Oko 70 odsto stanovnika Crne Gore smatra da je nezavisnost zemlje "dobra stvar", dok 77 odsto misli da je odvajanje od Srbije poboljšalo šanse Crne Gore da se približi Evropskoj uniji (EU), pokazalo je istraživanje agencije Galup. Ta poznata svetska agencija za istraživanje javnog mnjenja sprovela je regionalno istraživanje od 4. septembra do 30. oktobra i u svim zemljama zapadnog Balkana intervjuisala po hiljadu stanovnika. Istraživanje, čije delove prenose danas podgoričke "Vijesti", pokazuje, međutim, da se samo 52 odsto građana snažno identifikuje sa Crnom Gorom kao državom, što je posle BiH (33 odsto) najmanji procenat u regionu. Oko 71 odsto građana Crne Gore je zadovoljno vlastitim životom, dok je polovina nezadovoljna životnim standardom. Istraživanje Galupa pokazuje da 63 odsto stanovništva Crne Gore smatra da vlada dobro vodi državu, dok u Hrvatskoj isti procenat stanovnistva smatra da stvari idu nagore, posebno u ekonomiji, prenosi podgoricki list. Oko 41 odsto stanovnika Crne Gore "lako" izlazi na kraj sa kućnim troškovima, dok je 51 odsto anketiranih odgovorilo "teško" ili "vrlo teško". Procenat onih koji "vrlo lako" podmiruju tekuće troškove sličan je u svim balkanskim zemljama: u Makedoniji i Srbiji 2 odsto, BiH 3 odsto, u Crnoj Gori 4 odsto, na Kosovu 5 odsto, u Albaniji 6 i Hrvatskoj 7 odsto. Ekonomski napredak najbolje se oseća u Crnoj Gori i na Kosovu, gde oko polovina građana smatra da im standard raste, dok svaki peti stanovnik Hrvatske i svaki treći u Srbiji oseća isto, pokazalo je istraživanje Galupa.
Srbija će tužiti Hrvatsku Međunarodnom sudu pravde za zločine počinjene u operaciji Oluja 1995. godine, izjavio je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić u utorak. "Na moju veliku žalost, Hrvatska nije na adekvatan način odgovorila na ruku pomirenja koju je Srbija u više navrata pružala i našim naporima da ostavimo prošlost iza sebe i da se okrenemo evropskoj budućnosti", izjavio je Jeremić Radio-televiziji Srbije (RTS). Jeremić je, povodom odluke Međunarodnog suda pravde da se proglasi nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid počinjen nad nesrbima 1991-95. godine, naveo da je Hrvatska odbijala da se suoči sa činjenicom da je 250.000 Srba proterano iz domova u Hrvatskoj, ali da će to ovog puta morati da učini pred Međunarodnim sudom pravde. "Hrvatski zvaničnici, koliko čujem, pozivaju na to da treba da se utvrdi istina. Slažemo se, neka se utvrdi istina i neka se ova stvar stavi na sud istorije i na sud pravde i zbog toga ćemo im pružiti priliku da odgovore na tužbu Srbije za ratne zločine za etničko čišćenje počinjeno na teritoriji Hrvatske 1995. godine", naglasio je Jeremić. On je izrazio žaljenje zbog toga što Hrvatska nije prihvatila ruku pomirenja i dodao da će Srbija učiniti sve da pomogne jačanju dobrih odnosa u regionu. "Naša zajednička budućnost je evropska budućnost. Zarad evropske budućnost treba da se okrenemo pomirenju. Mislim da je ovo možda i najbolji način. Neka se konačno pred sudom pravde i sudom istorije uspostavi istina o tome šta se zaista događalo tokom operacije Oluja", kazao je Jeremić. On je dodao da će Srbija predstaviti slučaj tako da budu sagledani svi aspekti događaja iz 20. veka, uključujući i ono što se događalo tokom Drugog svetskog rata, jer je neophodno okrenuti se istoriji kako bi se utvrdila istina.
