolina ističe da se njena mama Marina oduševila kada je videla fotografije.
- Moja mama je rekla da su super. Rekla mi je da sam mlada i lepa i da to treba i da pokažem - priča Karolina i ističe da ne mari za zlurade komentare okoline.
- Kao i u svakom poslu, i u ovom ima negativnih i pozitivnih komentara. Ne marim za negativne komentare. Živimo u maloj sredini, Srbija nije Amerika. U svetu su se sve poznate, lepe žene slikale za „Plejboj“. Ja znam ko sam i šta sam i ne zanima me ništa dalje od toga.
Karolina je pre nekoliko godina imala pauzu u teniskoj karijeri zbog povrede, a tada je i izgubila sponzore.
- Pre tri godine sam imala povredu kolena zbog koje nisam mogla da igram. Tada sam izgubila sve sponzore. Nadam se da će mi ove slike pomoći da nađem sponzore - ističe Karolina koja je počela da igra tenis kada je imala samo četiri godine.
- Dok su se svi igrali u pesku, ja sam udarala lopticom o zid čak i po dvanaest sati dnevno. Teniski zid mi je bio druga kuća, tu su me svi voleli. Jednog dana su me spazili i počeli da pričaju o meni kao o čudu od deteta i zvali me nebrušeni dijamant. Ubrzo su se javili sponzori. Vodili su me na državno prvenstvo za takmičare do dvanaest godina, koje se održavalo igrom slučaja u Nišu. Sa osam godina sam počela redovno da igram turnire i bila državni prvak u svim konkurencijama i prva na našim rang-listama… Osvojila sam 18 titula u dublu u profesionalnoj karijeri, u singlu imam tri titule, preko deset finala, isto toliko polufinala… - navodi Karolina koja je trenutno na 711. mestu, a pre povrede najbolji plasman joj je bio 404. mesto.
Karolina je na samom početku trenirala sa Anom Ivanović, Jelenom Jankovićem, Novakom Đokovićem.
- I Ana i Jelena su mi drugarice. Nole takođe. Svi mi smo učili zajedno. Ana je imala sreće. Svako od njih je pokazao da vredi - kaže Karolina i ističe da joj je tenis najveća ljubav.
Model
Karolina ističe da osim tenisa ima još jednu veliku pasiju, modeling, kojim bi takođe želela da se bavi.
- Snimala sam reklame u Sarajevu, uradila modne fotke za „Graciju“… Obožavam da se fotografišem, volim taj posao, tako da bih volela i na tom polju da mi krene.
Muke sa karijerom
Karolina se sa tugom seća dana kada je bila povređena.
- Niko iz naše zemlje nije hteo da me sponzoriše, a i dalje su se čudili i tapšali me po ramenu i govorili da ja moram biti prva na svetu. Ipak, 2006. dolazim na WTA listu kao 480. u singlu i 426. u dublu. Snalazim se za novac, onim što zaradim na turniru plaćam sledeći turnir. U septembru te godine dobijam poziv iz Rolan Garosa da treniram u tom klubu. Trener bi mi bio čovek koji je tada radio sa Natali Deši, Meri Pirs i Tatjanom Golovinom. U istom klubu su bili Monfis, Bagdatis i mnoga druga poznata svetska imena, ali mi nije odobrena viza na duži period, iako su iz kluba sve pokušavali. Kasnije se povređujem, idem na operaciju kolena, pravim pauzu od godinu dana. Prošle godine sam se vratila na teren.
Zbog jedinice iz jednog ili dva predmeta, čak svaki deseti srednjoškolac u Beogradu mora na popravni ispit. Učenici su u protekloj školskoj godini muku mučili sa zadacima iz matematike i zakonima fizike, a ništa jasniji im nije bio ni engleski jezik budući da iz ovih predmeta ima najviše „oborenih“ đaka.
