Povodom smrti ruskog reditelja Vladimira Motila, koji je preminuo pre nekoliko dana, Vladimir Putin uputio je telegram saučešća njegovoj supruzi koja već neko vreme nije među živima.
U svojstvu premijera i bivšeg šefa države, Putin je u telegramu Motilovoj supruzi izrazio najdublje saučešće. Nažalost, njegov gest je bio uzaludan pošto je supruga slavnog sineaste preminula još pre dve godine.
Kako prenose strani mediji, ova "greška" ruskog premijera odmah je dospela na mrežu. Jedan od korisnika interneta napisao je na Interfejsu da taj "incident oslikava diletantizam vladinih saradnika".
Vladimir Motil je između ostalog režirao prvi sovjetski vestern "Belo sunce pustinje". Bio je to prvi u nizu "crvenih vesterna" snimljenih u Sovjetskom Savezu i zemljama istočnog bloka. Posade ruskih kosmonauta su po tradiciji pred svako poletanje u svemir gledale upravo taj Motilov film.
Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, juče je, svodeći rezultate protekle godine, ocenio da je zemlja izdržala nalet krize i da je sačuvana socijalna i finansijska stabilnost. U direktnoj emisiji na tri TV kanala koja je trajala sat i dvadeset minuta Medvedev je, pored ekonomskih, dotakao čitav niz drugih pitanja, od izgradnje novih raketa i delovanja opozicije do alkohola. Ali u jeku spekulacija o podelama i borbi klanova u vrhu vlasti on nije želeo da opširnije govori o odnosima s premijerom Vladimirom Putinom. Kratko je konstatovao da među njima i dalje postoje „posebni, prijateljski odnosi“ i da se oni „neće promeniti“.
Politikolog Mihail Vinogradov iz Fonda „Piterburška politika“ kaže za „Blic“ da je nastup Medvedeva bio svojevrsni pokušaj da parira „direktnoj liniji“ koju je nedavno imao Putin, ali da je, kako stvari sada stoje na unutarpolitičkoj sceni, predsednik „slabija karika“ tandemokratije u Rusiji i da se i dalje za sve pita premijer. „Medvedev nije ni politički ni psihološki sazreo za samostalne odluke. Istina, on pokazuje želju da preduzima samostalne inicijative, ali je zasad teško zamisliti da bilo koju važniju odluku donese bez prethodne saglasnosti Putina“, kaže Vinogradov. On ocenjuje da je još rano reći ko će se od dvojice lidera kandidovati na sledećim predsedničkim izborima 2012, ali da će svakako i tu presuditi Putin. „Što se tiče klanova, oni se dele pre svega po tome ko je kome najviše obavezan u karijeri, a zasad je jači tabor onih koji svoj uspon duguju Putinu“, zaključuje Vinogradov.
Borbu klanova nedavno je, prvi put od dolaska Medvedeva u Kremlj, otkrila epizoda sa visokim zvaničnikom pravosuđa Anatolijem Bagmetom, šefom istražnog odeljenja tužilaštva Moskve. Bagmeta je prvo smenio Jurij Čajka, državni tužilac Rusije, ali je onda hitro i bez objašnjenja vraćen na položaj. Naime, o smeni je mogao da odlučuje samo Bagmetov neposredni nadređeni Aleksandar Bastrikin, koji je zamenik Čajke. Ovoga puta reč Bastrikina, koji je slučajno Putinov drug sa studija, bila je jača i Bagmet je vraćen na posao. Nagađa se da je pokušaj smene Bagmeta bio deo napora kruga bliskih Medvedevu da naprave čistku u pravosuđu. Vladimir Pribilovski, moskovski politikolog, objašnjava da ruski predsednik diskretno drži Čajkinu stranu, ali da ne želi da se konfrontira s premijerom i da se zato nije otvoreno mešao u slučaj Bagmeta.
