Ruski državni gasni gigant Gasprom je sa ukupnom vrednošću akcija od 340 milijardi dolara prestigao kineskog operatora mobilne telefonije Čajna Mobajl i američki industrijski konglomerat Dženeral Ilektrik i sada je treća najskuplja firma sveta, javila je agencija Blumberg. Novi rast vrednosti akcija Gasproma usledio je pošto je njegov dosadašnji šef Dimitrij Medvedev postao predsednik Rusije. Analitičari predviđaju da će Gasprom, sa Medvedevim u Kremlju, i dalje imati optimalne uslove za razvoj i da će njegove akcije rasti brže u odnosu na konkurente. Svih 16 analitičara u anketi Blumberga preporučilo je kupovinu akcija Gasproma. Tokom šestogodišnjeg šefovanja Medvedeva vrednost akcija Gasproma uvećana je za 32 puta. Naslednika Medvedeva na tom položaju Upravni odbor će izabrati sledećeg meseca. Vrednost Gasproma je rasla ne samo zahvaljujući višim cenama gasa, već i zbog ekspanzije u naftni i elektroenergetski sektor, tako da se sada radi o univerzalnoj energetskoj kompaniji. Udeo Gasproma na ruskom naftnom tržištu sada iznosi skoro 50 odsto. Ispred Gasproma po berzanskoj vrednosti su samo američki naftni kolos Ekson Mobajl, vredan 476 milijardi dolara, i kineska naftna kompanija Petro Čajna "teška" 441 milijardu.
Najmanje 34 dece je umrlo, dok se ukupan broj inficiranih od enterovirusa u Kini popeo na 25.000 ljudi, javilja je danas kineska agencija Sinhua. Broj žrtava je porastao zbog novih smrtnih slučajeva u istočnoj provinciji Anhui, u gradovima Bozou, Hefei i Fujang. Ovaj izuzetno opasan virus, koji najviše pogađa decu i za koji nema vakcine ni posebnog lečenja, karakterišu čirevi i plikovi u usnoj duplji, svrab na rukama i nogama i groznica, podsetile su agencije.
Minutom ćutanja u 19 sati po moskovskom vremenu stanovnici Rusije odaće poštu žrtvama Drugog svetskog rata, a širom zemlje danas će biti položeni venci i cveće na spomenike poginulima u borbi protiv fašizma. Nekadašnji Sovjetski Savez pretrpeo je najveće gubitke i po zvaničnim, ali još nepotpunim podacima, od 1941. do 1945. poginulo je približno 27 miliona ljudi, a gubici Crvene armije iznosili su 8,860.400 vojnika. Širom Rusije biće održane i brojne manifestacije i susreti veterana povodom proslave 63. godišnjice pobede nad nacističkom vojskom. Od jutra po lokalnom vremenu (oko ponoći po srednjeevropskom), crkvena zvona označila su početak obeležavanja Dana pobede na dalekoistočnoj tihookeanskoj obali Rusije i u crkvama i kapelama Anadira, Magadana, Petropavlovska Kamčatskog, Južnosahalinska, Vladivostoka i drugih gradova održani su molebani u znak sećanja na vojnike koji su položili živote za slobodu svoje zemlje. Centralna svečanost Dana pobede - koji se naziva i "praznikom sa suzama u očima", ali predstavlja i dan nacionalnog ponosa i zahvalnosti veteranima, biće tradicionalno održavanje vojne parade na Crvenom trgu u Moskvi, a ovoga puta, posle 18 godina pauze, u paradi će biti angažovana i borbena tehnika i naoružanje na zahtev veterana. Na centralnom moskovskom trgu u paradi će učestvovati više od 8.000 vojnika i oficira Moskovskog garnizona, pešadijske i vazduhoplovne jedinice, sa više od 160 komada oružane i vojne tehnike - artiljerijskog oruđa, oklopnih vozila, raketnih sistema i mobilnih lansirnih rampi za ispaljivanje najmodernijih raketa. U 10 sati po moskovskom vremenu (osam po srednjeevropskom) po tradiciji prvi će na Crveni trg