Novoizabrani predsednik SAD Barak Obama je na svojoj prvoj konferenciji za novinare od istorijskih izbora rekao da bi trebalo ostaviti politiku po strani, a fokus prebaciti na ekonomiju. "Nećemo ni brzo, ni lako uspeti da se izvučemo iz rupe u kojoj se nalazimo. Ali, Amerika je snažna i izdržljiva zemlja i znam da ćemo uspeti ako po strani ostavimo politiku i radimo zajedno kao nacija. Ne potcenjujem veličinu zadatka koji pred nama. Do danas smo napravili neke neophodne korake i nastavićemo sa konkretnim potezima", rekao je Obama na početku 30-minutnog razgovora sa novinarima. Prvi predsednik SAD afroameričkog porekla je na svojoj prvoj konferenciji za novinare uglavnom govorio o ekonomskoj krizi i najavio je da će njegov prvi potez kada 20. januara preuzme čelo administracije, biti odobravanje paketa mera za oporavak, ukoliko on ne prođe pred Senatom. "Taj podstrek koji bi trebalo da pokrene novi ekonomski rast već kasni. Moj cilj je da omogućimo poreske olakšice porodicama koje su u velikim problemima i da gradimo novi sistem od dna ka vrhu", istakao je Obama. Obama je pre konferencije održao sastanak sa budućim potpredsednikom Džoom Bajdenom i 17 ekonomskih savetnika. U SAD u oktobru 240.000 novih nezaposlenih Broj nezaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama povećan je u oktobru za 240.000 ljudi, znatno više nego što je očekivano, postigavši stopu nezabeleženu u više od 14 godina. Prema izveštaju američkog ministarstva rada, objavljenom danas, konačni podaci za septembar pokazali su još veći rast nezaposlenosti, budući da je u tom mesecu ukinuto 284.000 radnih mesta, najviše od novembra 2001. godine - dva meseca posle terorističkih napada na SAD 11. septembra. Sa najnovijim podacima, stopa nezaposlenosti u SAD je skočila na 6,5 odsto, sa 6,1 odsto u septemebru i najveća je od marta 1994. godine. Tokom ove godine, u SAD je ukinuto ukupno 1,2 miliona radnih mesta - 651.000 samo u poslednja tri meseca, što ukazuje na opasnost od duboke recesije u koju srlja američka privreda, ocenio je Rojters.
Hrvatska, koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, odlučila je da kancelariju za veze u Prištini podigne na nivo ambasade, saopšteno je iz hrvatskog ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija, prenose večeras hrvatski mediji. Odlukom predsednika Hrvatske od 21. oktobra ove godine osnovana je ambasada Hrvatske na Kosovu sa sedištem u Prištini, koju će voditi vanredni i opunomoćeni ambasador, saopšteno je iz ministarstva. Vlada Hrvatske donela je odluku o priznanju jednostranog proglašene nezavisnosti Kosova 19. marta ove godine, dok su diplomatski odnosi izmedju Hrvatske i Kosova uspostavljeni 30. juna ove godine. Do osnivanja ambasade Hrvatske, komunikacija se odvijala putem kancelarije za vezu Hrvatske u Prištini. Šef te kancelarije Dario Malnar danas je kosovskom ministru spoljnih poslova Skenderu Hiseniju predao pismo hrvatskog ministra spoljnih poslova i evropskih integracija Gordan Jandroković u kome ga informiše da se biro podiže na nivo ambasade, navode hrvatski elektronski mediji. Malnar će biti otpravnik poslova dok se ne imenuje hrvatski ambasador u Prištini. Kosovsko ministarstvo inostranih poslova je saopštilo da je Hrvatska 14. zemlja koja je podigla svoju kancelariju na nivo ambasade na Kosovu. Mediji podsećaju da su Kosovo do sada priznale 52 zemlje, uključujući SAD i 22 zemlje članice EU.