Medvedev je juče najviše govorio o ekonomiji. On je ocenio da je zemlja prošla krizu bez ozbiljnih gubitaka. „Najvažniji rezultat je što smo izdržali i nastavili razvoj „, kazao je ruski lider. On je u uspehe ubrojao očuvanje socijalne stabilnosti, očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i nacionalne valute i činjenicu da su najveća preduzeća izbegla bankrotstvo. Kao neuspehe naveo je da nije izmenjen karakter privrede zasnovane na sirovinama, da nisu sprovedene inovacije i da nije savladana nezaposlenost. Medvedev je takođe najavio smanjenje broja zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova za 20 odsto, posle serije skandala u koje je bila umešana policija.
Putin na listi časopisa „Njuzvik“
Vladimir Putin, ruski premijer, treći je među 10 najznačajnijih ljudi za 2010. u izboru američkog časopisa „Njuzvik“. Obrazlažući listu koja se rukovodi, pre svega, interesima SAD, časopis ocenjuje da je Putin počeo pripreme za povratak u predsedničku fotelju i prognozira da će i 2010. premijer češće od predsednika biti u medijima i da će se sresti sa više svetskih lidera.
Usaglašen sporazum sa SAD
Rusija i SAD su usaglasile „praktično sve“ u novom sporazumu o smanjenju nuklearnog naoružanja (START), ali je potrebno sve precizirati „do poslednjeg zareza“, izjavio je juče Dmitrij Medvedev, ruski lider.
„Negde smo mi pritiskali partnere, negde su oni pokušavali da nešto urade“, kazao je on u intervjuu vodećim ruskim TV kanalima. Medvedev je ukazao na to da Rusija ne namerava da odustane od razvoja svog nuklearnog potencijala i da će nastaviti rad na novoj generaciji nuklearnih projektila.
„Taj proces će se nastaviti i naš nuklearni štit uvek će biti delotvoran i dovoljan za odbranu naših nacionalnih interesa“, dodao je on, napomenuvši da će razvoj novih raketa u potpunosti biti u skladu sa sporazumom o naoružanju sa SAD. Govoreći o Baraku Obami, lideru SAD, Medvedev je kazao da je sa njim uspostavio odnose poverenja. „On je jak političar, interesantan čovek,“ objasnio je ruski predsednik.
Ruski premijer Vladimir Putin, nosilac crnog pojasa u džudou i veliki ljubitelj te borilačke veštine, demonstrirao je ovog vikenda svoje veštine u džudou i, savladavši nekoliko dvostruko mlađih takmičara, "ponudio usluge" ruskoj džudo reprezentaciji. Putin, nekadašnji pripadnik KGB-a koji je i u 57. godini u veoma dobroj formi, učestvovao je ovog vikenda u specijalnom treningu džudista koji je prenosila nacionalna televizija. Na strunjače Škole sportskih veština u Sankt Peterburgu Putin je kročio u kimonu vezanom crnim pojasem i prešao na delo vrlo brzo, savladavši nekolicinu dva puta mlađih takmičara. Sebi je čak dozvolio i luksuz da odmeri snage sa glavnim trenerom tima, Italijanom Enciom Gambom, osvajačem zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Mosvki 1980. godine, prenela je agencija Rojters. "Ako vam treba direktna pomoć, slobodno možete da me upišete u tim", izjavio je Putin, na veliko oduševljenje prisutnih.
Ruski premijer Vladimir Putin u četvoročasovnoj televizijskoj emisiji, odgovarajući na pitanja gledalaca, nije odbacio mogućnost da će se kandidovati za predsednika Rusije 2012. godine.
Na pitanje gledalaca da li namerava da se kandididuje na predsedničkim izborima, Putin je odgovorio: "Razmisliću o tome". Upitan nije li vreme za odmor, nakon dugogodišnjeg služenja domovini, Putin je rekao "ne tako brzo". Putin je održao svoj tradicionalni godišnji tv nastup koji je zamišljen kao prilika da odgovori na pitanja građana, pri čemu je, kako ocenjuju posmatrači, demonstrirao kako se još smatra najmoćnijim čovekom Rusije.
U emisiji, Putinu je postavljeno oko 90 pitanja, a dva miliona su mu građani uputili telefonom ili i-mejlom. Agencije konstatuju da je za to vreme ruski predsednik Dmitrij Medvedev bio na putu u Italiji. Na isto pitanje koje je postavljeno Putinu, da li će se kandidovati za predsedničke izbore, Medvedev je odgovorio da će o tome odlučiti u dogovoru sa Putinom.