stupiti dobošari dajući ritam paradnim jedinicama iz vojnih akademija, padobransko-desantnim bataljonima, mornaričkoj pešadiji i unutrašnjoj vojsci MUP Rusije. Oni će nositi državnu zastavu Rusije i znamenja Oružanih snaga, Velikog otadžbinskog rata, a istorijski deo parade završiće se maršem kopnene vojske, vazduhoplovnih snaga i mornaričke flote iz Drugog svetskog rata koji će nositi 142 istorijske zastave. Učesnici parade premijerno će nositi nove uniforme. Po kaldrmisanom trgu potom će proći tenkovi T-90 , oklopna pešadijska vozila BMP-3, oklopni transporteri BTR-80, pokretne rampe za lansiranje raketa novog raketnog sistema "Iskander-M", sistemi za plotunsku paljbu "Vihor", samohodne artiljerijske haubice "Msta", protivavionski i protivraketni sistemi "Bukva" (Buk) i S-300 "Favorit". Raketne snage strateške namene predstaviće mobilne komplekse za lansiranje raketa "Topola", vazduhoplovno desantne jedinice borbeno vozilo BMD-4 i samohodnu artiljerijsku mašinu "Hobotnica" (Sprut). Avijacija će na paradi biti predstavljena sa više od 30 aviona i helikoptera, između ostalog, biće angažovani i najveći u svetu vojno-transportni avion "Antonov-124 Ruslan", strateški supersonični nosač raketa "Tu-160" ("Beli labud"), strateški bombarder "Tu-95C" ("Medved") i novi multifunkcionalni bombarder "Suhoj-34". Takođe, u vazduhoplovnom delu parade učestvovaće i avioni-tankeri "Iljušin-78", supersonični bombarder "Tu-22MZ", helikopter Mi-8, lovci "mig-29" i "mig-31", i bombarderi "suhoj-24" i "suhoj-25". Strateški avioni demonstriraće operaciju dopunjavanja goriva u vazduhu. Tokom probe 5. maja, avioni su leteli na visini od 300 metara i brzinom od 550-600 kilometara na sat, a helikopteri na visini od 200 metara. Vazduhoplovni deo parade biće završen učešćem pilotskih grupa "Ruski vitezovi" i "Lasta bregunica" (Striži), koji će prikazati vrhunsko umeće pilotiranja sa pet aviona tipa "suhoj-27" i četiri "miga-29". Paradu će primiti vršilac dužnosti ministra odbrane Anatolij Serđukov, koji je u intervjuu "Komsomolskoj pravdi" početkom aprila izjavio da je cilj parade da se obnovi njihova nekadašnja slava, "da se vidi ponos u očima veterana i njihovih unuka, kod svih Rusa". Donedavni predsednik Rusije, koji je juče imenovan za predsednika vlade, Vladimir Putin, izjavio je da parada za Dan pobede uz učešće borbene tehnike, ne predstavlja "zveckanje oružjem", već da je njen cilj da se pokaže povećani odbrambeni potencijal Rusije. "Mi nikome ne pretimo i ne nameravamo to da radimo, nikome ništa ne namećemo. Imamo svega dovoljno", rekao je Putin. Tokom dana, prema planu gradskih vlastI, u centru Moskve i moskovskim parkovima i trgovima, biće održano približno 200 koncerata, susreta veterana i drugih različitih patriotskih manifestacija. U celoj Rusiji, kako procenjuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, mitinzi i praznične povorke biće organizovani u blizu 4.000 gradova i naselja, a u njima će učestvovati do devet miliona ljudi. O njihovoj bezbednosti brinuće više od 200.000 pripadnika policije. Po naređenju Serđukova praznični artiljerijski plotuni biće ispaljeni u gradovima-herojima: Moskvi, Sankt-Peterburgu, Volgogradu (nekadašnjem Staljingradu), Novorosijsku, Tuli, Smoljensku i Murmansku, kao i u Kalinjingradu, Rostovu na Donu, Jekaterinburgu, Čiti, Habarovsku, Vladivostoku, Severomorsku i Sevastopolju na Krimu.