Italijanski premijer Silvio Berluskoni je poznat po mnogim neodmerenim izjavama, ali je najnovija da je novi američki predsednik Barak Obama "mlad, lep i osunčan", šokirala domaću javnost. Posle takve ocene koju je desničarski premijer izneo u četvrtak na zajedničkoj konferenciji za štampu sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim u Moskvi, italijanska štampa je Berluskonija nazvala rasistom, javio je BBC. Jedini crni poslanik u italijanskom pralamentu Žan-Leonar Tuadi rekao je da bi premijerova "neumesna izjava" u Sjedinjenim Američkim Državama bila ne samo politički nekorektna, već i strašno uvredljiva. Opozicioni poslanik Dario Frančeskini zatražio je od Berluskonija da se smesta javno izvini. "Berluskoni ne uspeva da se kontroliše. On zaboravlja da njegove reči dovode u pitanje ugled naše zemlje u svetu", rekao je Frančeskini, dodajući da premijerova izjava deluje kao "opasno dvosmislena uvreda". "Svojim teškim i nesrećnim replikama Berluskoni diskredituje Italiju na međunarodnoj sceni. Nikada nijedan premijer nije tako nisko pao", izjavio je Masimo Donadi, šef poslaničkog kluba opozicione Partije vrednosti. Profesorka lingvistike iz Rima Nora Gali de Paratezi smatra, međutim, da Berluskoni nije imao zle namere i da je želeo da ispadne duhovit, ali da to ne može da oprava ono što je rekao. "On ne shvata da se u mnogim zemljama debata o rasi vodi na zreo način. To je čovek provincijskog mentaliteta koji je u Italiji nažalost i dalje blago rasistički", navela je profesorka. Berluskoni, koji je po treći put na mestu premijera Italije, odgovorio je kritičarima da ne vidi u čemu je problem i da mu nije jasno "zašto su svi tako negativni".
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev mogao bi podnese ostavku na svoju funkciju u 2009. godini i time otvori put za povratak Vladimira Putina u Kremlj, piše danas ruski dnevnik "Vedomosti", pozivajući se na neidintifikovani izvor blizak Kremlju. Medvedev je juče predložio produžavanje predsedničkog mandata na šest godina sa sadašnje četiri, što je, kako piše list, deo plana koji je formulisao Vladislav Surkov, zamenik šefa predsednikovog kabineta. Prema tom planu, Medvedev bi mogao da posegne za promenama Ustava i nepopularnim socijalnim reformama "tako da bi Putin mogao da se vrati u Kremlj na duži period", navode "Vedopmosti", a prenosi Rojters. "Po tom scenariju, Medvedev bi mogao ranije da podnese ostavku, pozivajući se na promene Ustava, a onda bi predsednički izbori mogli da se održe 2009", tvrdi neindetifikovani izvor lista. "Vedomosti" dalje pišu da bi Putin, koji je sada premijer, mogao da vlada tokom dva šestogodišnja mandata, što znači od 2009. do 2021 godine. Istovremeno je, međutim, navedeno da je Putinov portparol rekao da ne vidi razlog za Putinov povratak na predsedničku funkciju u 2009. godini.