Popravni ispiti u pojedinim školama su već počeli. Kao po običaju prvo će polagati pismeni deo, a u zavisnosti od rezultata očekuje ih i usmeni deo.
- Pismeni deo polaganja je počeo. Oko 15 odsto učenika od prvog do trećeg razreda je oboreno na popravni i to najviše iz fizike, hemije i matematike. Što se tiče društvenih nauka prednjači engleski jezik. Statistički gledano dečacima i devojčicama je najteža prva godina. Ipak, mislim da im teže pada prilagođavanje na nov način rada, društvo i nastavnike nego samo gradivo. Kasnije se situacija stabilizuje, pa u narednim godinama imamo manje zaključenih jedinica - objašnjava za „Blic“ Ljiljana Đoković, direktorka Gimnazije „Sveti Sava“.
Tradicionalno u Šestoj beogradskoj gimnaziji, najviše glavobolje đacima zadaje matematika jer od 50 učenika koji će od petka pokušati da dobiju prelaznu ocenu, više od 30 će rešavati matematičke zadatke.
- Imamo dobru decu što se i vidi po tome da nemamo ni jednog učenika koji ponavlja razred, a od oko 1.000 đaka samo 50 ide na popravni. Više od polovine njih ima jedinicu iz matematike, ali se nadam da su iskoristili dva meseca pauze da se pripreme za popravni i da će nastaviti školovanje sa svojom generacijom - kaže Aleksandar Hrnjak, direktor Šeste beogradske gimnazije.
Slična situacija je i u srednjim stručnim školama, a broj učenika koji se u avgustu bore za prelaznu ocenu, nešto je manji nego prošle godine.
- Mi smo velika škola. Imamo oko 2.000 đaka, a na popravni ove godine ide nešto više od 10 odsto od ukupnog broja. Znači skoro svaki deseti đak. Pored matematike, fizike i mehanike, koje tradicionalno zadaju muku našim đacima, pojedinim učenicima su ove godine malo lošije išli stručni predmeti - priča Željko Radošević, direktor Saobraćajno tehničke škole.
U Trgovačkoj školi zaključene su 164 nedovoljne ocene, ali tako da će 112 đaka od sutra polagati popravne ispite, dok će 12 učenika ponavljati razred.
- U odnosu na prošlu godinu, broj dece na popravnom je drastično smanjen. U principu poslednjih godina u školu se upisuju uglavnom odlični đaci što se i oseća - smatra direktorka Vesna Babić Živanović.
Inače, u školama su bili u obavezi da za učenike koji idu na popravni organizuju dopunsku nastavu, po završetku školske godine ili neposredno pre polaganja. Međutim, ti časovi su slabo posećeni, a učenici se pre odlučuju za privatne časove.
Cena privatnih časova
- Matematika od 500 do 800 dinara
- Fizika od 450 do 850 dinara
- Hemija od 400 do 1.000 dinara
- Mehanika od 350 do 700 dinara
- Engleski jezik od 400 do 600 dinara
- Ekonomika od 600 do 800 dinara
- Elektronika od 600 do 1.000 dinara
Srpska predstavnica na takmičenju za mis univerzuma koje se ove godine održava u Las Vegasu 23. avgusta Lidija Kocić imala je veoma uzbudljivu nedelju.
Pored napornih priprema za finalno takmičenje naša misica je sa ostalim takmičarkama imala priliku da odgleda i čuveni šou „Viva Las Vegas“ sa imitatorima Elvisa Prislija. Zanimljivo je da je koreografija za finalno veče, kada se devojke budu predstavljale u kupaćim kostimima, uzeta upravo iz ove predstave.