Sjedinjene Američke Države okvalifikovale su proterivanje dvojice američkih vojnih zvaničnika iz Rusije kao potez "zub za zub", jer je Vašington proterao dvoje ruskih diplomata poslednjih meseci. Američki zvaničnici su objasnili da su u dva odvojena slučaja, u novembru prošle godine i u aprilu 2008. godine, zatražili od ruskih diplomata da napuste SAD. Američki ministar odbrane i bivši direktor američke obaveštajne agencije za vreme hladnog rata, Robert Gejts, rekao je novinarima da je najmanje jedan od te dvojice proteran zbog špijunaže. Istovremeno, ruski zvaničnici u Moskvi odbijaju da komentarišu proterivanje američkih vojnih atašea koji su radili pri ambasadi SAD u Moskvi, ali je jedan američki zvaničnik potvrdio ranije danas u Vašingtonu da su proterani. "Neke čudne stvari se događaju u Moskvi, ali ne vidim ništa posebno u slučaju atašea osim uobičajenog "zub za zub", izjavio je Gejts i dodao da se te stvari redovno događaju. Američki Stejt dipartment je ranije saopštio da ima primedbe na proterivanje, ali da će postupiti shodno zahtevu ruske Vlade. Vest o proterivanju dvojice američkih zvaničnika se pojavljuje u osetljivom trenutku rusko-američkih odnosa i prvog dana dužnosti novog ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, navela je agencija.
Američke i iračke vojne snage u zajedničkoj operaciji uhapsile su lidera iračke mreže terorističke organizacije Al Kaida Hamzu al Muhadžira. Televizijska stanica Al Arabija objavila je, pozivajući se na iračko Ministarstvo odbrane, da je Al Muhadžir uhapšen u gradu Mosulu, na severu Iraka. Američka vojna komanda u Iraku još, međutim, nije potvrdila da je do došlo do hapšenja. Irački ogranak Al Kaide predvodio je Abu Musab al Zarkavi sve do pogibije u američkom vazdušnom napadu juna 2006. godine. Na tom mestu nasledio ga je Al Muhadžir, inače Egipćanin poznat i pod imenom Abu Ajab al Masri. Al Muhadžir je bio jedan od najbližih saradnika Al Zarkavija, a američke snage raspisale su nagradu za njim u vrednosti od pet miliona dolara. Ministarstvo unutrašnjih poslova Iraka objavilo je još pre mesec dana da je Al Muhadžir ubijen u jednom napadu, ali su pripadnici Al Kaide to ubrzo demantovali objavljujući audio snimak sa porukom Al Muhadžira.
Ruske vlasti naredile su da dva vojna atašea američke ambasade u Moskvi napuste Rusiju, rekao je danas zvaničnik Stejt departmenta SAD. "Od njih je zatraženo da odu. Protivimo se akciji ali ćemo se povinovati zahtevu ruske vlade", rekao je portparol Stejt department Gonzalo Galegos. On je, međutim, odbio da kaže zašto je od dvojice vojnih atašea zatraženo da napuste zemlju, a nije imao informaciju da li su oni već napustili Moskvu. Galegos je rekao da oni nisu proglašni personama non grata, već da je od njih samo zatraženo da napuste zemlju, dodajući da američke vlasti za sada neće objavljivati detalje o slučaju. Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova je rekao da trenutno nema komentare o navodima iz Stejt departmenta. Ruska ambasada u Vašingtonu je takođe odbila da komentariše slučaj uz objašnjenje da nikada nije ni komentarisala proterivanje diplomata.