Demokratski kandidat Barak Obama postaće novi predsednik SAD, nakon istorijskih izbora na kojima je pobedio republikanca Džona Mekejna. Širom Amerike slavlje traje, a projekcije rezultata pokazuju ubedljiv trijumf i otvaraju vrata 44. stanaru Bele kuće, prvom predsedniku afroameričkog porekla u 232 godine dugoj istoriji te zemlje. Senator Obama je oko pet časova po našem vremenu, kada su objavljene projekcije sa zapadne obale, probio magičnu cifru od 270 elektorskih glasova. Potpredsednik SAD biće Džo Bajden."Trebalo je dosta vremena, ali je večeras promena stigla u Ameriku. Put pred nama će biti dug, ićićemo uz strmine. Nećemo stići gde želimo u narednoj godini, možda ni u celom mandatu, ali, Ameriko, nikada nisam imao više vere nego večeras, da ćemo tamo stići. Obećavam, kao narod, uspećemo. Ako i dalje postoji neko ko je sumnjao u to da je u Americi sve moguće, neko ko se pita da li je san naših očeva i dalje živ, ko još postavlja pitanja o našoj demokratiji, večeras je dobio odgovor. Dobio je odgovor od redova oko crkava i škola, od broja ljudi koji ova nacija nikada nije videla, od onih koji su čekali satima na glasanje, od onih koji su prvi put glasali. Oni su svi verovali da će ovaj put biti drugačije. Odgovor su dali mladi i stari, demokrate i republikanci, bogati i siromašni, crni, beli, Azijati, Latinoamerikanci, Indijanci, gej, strejt, hendikepirani i nehendikepirani - Amerikanci koji su poslali poruku svetu da nikada nismo bili skup pojedinaca, niti skup plavih i crvenih država. Uvek smo bili i uvek ćemo biti Sjedinjene Američke Države", rekao je Barak Obamana početku svog govora pred oko 125 hiljada ljudi u Grent Parku u Čikagu. Projekcije trenutno pokazuju rezultat u korist Baraka Obame od 338 prema 156 elektorskih glasova i prednost od 51,2% prema 47,6% osvojenih glasova.Prema očekivanjima, na samom startu sabiranja preliminarnih rezultata Mekejn je svojih prvih osam elektora osvojio Kentakiju, dok je Obami pripao Vermont, sa svoja tri elektora.Od tada su oči bile uprte prema nekoliko ključnih država, a Obama je odneo veliku pobedu u Pensilvaniji čime je i najavio trijumf. Usledila je žestoka borba u tradicionalno "crvenoj" Indijani, koja je jasno ukazivala na pobedu Obame na nacionalnom nivou. Demokrate su u toj državi uspele da "ispeglaju" brojeve u regijama u kojima su pre četiri godine gubili sa čak dvostrukom razlikom.Slična stvar je i sa Ohajom, koji "tesno" pripada demokratama. Jedna od ključnih država nosi 20 elektorskih glasova, a bila je vitalna za pobede Džordža Buša 2000. i 2004. godine. Ni jedan republikanac nije postao predsednik, a da nije pobedio u Ohaju."Sada nam treba čudo", navela reči Mekejna američka televizijska mreža CBS, nakon Obaminih pobeda u Ohaju, Nju Meksiku i Ajovi, koji su 2004. godine bili ključni za Bušov reizbor.Kada je Obamina pobeda bila i proglašena, Mekejn je iz svog izbornog štaba u Finiksu, Arizoni rekao:"Prijatelji, stigli smo do kraja dugog puta. Narod Amerike je jasno izabrao svog predsednika. Nedavno sam zvao senatora Obamu da mu čestitam na izboru za presdednika zemlje koju obojica volimo. Ovo je istorijski momenat i prepoznajem značaj za afroamerikance. Obama je postigao veliku stvar za sebe i svoju zemlju. On i ja smo dugo raspravljali o našim razlikama. Mnoge od njih ostaju, ali večeras mu se zaklinjem da ću ga pratiti u svim izazovima koji nam predstoje u ovim teškim vremenima. Pozivam sve Amerikance da mi se pridruže, ne samo u čestitkama, već u podršci novom predsedniku koji će nas voditi u zajedničkom putu ka prosperitetu i očuvanju vrednosti