Lidija je sa takmičarkama išla i u jednodnevnu posetu pustinji Mohave, a misice su takođe prisustvovale koncertu Terija Fatora, američkog pobednika rialiti serijala „Ja imam talenat“. U okviru pripremnih aktivnosti organizovan je i humanitarni bal, a Lidija je na aukciju nacionalnih poklona odnela srpsko platno sa potpisima naših tenisera Novaka Đokovića, Nenada Zimonjića, Viktora Troickog i Janka Tipsarevića. Zanimljivo je da su organizatoru uradili zajednički intervju u kojem su predstavili dve naše devojke, Lidiju, koja predstavlja Srbiju, i Anu Prelević, unuku Đorđa Marjanovića, koja predstavlja Grčku. U dosta neobičnom intervjuu devojke su odgovarale na pitanja poput koji im je ljubavni sastanak bio najgori u životu, te su ih čak terali da oponašaju zvuke domaćih životinja. Do samog finala ostalo je još nekoliko dana, a fanovi iz naše zemlje svoju podršku Lidiji mogu uputiti glasanjem preko zvaničnog sajta mis univerzum.
Miloš Milovanović, voditelj jutarnjeg programa „Dizanje“ na Televiziji B92 dok je bio dečak sanjao je da leti kao Supermen i pevušio „Hej vojnici, vazduhoplovci...“.
Miloš kaže da se pilotiranje ne može porediti ni sa čim
Njegov san se delimično ostvaruje. On pohađa školu letenja u aeroklubu „Kikinda“ i na proleće bi trebalo da dobije privatnu pilotsku dozvolu PPL. Ljubav prema letelicama stekao je uz prijatelja Vladu Bojovića, predsednika aerokluba „Galeb“ koji se bavi prikupljanjem, restauriranjem i letenjem na starim vojnim avionima domaće proizvodnje.
- Do 2020. priželjkujemo da imamo 13, 14 aviona, čitav muzej oldtajmera u letnom stanju. Naša zemlja ima ozbiljnu vazduhoplovnu istoriju i tradiciju i treba da držimo do toga. Zainteresovao sam se i počeo da se družim sa ljudima iz „Galeba“. Upravo rekonstruišemo prvi ikada napravljen avion „galeb“ i to radimo sa čovekom koji ga je pravio, koji je udario bukvalno prvu nitnu, sa limarom Acom Mihićem. Ove godine obeležićemo 100 godina leta u Srbiji, a dogodine pola veka leta „Galeba“! U našem klubu su neke od legendi domaćeg vazduhoplovstva za koje se dobro zna i van Srbije - priča Miloš Milovanović.
U februaru je upisao pilotsku školu, odslušao 20 teoretskih časova, položio prvi ispit i sad mu predstoji praktična nastava. Ovih dana bi trebalo da počne da pilotira sa instruktorom Davorinom Pavlovićem u avionu „tomahawk PA38“. Do sada je kao suvozač leteo u mnogim avionima, povremeno je uzimao i komande u ruke i kaže da je osećaj fantastičan.
- Unutrašnjost ovih aviona je manja od unutrašnjosti automobila i kada se tim malim krilima dignete na 1.000 metara osetite svaki pokret i dašak vetra dok odozgo gledate Beograd. To ne može da se poredi sa letenjem putničkim avionom koji, osim kad uzleće i sleće, ne pruža čoveku neku preteranu atmosferu boravka na nebu. Na proleće ću moći da kažem: evo, ja sad imam dozvolu i samostalni sam pilot. Najviše me raduje to što ću, kada završim sa obukom, leteti i na avionima koje smo mi ovde sklapali: „utva 66“ velika, „utva 75“ mala... A onda ću jednog dana, Bože zdravlja, leteti i u „galebu“ - priča Miloš.
Obuka za privatnog pilota iznosi oko 8.500 evra, pa ipak kod nas je to mnogo jeftinije nego u svetu, pa na obuku dolaze i iz inostranstva.
- Stranci dolaze jer osim niske cene imamo dugu tradiciju i u školstvu i u letenju. Mnogi naši piloti lete po svetu, pravi smo rasadnik avijatičara (smeh) - ponosno priča Milovanović.