"Kao što smo već obojica govorili, mi smo bliski, jedan drugog razumemo i dobro sarađujemo. Moći ćemo da postignemo dogovor, bez da jedan drugog gurnemo u stranu. Donećemo razumnu odluku za svoju zemlju", rekao je Medvedev.
Ruski premijer Vladimir Putin je danas izjavio da će Moskva u razgovorima o novom protokolu o klimatskim promenama insistirati na dva pitanja - da dokument nema nikakvog smisla ukoliko ga ne potpišu sve zemlje i da se u njega uključe i "potencijali ruskih šuma na apsorpciji ugljendioksida".
Posle sastanka sa danskim kolegom Larsom Lekeom Rasmusenom u Moskvi, Putin je rekao da će Rusija podržati predlog Danske o globalnom sporazumu koji treba da zameni važeći Protokol iz Kjota, po njegovom isteku 2012. godine.
Sporazum treba da bude formlulisan na samitu koji će se, pod okriljem Ujedinjenih nacija, održati u decembru u Kopenhagenu.
"Mi ćemo podržavati ideju Rasmunsena da se na sastanku u Kopenhagenu zaključi obavezujući politički dokument", rekao je Putin, dodajući da će Rusija insistirati na dva pitanja.
On je precizirao da je prvo pitanje globalnog karaktera i da se odnosi na to da sve zemlje, posebno najveći zagađivači, a to su najveće ekonomije sveta, moraju da potpišu dokument, jer u suprotnom on gubi smisao. Drugo pitanje na kome će Rusija insistirati je da se u novom dokumentu u potpunosti uzmu u obzir potencijali ruskih šuma na apsorpciji ugljendioksida, što "nije u celini učinjeno u okviru Protokola iz Kjota", rekao je Putin.
Premijer Danske je istakao da očekuje potpisivanje politički obavezujućeg sporazuma, koji mora da stupi na snagu odmah, kako bi svet već od 2010. godine zakoračio na "zeleniji put".
Putin je podsetio da je upravo zahvaljujući Rusiji, koja je ratifikovala Porotokol iz Kjota, taj dokument dobio zakonsku snagu.
"Rusija se pokazala kao aktivni pristalica unapređenja ideje očuvanja prirode", naglasio je ruski premijer, istakavši da, iako je, u skladu sa protokolom, njegova zemlja imala pravo da poveća emisiju štetnih gasova u odnosu na 1990, ona taj parametar smanjila za 30 procenata.
Ruski premijer Vladimir Putin pozvao je danas Evropsku uniju da pomogne Ukrajini da plati račune za gas, nakon što je juče upozorio EU da će joj snabdevanje preko Ukrajine gasom biće poremećeno ako Kijev ne plati račune.
"Ako postoje problemi sa ukrajinskim plaćenjem, tražimo od naših evropskih partnera da pomognu Ukrajini. Neka im Evropa da jednu milijardu, neka otvori novčanik", rekao je Putin posle sastanka u Moskvi sa danskim kolegom Larsom Lekeom Rasmusenom.
Putin je juče upozorio EU na rizik od poremećaja snabdevanje ruskim gasom preko Ukrajine ukoliko Kijev ne plati račun za gas.
"Putin je u telefonskom razgovoru sa švedskim premijerom Fredrikom Rajnfeltom, čija zemlja predsedava EU, skrenuo pažnju na signale iz Kijeva , koji ukazuju na probleme u plaćanju ruskog gasa", rekao je portparol ruske vlade.
Zbog toga je ukazano na mogućnost da dođe do problema u tranzitu ruskog gasa za evropske korisnike i nove gasne krize, slične onoj iz januara ove godine.
Premijeri Rusije i Italije Vladimir Putin i Silvio Berluskoni ocenili su danas u Sankt Peterburgu da u "realizaciji gasovoda Južni tok postoje pozitivna pomaci". Kako prenosi Interfaks, Putin i Berluskoni su naglasili da "Južni tok ima dobar potencijal".