najveće nacije na svetu."Mekejn je saopštio i da je nazvao Obamu, a američki mediji javljaju da je to uradio i Džordž Buš, koji je rekao: "Čestitam, ovo je sjajno veče za vas i suprugu. Obećavam da će smena biti glatka. Pred vama je veliko životno putovanje. Čestitam i uživajte."Trenutne projekcije pokazuju da će demokrate odneti pobedu u Ilionisu, Vermontu, Nju Džersiju, Konektikatu, Vašingtonu, Oregonu, Kaliforniji, Ajovi, Ohaju, Masačusetsu, Pensilvaniji, Merilendu, Delaveru, Vašingtonu DC, Mejnu, Roud Ajlendu, Floridi, Minesoti, Viskonsinu, Mičigenu, Njujorku, Nju Meksiku, Havajima, Nevadi, Nju Hempširu, Koloradu i Virdžiniji, koja nije bila obojena u plavo još od 1964. godine.Preliminarni rezultati pokazuju i da će republikanci odneti pobedu u Južnoj Karolini, Kentakiju, Teksasu, Arizoni, Tenesiju, Arkanzasu, Alabami, Juti, Vajomingu, Severnoj i Južnoj Dakoti, Misisipiju, Nebraski, Kanzasu, Ajdahu, Luizijani, Zapadnoj Virdžiniji, Džordžiji i Oklahomi.Tradicionalna uporišta demokrata su države istočne i zapadne obale. Republikancima tradicionalno pripadaju Srednji Zapad, ruralna područja i jug, izuzev Floride.Među državama koje se smatraju odlučujućim za pobedu su Florida, Ohajo, Indijana, Virdžinija, Misuri, Nevada, Pensilvanija, Novi Meksiko i Severna Karolina. U Indijani i Virdžiniji su republikanci od 1964. pobeđivali na izborima za predsednika.Amerikanci na glasanje čekali i po šest satiPrvi put u istoriji SAD su snage odmerila dva aktivna senatora na po mnogo čemu istorijskim predsedničkim izborima za koje se procenjuje da mogu promeniti i Ameriku i svet. Toga su bili najsvesniji sami birači, koji su u Njujorku formirali redove još u četiri ujutru, a u Misuriju i Detroitu strpljivo stajali ispred biračkih mesta i po šest sati. U Majamiju se ispred birališta čekalo dva i po sata, na Menhetnu četiri sata.Neviđeni prizori dugačkih redova ispred biračkih mesta zabeleženi su u državama koje su odlučujuće za izbor novog predsednika SAD, kao što su Pensilvanija, Ohajo i Virdžinija.Pošto je više od 29 miliona Amerikanaca u 30 saveznih država do juče već glasalo na prevremenim izborima, čekajući i po šest sati u redovima, ukupna očekivana izlaznost je između 130 i 140 miliona birača, naspram 123,5 miliona, koliko se odazvalo na prethodne izbore 2004. Prema nezvaničnim podacima sa biračkih mesta, 72 odsto građana SAD koji su po prvi put iskoristili svoje biračko pravo opredelilo se za Baraka Obamu.Velika izlaznost, prema svim predizbornim anketama, išla je u prilog demokratskom kandidatu, koji je sa suprugom Mišel glasao juče u pola osam ujutro u Čikagu. Demokratski kandidat je posle glasanja kazao da je „primetio da je Mišel trebalo dosta vremena da glasa“, pa je zbog toga „morao da proveri kome je dala glas“. Džon Mekejn je sa suprugom Sindi glasao u devet ujutru na biračkom mestu u Feniksu. Kandidat republikanaca je biračko mesto napustio uz ovacije okupljenih pristalica, a umesto komentara pokazao je bedž na kojem je pisalo „Ja sam glasao danas“. Na poslednjem mitingu koji je juče održao u gradu Grend Džankšn u Koloradu, Mekejn je pozvao pristalice da „povedu i komšije na glasanje, da ih vuku tamo ako treba“.Oba kandidata za predsednika ranije su objavili da bi se, u slučaju da izgube na izborima, vratili u Senat. Obama je izrazio spremnost da bude „samo još jedan, doduše vrlo istaknut, pešadinac” u demokratskoj većini u Senatu. Ni senatoru iz Arizone u slučaju poraza, ne preostaje ništa drugo nego da se takođe vrati na staro radno mesto.Zbog problema na izborima 2004. godine, kada je republikanac Džordž Buš