Kakve su mogućnosti da neko ko je završio pilotsku školu nabavi i svoj lični avion, i koliko košta najjeftiniji, pitamo našeg sagovornika.
- Još nisam razmišljao da nabavim svoj, ali čini mi se da se cene kreću od 15.000 evra, pa naviše.
Pa, to je kao automobil!, zaključujemo.
- (smeh) Jeste, ali uračunajte i cenu goriva, održavanja, pripreme... Ne bih baš savetovao da ako neko razmišlja između kupovine novog automobila i aviona da se odluči za avion - objašnjava popularni voditelj.
Nesuđeni muzičar
Miloš je završio muzičku akademiju, pre nego što je počeo da se bavi novinarstvom. Bio je i portparol Beogradske filharmonije, sad za muziku ima manje vremena.
- Kontrabas stoji na počasnom mestu u mojoj dnevnoj sobi. Svakog jutra i večeri se nas dvojica pogledamo, pozdravimo jedan drugog i razmišljamo šta bismo mogli da uradimo. Mnogo mojih kolega sa akademije danas svira u orkestrima i bendovima i zovu me da sviramo. Voleo bih, ali to sad nije ni na vidiku - kaže Milovanović.
Poznati piloti
Pilotiranje je već neko vreme popularna disciplina među svetskim džet-setom, a odnedavno se i domaće javne ličnosti interesuju za veštinu upravljanja avionima. Teniser Novak Đoković, reditelj Emir Kusturica, glumac Dragan Jovanović, kao i voditelji Katarina Šišmanović i Milan Kalinić spadaju među srećnike koji su ukrotili „čelične ptice“.
Priobalje Drine prepuno je tajni, pogotovo u zvorničkom kraju, gde su se, na granici Bosne i Srbije, preplitali važni putevi između istoka i zapada. Od Rimljana koji su imali utvrđenje u Malom Zvorniku, poznato po imenu „Ad Drinum“ sve do savremenog doba ovde su se gradila razna utvrđenja.
Tajni kraljev grad napravljen u brdu
Karađorđevići su, tridesetih godina prošlog veka, u strmoj, visokoj steni, na desnoj obali Drine, u Malom Zvorniku, izgradili podzemno utvrđenje. Vojni stratezi su uočili prednosti pećine sa mnogo hodnika i po naređenju kralja Aleksandra Karađorđevića, izgradili sklonište, kao kraljevo komandno mesto, za slučaj rata. Po rečima istoričara Zorana Ivanovića, gradnja ovog „tajnog“ grada počela je 1932. godine.
„U objektu su, na dužini od oko kilometar i po, hodnici, dvorane, sale za vrhovnu komandu, kralja, vladu Kraljevine Jugoslavije, generale, ordonanse, ađutante, stražu i gardu, te crkva i sobe za smeštaj svih koji žive u ovom objektu. Još se istražuje šta se sve nalazi u sedamdesetak odaja, a za sada se zna da su tuneli iskopani u obliku krsta i da se u ovom lavirintu nalaze ostaci kapele, oltarski prostor i kraljevska česma i bunar za vodu“, kaže Ivanović.
Ivanović dodaje da je glavni arhitekta bio Rus, stručnjak za kopanje rudnika. Objekat je urađen od čvrstog materijala, po tada najsavremenijim građevinskim i vojnim standardima, pa je u stanju da izdrži i najjače udare savremenog oružja.
Hodnici u tajnom gradu
Podzemni bezimeni grad, bar se tako pretpostavlja, jer je njegov projekat nedostupan javnosti, ima najmanje dvanaest izlaza, na kojima se nalaze masivna gvozdena vrata. Ovi izlazi ujedno su služili i za ventilaciju. Temperatura u njemu je stalno ista – između četrnaest i šesnaest stepeni. Vlage skoro da i nema. Samo na jednom mjestu, predviđenom za smeštaj konja, pokatkad se pojavi pokoja kap vode.