Budući magistralni gasovod Južni tok, koji je zajednički projekat ruskog Gasrpoma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske, a potom preko drugih balkanskih zemelja do zapadne Evrope. Vrednost te investicije procenjena je na više od 20 milijardi evra, a prema najavama iz Enija izgradnja bi mogla da počne u 2010. godini, a rok za završetak radova je kraj 2015. godine.
Putin je kazao da Južni tok "ima šanse da bude realizovan ranije nego analogni, Severni tok". On je pri tom ukazao da ruske i italijanske kompanije već imaju bogato iskustvo u radu na području Crnog mora, kroz koje bi trebalo da prođe morski deo trase, jer su radili na postavljanju gasovoda Plavi tok.
Berluskoni se nalazi u privatnoj poseti Rusiji.
Gasovod Južni tok proćiće i kroz Srbiju. Trasa bi trebalo da bude dugačka 450 kilometara, sa kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a vrednost investicije premašiće 750 miliona evra.
Gadafi: Već 40 godina na čelu Libije
Francuski predsednik Nikola Sarkozi, ruski predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin potvrdili su da će u Tripoliju prisustvovati ceremoniji obeležavanja 40. godišnjice od dolaska na vlast libijskog vođe Moamera Gadafija.
"Sarkozi, Medvedev i Putin prisustvovaće proslavi", izjavio je danas u Tripoliju Frans presu član organizacionog tima proslave. Predstavnik tog tima, koji nije želeo da mu se objavi ime, kazao je da će proslavi prisustvovati i italijanski premijer Silvio Berluskoni, španski kraljevski par, kao i još "između 40 i 50 šefova afričkih država".
Iz italijanske vlade je ranije saopšteno da će Berluskoni doputovati u Libiju u nedelju povodom obeležavanja prve godišnjice potpisivanja sporazuma o prijateljstvu izmedju Libije i Italije. Nije, medjutim, navedeno da će bilo koji predstavnik italijanske vlade prisustvovati proslavi u utorak.
Proslava 40 godina od dolaska Gadafija na vlast organizuje se samo nekoliko dana nakon trjumfalnog dočeka u Tripoliju Libijca Abdelaseta al-Megrahija, osuđenog na doživotni zatvor zbog učešća u terorističkom napadu na avion iznad mesta Lokerbi, ali kojeg je škotski sud pre desetak dana oslobodio "iz zdravstvenih razloga".
Velika Britanija i SAD su oštro reagovale na trijumfalni doček koji je u Tripoliju organizovan čoveku koji je prema optužnici, odgovoran za smrt 270 ljudi.
Svoje prisustvo na proslavi u Tripoliju ranije je potvrdio venecuelanski predsednik Ugo Čaves, a očekuje se dolazak i više šefova afričkih država koji će istovremeno u ponedeljak u libijskoj prestonici učestvovati na vanrednom samitu Afričke unije posvećenom sukobima u Africi, a koji je sazvan na Gadafijevu inicijativu.
Ruski premijer Vladimir Putin danas je na kratko posetio Čečeniju. On je, kako navodi Vlada Rusije, sa predsednikom Čečenije Ramzanom Kadirovim razmotrio socijalno-ekonomsku situaciju u republici, problem nezaposlenosti građana i realizaciju investicionih projekata.
U okviru posete, Putin je posetio grob bivšeg predsednika Ahmada Kadirova, koji bi na današnji dan napunio 58 godina. Kadirov je poginuo u terorističkom napadu 9. maja 2004. Drugi detalji posete se ne navode, a sam odlazak nije bio najavljen medijima.
Portparol ruske vlade Aleksandar Smirnov izjavio je za AFP da se Putin sastao sa predsednikom Kadirovim kako bi razgovarali o "socijalno-ekonomskim problemima i nezaposlenosti" u republici. Portparol vlade kazao je da nije dostupna nikakva druga informacija o Putinovoj poseti koju je okarakterisao kao"kratku i radnu".
Kako je objavila televizija Rusija, Putin je prilikom obilaska groba nekadašnjeg čečenskog predsednika Ahmada Kadirova rekao da "on nije živeo uzalud i nije dao život uzalud". Ocenio je i da je Ahmad Kadirov, inače otac sadašnjeg predsednika, bio "hrabar i talentovan" čovek koji je postavio temelje mira u Čečeniji.