Grenland je na putu da postane nezavisan od Danske, ocenjuju analitičari, a s tim se slaže i danski premijer Andreas Rasmusen, javio je britanski BBC. Na najvećem ostrvu na svetu u novembru će biti odžan referendum o tome u kom pravcu bi trebalo razvijati samoupravu koju ova teritorija trenutno uživa. Grenland je od 1953. godine sastavni deo Danske, a od 1979. uživa pravo na samoupravu. Dansko-grenlandska komisija je, kako ukazuje BBC, posle cetiri godine rada objavila izveštaj u kome zaključuje da narod Grenlanda ima pravo na samoopredeljenje. Komisija je, istina, preporučila širu autonomiju, ali danski premijer Andreas Rasmusen kaže da nema sumnje da je rad komisije na široj autonomiji "prvi korak ka nezavisnosti", naveo je londonski radio. Prema zaključima zajednicke komisije, Grenland bi trebalo da preuzme kontrolu nad upravom prirodnih resursa, pravosuđem i policijom. Vlasti Grenlanda bi takođe bile konsultovane u vezi spoljnopolitičkih pitanja i odbrane, koja su trenutno u nadležnosti Kopenhagena. Preko 80 odsto teritorije Grenlanda pokriveno je ledom i velika većina stanovnika su Eskimi. Ostrvo je tokom istorije održavalo bliske veze sa skandinavskim zemljama, narocito sa Norveškom i Danskom, mada je geografski bliže Severnoj Americi. Danas, međutim, neki građani poput pisca Lote Enuk, Dankinje koja je detinjstvo i mladost provela na Grenlandu, smatraju da ostrvo treba da bude nezavisno. "Mislim da Grenland zaslužuje da bude nezavisan - na kraju krajeva, to ostrvu ima malo zajedničkog sa Danskom" rekla je ona BBC-u. To je, prema njenim rečima, bilo vidljivo i po sticanju prava na samoupravu krajem 70-tih godina, kada je Grenland počeo da se povezuje sa Eskimima u Kanadi i Rusiji, kao i ostalim narodima u Arktičkom krugu. "Takođe, između Grenlanda i Danske postoji problem jezika. Umesto da su na Grenlandu radili na poboljšanju svog jezika i možda na stvaranju zajednickog alfabeta za sve Eskime, morali su da uče danski - pa su završili govoreci dva jezika, ali oba loše", dodala je Enuk.
Pretendent za demokratskog predsedničkog kandidata Hilari Klinton najavila je da će nastaviti kampanju, uprkos sve većoj prednosti Baraka Obame i finansijskim problemima. Klintonova je pobedila Obamu na predizborima u Indijani sa dva poena prednosti, ali senator iz Ilinioisa je odneo pobedu u Severnoj Karolini sa 14 poena razlike. Obama je, kako je preneo radio BBC, dosad obezbedio podršku 1.840 delegata koji će na stranačkoj konvenciji u avgustu izabrati demokratskog predsedničkog kandidata, a senatorka iz Njujorka 1.684, od potrebnih 2.025. Do kraja kampanje preostali su još primarni izbori u Zapadnoj Virdžiniji, Kentakiju, Oregonu, Portoriku, Montani i Južnoj Dakoti. Klintonova se, takođe, suočava s nedostatkom finansijskih sredstava za kampanju - prošlog meseca je bila prinuđena da pozajmi 6,4 miliona dolara. Bivša prva dama SAD izjavila je u Indijanapolisu da nastavlja "punom parom ka Beloj kući" i pozvala pristalice da joj donacijama omoguće da nastavi trku. Klintonova je, međutim, pokazala neuobičajenu pomirljivost, dodajući da će, čak i ako ne bude osvojila nominaciju za demokratskog predsedničkog kandidata, podržati kandidata svoje stranke na izborima 4. novembra. Dopisnik BBC Džastin Veb ocenio je da to nije dobar znak pošto donatori ne žele da bacaju novac na nešto što može da im se učini kao izgubljena borba. Neki politički eksperti veruju da će se mnogi od uglednih demokrata, koji se još nisu opredelili, svrstati uz Obamu kada u junu budu završeni preliminarni izbori. Bivši senator i demokratski predsednički kandidat iz 1972. godine Džordž Mekgavern već je izjavio da će, umesto Klintonove, kao što je prvobitno najavio, ipak podržati Baraka Obamu, i pozvao je senatorku da se povuče iz trke. Ukoliko nijedan od demokratskih kandidata ne osvoji 2.025 delegata potrebnih za nominaciju, odluku o demokratskom pretendentu mogli bi doneti tzv. superdelegati.
Na Palama je u toku policijski pretres stambenih jedinica Boriše Baričanina i Duška Mihajlovića koji su u ratu bili članovi pratnje Radovana Karadžića, javlja dopisnik Srne. Akciju od ranih jutarnjih časova sprovodi Jedinica za posebne istrage Uprave kriminalističke policije MUP-a RS. Kuća Mihajlovića u naselju Jasik pretresena je nedavno u akciji koja je izvedena po nalogu Suda BiH.