„Da su ga koristili u Drugom svetskom ratu, jer je namenski građen baš za velike svetske sukobe, stanovnici ovog veličanstvenog i prostranog podzemnog grada imali bi veoma povoljne uslove za život i rad“, priča Ivanović.
Prostorije su okrečene u belo, samo je u dvorskoj kapeli, pri vrhu, postavljena dekoracija. Podzemni grad je delo kralja Aleksandra Karađorđevića i negova gradnja je trajala sve do kraljeve pogibije u Marselju, u oktobru 1934. godine. Nakon toga sve je stalo, pa je omalterisana i privedena upotrebi samo polovina objekta. Ipak, u podzemnom gradu mogli su da se smeste kraljeva svita, vrhovna komanda i ratna ministarstva sa ukupno 3.000 do 5.000 ljudi.
Do pre nekoliko godina grad je bio nedostupan javnosti, iako se nalazi pored najprometnije zapadnosrbijanske magistrale. I danas su posetioci retki, a u delu koji nije izmalterisan već su se počeli pojavljivati stalaktiti. Protonamesnik Mileta Tovarović, sveštenik crkve u Malom Zvorniku, namerava da, uz pomoć ljudi dobre volje, malozvornički gradić pod zemljom pretvori u turističku destinaciju.
Poseta kralja Petra
Po tvrdnjama nekih savremenika, na početku aprilskog rata, 1941. godine, mladi kralj Petar Drugi Karađorđević došao je u podzemni grad na Drini da organizuje odbranu Jugoslavije. Posle tri dana kralj Petar je napustio Srbiju. I graditelj je nestao, samo je njegovo delo ostalo da svedoči o istoriji.
U novom broju magazina „Puls“ proslavljeni vaterpolista Danilo - Dača Ikodinović otvoreno priznaje koliko mu je saobraćajna nesreća pomogla da ukapira život, zašto ima poverenja u svoju suprugu Natašu Bekvalac i kako bi posle svega opet seo na motor.
Poznati vaterpolista kaže da niko ne može da ga posvađa sa suprugom
Već duže vreme spekuliše se o tajnoj vezi između popularne pevačice Nataše Bekvalac i tenisera Novaka Đokovića. Njihov poslednji susret koji je podgrejao tu priču desio se pre dve nedelje u hotelu „Splendid“ u Bečićima. Dača poručuje da su sve to čiste gluposti. Prošle nedelje sreli smo se u Novom Sadu, gde Dača i Nataša sa ćerkom Hanom žive u svojoj novoj kući. Iako deluje opušteno i zadovoljno, Dača objašnjava da ga medijska hajka na njegovu suprugu veoma pogađa.
- Ako diraš moju ženu, diraš i mene. Nema šta tu. Ja sebe ne odvajam od svoje supruge. Ako imaš razloga, to je u redu, ako ona napravi sranje. Pa evo, ja sam napravio sranje, pijan sam vozio, i normalno je da se o tome piše. Desilo mi se. Bio je to trenutak slabosti. A kad nemaš povod i pokušavaš da napraviš senzacionalističku priču da bi prodao novine, onda je najpoželjnija meta Nataša Bekvalac. Pravo da ti kažem, ne volim da mi neko dira ženu. To što blate nju povređuje mene i negde je indirektno upućeno i meni.
Misliš da ne postoji nikakav razlog za to? Obično postoji neki povod za takve tekstove...
- Ha-ha! Koji povod? Da znam odgovor, ja bih javno izašao pa bih rekao, a pošto ne znam, onda ćutim. Ljudi prave spekulacije na osnovu onoga što se meni desilo. Umesto da me pitaju direktno, svi vole da nagađaju. On više nije sportista, nema ruku. Pa? Bitno je kako sam ja izašao iz svega toga. To je najbitnije. A ja mislim da sam mnogo, mnogo jači nego što sam ikada bio.