pobedio demokratu Ala Gora prebrojavanjem svakog pojedinačnog glasa, ovoga puta pooštrena je kontrola glasanja, širom zemlje uvedena su dodatna izborna mesta i instalirano više tač-skrin aparata za glasanje. Međutim, i pored toga su zabeležene nepravilnosti koje su rezultat velikog odziva birača, a posmatrači iz „Koalicije za zaštitu izbora“ primili su oko 50.000 pritužbi građana na izborni proces. Kvarovi glasačkih mašina obeležili su početak glasanja u Pensilvaniji, Ohaju i Virdžiniji, zbog čega su pojedine izborne komisije prešle na klasične biračke listiće. Na jednom od izbornih mesta u gradu Atlanta u saveznoj državi Džordžija već posle dva sata nestalo je biračkih listića.Ceo svet pažljivo je pratio izbore u SAD, između ostalog i narod u Keniji u selu Kogelo odakle je rodom Obamin otac. Žitelji sela su se molili za uspeh Obame na izborima, kao i za njegovu baku po majci koja je preminula na Havajima 24 sata pre izbora.Izbori za predsednika Amerike se budno prate i u BeograduAmerički izbori se budno prate i u Beogradu. Vuk Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova naveo je da su ovi izbori istorijski. On je izjavio da „Srbija kao i ceo svet očekuje velike promene u politici američke administracije posle predsedničkih izbora”.Svi sagovornici „Blica“ koji su prisustvovali Američkoj izbornoj noći u Medija centru koju je organizovala Ambasada SAD u Beogradu, ocenili su da su posle ovih izbora promene u SAD neminovne, ma ko da pobedi. Dženifer Braš, zamenica ambasadora SAD, izjavila je da će Amerika dobiti „ili prvog crnog predsednika, ili prvu ženu potpredsednika“.„Što se tiče Srbije, neće biti većih promena, pre svega kad je reč o stavu prema Kosovu, jer su se obojica kandidata izjasnila u podršku nezavisnosti”, napomenula je Braš.Barak Obama predsednik BeogradaNovinari i zvanice koje su u beogradskom Medija centru prisustvovali Američkoj izbornoj noći, izabrali su na fiktivnim izborima Baraka Obamu za predsednika.„Barak Obama je večeras postao predsednik Beograda“, objavio je Kameron Manter, ambasador SAD u Srbiji.„Izvinjavam se gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu. Beograd je kao i uvek primer koji treba slediti”, rekao je Manter.U Medija centru je 313 zvanica glasalo za Obamu, a 43 za Mekejna. Ambasador je rekao da ga je Američka izborna noć uverila da je interesovanje za američku politiku ogromno. „To nas je podsetilo na veliku odovornost koju imamo u svetu”, dodao je Manter. On je ponovio da ne treba očekivati promenu politike SAD na Balkanu, ma ko da pobedi. Američkoj izbornoj noći prisustvovali su prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, guverner Radovan Jelašić, ministarka finansija Dijana Dragutinović, lider LSV Nenad Čanak, Dragoljub Mićunović, visoki funkcioner DS i mnogi drugi.Pravi izbori su praćeni na video bimovima na kojima je prenošeno nekoliko kanala uključujući Si-En-En i RTS. Za najupornije je doručak planiran za 5 ujutru, a izborna noć se završava u 7 ujutru.Izbori u brojkama215 miliona birača registrovano je na izborima u SAD 2004.160 miliona birača je očekivani odziv na ovim izborima538 elektora ima Elektorski koledž, telo koje bira predsednika na osnovu glasova birača270 elektorskih glasova potrebno je za pobedu435 članova Predstavničkog doma bira se paralelno sa predsedničkim izborima35 od 100 senatora bira se paralelno sa predsedničkim izborimaTroškovi kampanja1996. – 478 miliona dolara2000. – 649 miliona dolara2004. – 1,016 milijardi dolara2008. - 2,524 milijardi dolaraObama 1,6 milijardi dolara,Mekejn 924 miliona dolara