I kako je moguće da Natašu toliko kritikuju, a da tebe toliko vole?
- Stvarno ne znam odgovor na to pitanje. Valjda je cela ova situacija pogodna da ja budem invalid, jadan, koji mora nju da trpi jer nema ko da me izdržava!? To je besmisleno. Dovoljno sam zaradio u životu da ne mora niko da me izdržava. Voleo bih da znam zašto se neko toliko ostrvio na nju. Njena ogromna harizma privlači i pozitivne i negativne stvari. A ovde je veća vest da je neko s nekim spavao nego da je uradio nešto pametno. Ali dobro, to je tako svuda.
Da li te stvari utiču na vaš odnos? Da li mogu da prouzrokuju svađu?
- Ne mogu! Da stvore svađu, ne mogu. Ako bi stvarno bilo povoda, onda bi sigurno nastali problemi.
Ostatak ovog intervjua, kao i priče o Milanu Stankoviću i Novaku Đokoviću možete pročitati u novom „Pulsu“.
I Ana Ivanović je kao i Novak Đoković odlučila da se oproba u muzičkim vodama i nedavno je sa kanadskim hiphoperom Filipom Filipijem, inače rođenim Beograđaninom, snimila numeru „Hurricane Ana“ („Uragan Ana“).
Ana Ivanović
Bilo je samo pitanje vremena kada će Ivanovićeva napraviti svoj muzički debi jer u skoro svakom intervjuu naglašava koliko voli muziku kao i da često tokom meča u sebi pevuši neku melodiju. Kako kaže, to joj pomaže da se bolje koncentriše na događaje na terenu.
Pesma „Hurricane Ana“ je urađena u standardnom hip-hop maniru (čak je korišćen i čuveni sempl disanja iz numere „Tour de France“ benda „Kraftwerk“), a osim Ivanovićeve, gost u numeri je Koli Badz. Inače, refren ove numere glasi:
„Trebalo bi da po njoj nazovu uragan, tajfun, planinu u Africi, monsun...“.
Inače, Filip Filipi je rođen 1986. u Beogradu, a do osme godine živeo je u Korenici u Lici, odakle se njegova porodica preselila u Kanadu. Kako se navodi u njegovoj zvaničnoj biografiji, Filipi se posvetio muzici nakon što je zbog povrede prestao da se bavi košarkom (svojevremeno je imao pozive brojnih univerzitetskih ekipa).
Filip je muzičku karijeru započeo 2005, a već naredne godine je dobio priliku da nastupi na koncertu američkog hiphopera Gejma u Vankuveru. Filipi ima i svoju izdavačku kuću „1389“ i modnu liniju „Cartel Argentina“. Nakon što je postao velika zvezda kanadske andergraund hip-hop scene, dobio je ponude američkih producentskih kuća „So So Def“ i „Rap-A-Lot“, ali je odbio da potpiše ugovor sa njima uz obrazloženje da se muzika koju oni forsiraju ne uklapa u njegov muzički stil.
Numera „Hurricane Ana“ se nalazi na novom Filipijevom izdanju „Design And Origin Of Stars“, a zanimljivo je da ovo nije prvi put da talentovani hiphoper sarađuje sa našim sportistima, a pre nekoliko godina na izdanju „Vijetnam“ specijalni gost bio je košarkaš Aleksandar Pavlović.
Raspevani Đoković
Novak Đoković je poznat kao veliki ljubitelj muzike, prošle godine je gostovao na hip-hop albumu koji su snimili Bob i Majk Brajan koji već godinama spadaju u najbolje teniske dubl parove sveta. Takođe, sa hrvatskim teniserom Ivom Karlovićem je, u okviru kampanje „Ambasadori regije protiv droge“, snimio numeru „Moja droga je tenis“, a Novak se nedavno pojavio u spotu za pesmu „Hello“ popularnog francuskog di-džeja Martina Solveja.