U SAD se danas održavaju izbori na kojima će građani najveće sile sveta izabrati 44. predsednika. Poslednje sate po mnogo čemu istorijske predizborne kampanje Barak Obama i Džon Mekejn, demokratski i republikanski kandidat, koristili su za ubeđivanje neodlučnih glasača. Prema jučerašnjoj predizbornoj anketi agencije „Galup”, Obama je imao prilično sigurnu prednost od 52 odsto u odnosu na Mekejnovih 43 odsto biračkog tela. Međutim, i pored ubedljivog vođstva koje drži već nedeljama, Obama ipak rizikuje poraz ukoliko Mekejn pobedi u ključnim „neopredeljenim” državama Misuriju, Indijani, Ohaju, Floridi i Severnoj Karolini, koje daju preko 80 elektorskih glasova. Kao „nesigurne”, države u kojima pojedini kandidati imaju samo tanku većinu, figuriraju i Virdžinija, Nevada, Novi Meksiko, Pensilvanija, Kolorado i Nju Hempšir.Poslednjeg dana kampanje kandidati su izveli pravi predizborni maraton, obilazeći za jedan dan nekoliko saveznih država. Tako je Obama juče boravio u Severnoj Karolini, Virdžiniji, Indijani i na Floridi, državama u kojima su republikanci trijumfovali 2004. godine, dok je Mekejn tokom istog dana obišao čak sedam država, uključujući i Pensilvaniju u kojoj njegova partija nije pobedila od 1988. godine.Izborni timovi Obame i Mekejna u nedelju su pokrenuli masovne operacije pozivanja svojih pristalica na birališta, milionima telefonskih poziva, obaveštenjima upućenim poštom i kućnim posetama aktivista. Republikanska partija pokrenula je svoj „Program 72 sata” za mobilisanje birača u ključnim državama, dok su hiljade aktivista Obamine kampanje išli od vrata do vrata i pozivali potencijalne glasače na birališta.Izbor predsednika SAD tradicionalno je prvog utorka u novembru, u proceduri koja važi za jednu od najkomplikovanijih u svetu. Birači se danas neće opredeliti direktno za Obamu ili Mekejna, već za elektore, osobe koje ih zastupaju i biraju se unapred po posebnoj proceduri. Predsednik SAD postaje kandidat koji osvoji više od 270 elektorskih glasova, pa pobednik može da bude i onaj ko nije osvojio apsolutnu većinu glasova birača izašlih na izbore, ali su elektorski glasovi raspoređeni tako da mu omogućavaju skor od 270. Obama bi zato, i pored ubedljivog vođstva u poslednjim anketama, mogao da doživi i poraz ukoliko Mekejn pobedi u ključnim, takozvanim neopredeljenim državama među kojima je i Florida - država koja je odlučila trku za Belu kuću 2000. godine između republikanca Džordža Buša i demokrate Ala Gora, obezbedivši odlazećem američkom predsedniku odlučujući 271. elektorski glas.Prvi pokazatelji konačnog ishoda izbora mogli bi biti poznati večeras posle ponoći po srednjoevropskom vremenu, po zatvaranju prvih birališta u saveznim državama na istočnoj obali SAD. Poslednja biračka mesta na Havajima biće zatvorena sutra oko sedam ujutro po našem vremenu.Dag Šoen, demokratski konsultant, ocenio je juče da „ukoliko Obama pobedi u Indijani, izbori su gotovi”.„Čak i ako pobedi sa samo dva ili tri odsto glasova više, to će verovatno ukazati da je pobednik i na nacionalnom nivou, ali ako Mekejn pobedi u Indijani sa više od četiri odsto glasova prednosti, moraćemo da sačekamo”, rekao je Šoen.S obzirom na ogromnu neizvesnost, u kampanjama se pribegavalo i sujeverju, pogotovo u Obaminom timu. Demokratski kandidat je na jednom od mitinga iz džepa izvadio i pokazao stvari koje nosi za sreću - „srećni čip za poker” koji mu je poklonio pristalica, značku američkog orla koju je dobio od pristalice Indijanca i malu zlatnu statuetu budističkog „kralja majmuna”. Aron Pikrel, menadžer Obamine kampanje za saveznu državu Ohajo, već mesec dana se ne brije.Ipak, teško da će iko da nadmaši Džejmsa Karvila, glavnog stratega kampanje Bila Klintona 1992. godine, koji navodno u delu te predizborne trke nije nosio donji veš.Izborni rekordi -Ako pobedi Obama, SAD će dobiti prvog predsednika Afroamerikanca, dok bi Mekejn postao najstariji šef Bele kuće - Prvi put u istoriji SAD za predsednika se nadmeću dvojica senatora i prvi put ni jedan od dvojice glavnih kandidata nije rođen na tlu kontinentalne Amerike (Obama na Havajima, a Mekejn u zoni Panamskog kanala) - Očekuje se da će odziv birača biti rekordan i da će na birališta izaći oko 150 miliona ljudiViše od 29 miliona Amerikanaca već glasaloViše od 29 miliona Amerikanaca u 30 saveznih država već je glasalo na predsedničkim izborima, saopštili su predstavnici izbornih komisija. Na nekim izbornim mestima, birači su čekali i do šest sati u redu kako bi glasali pre zvaničnog početka izbora. Među njima, broj onih koji su rekli da su glasali za demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obamu za milion je veći od onih koji su podržali republikanca Džona Mekejna, preneo je Itar-tas. Red za glasanje u Ohaju Procenjuje se da će oko 30 odsto birača prevremeno glasati u 34 države širom SAD, javio je Glas Amerike. Analitičari očekuju da će odziv na izborima biti nezapamćen - do 140, pa čak i 160 miliona birača. Na predsedničke izbore 2004. izašao je 121 milion Amerikanaca.
Član Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Jelko Kacin rekao je danas da vreme podnošenja crnogorskog zahteva za članstvo u Evropskoj uniji nije uslovljeno očekivanjima da Srbija ispuni preostale uslove za približavanje Uniji, već da se radi o izvesnom zastoju u tom procesu, nastalom posle referenduma u Irskoj. "To nema veze sa Srbijom, a Brisel neće odgovarati na taj zahtev (za aplikaciju) dok ne obezbedi pozitivan izlaz za Lisobonski sporazum", kazao je Kacin podgoričkoj "Republici". Kacin, koji je i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, negirao je medijske informacije da Brisel ima rezerve prema aplikaciji Crne Gore za članstvo u EU, navodno zbog toga što se čeka Beograd da reši probleme u saradnji s Haškim tribunalom. "Vreme podnošenja crnogorskog zahteva za članstvo nema veze sa Srbijom. Mi već imamo Makedoniju koja čeka datum o otpočinjanju pregovora i to takođe nema nikakve veze s Beogradom", rekao je Kacin i dodao da se svaka država zapadnog Balkana, u procesu priključivanja EU, posmatra i ocenjuje pojedinačno, na osnovu napretka koji je postignut u tim zemljama. Crnogorski zvaničnici najavili su da će, bez obzira na rezerve Brisela, podneti aplikaciju za članstvo u EU do kraja ove godine. Kacin je ponovio da Brisel bilo kojoj zemlji zapadnog Balkana neće moći da odgovori na aplikaciju zbog unutrašnjih problema u Uniji vezanih sa ratifikaciju Lisabonskog sporazuma. "Brisel neće nikome pozitivno odgovarati, a da pritom ne napravi kolateralnu šetu u irskoj javnosti koja je dodatno duboko pogođena finansijskom krizom. Zato morate znati da evropske institucije neće odgovarati dok ne obezbede pozitivan izlaz za Lisobonski sporazum", kazao je Kacin. Prema njegovim riječima, kada budu spremni preduslovi da se pozitivno odgovori na takvu molbu, evropske institucije će pozitivno odgovarati na zahteve svih država zapadnog Balkana koje do tada budu ispunile uslove da dobiju status države kandidata. Kacin je savetovao Crnoj Gori da uporno radi na svojim priprema za ulazak u EU, dodajući da će u izveštaju o napretku, koji će se zvanično obelodaniti 5. novembra, biti naznačeno na čemu treba dodatno raditi.
