Hrvatski premijer Ivo Sanader podneo je danas ostavku na sve partijske i državne funkcije, uključujući i funkciju predsednika Vlade. Svoju odluku Sanader je saopštio na vanrednoj konferenciji za novinare."Odluku nisam doneo olako, već nakon dubokog razmišljanja", rekao je Sanader novinarima i precizirao da se povlači iz aktivne politike.Hrvatska televizija je javila da je jutros u Saboru održana nenajavljena sednica Kluba Sanaderove Hrvatske demokratske zajednice, na kojoj su bili gotovo svi ministri.Prema nezvaničnim informacijama, na saborskom klubu HDZ je još juče dogovoreno da je Sanader predložio da ga na mestu premijera i predsednika stranke menja aktuelna potpredsednica vlade Jadranka Kosor.Index.hr je ranije javio da bi drugi čovek HDZ-a trebalo da bude sadašnji ministar zdravstva Darko Milinović."Možda se u budućnosti vratim politici""Zbog ličnih razloga dajem ostavku na mesto premijera i predsednika stranke. Neću se kandidovati za predsednika Republike Hrvatske", rekao je Ivo Sanader na konferenciji za novinare i potvrdio da će njegovu funkciju u Vladi i stranci preuzeti Jadranka Kosor, prenosi Index.hr."Predložićemo da predsednica Vlade bude Jadranka Kosor, za to imamo preko 80 potpisa koalicionih partnera", najavio je Sanader, ali nije otpisao eventualni budući povratak u politiku:"Ne mogu isključiti da ću se u budućnosti vratiti politici", rekao je Sanader i objasnio da je HDZ jutros odlučio da oformi funkciju počasnog predsednika stranke koji će učestvovati u svim odlukama HDZ-a."Nisam bolestan i neću prihvatiti dužnost u nekoj od evropskih institucija, iako je bilo i takvih ponuda", rekao je Sanader, ali razloge svoje ostavke ipak nije hteo sasvim da razjasni, navodi Index.hr."Ostavka nije napuštanje broda koji tone"U iščekivanju konferencije za štampu pojavila su se brojna nagađanja o razlozima Sanaderovog odlaska iz politike. Verzije kako odlazi zbog bolesti, odnosno kako se odlučio na privremeno povlačenje da bi se vratio kao kandidat na predsedničkim izborima Sanader je odbacio. Treća verzija glasi da je Sanader odlučio da pobegne od teškog ekonomskog stanja u državi s proračunskom rupom od 15 milijardi kuna, navodi Index.hr.Na pitanje novinara da li ostavka znači "napuštanje broda koji tone", Sanader je rekao da pred problemima i izazovima nikada nije bežao:"Da sam bežao od problema, ne bih preuzeo HDZ nakon što je Tuđman umro i sa strankom dobio izbore 2003. i 2007. kao ni lokalne izbore 2001, 2005 i 2009. Ovi trenuci nisu samo naši, mi smo kolateralna žrtva krize koja potresa svijet", kaže Sanader i dodaje:"Duboko sam promišljao i nakon 20 godina u politici, 10 u HDZ-u i šest u Vladi,vreme je za novu stranicu".Jadranka Kosor nova premijerka?Aktuelna potpredsednica vlade Jadranka Kosor postaje lider HDZ-a i verovatno buduća premijerka. Drugi čovek HDZ-a trebalo bi da bude sadašnji ministar zdravlja Darko Milinović. Ivan Jarnjak podneo je ostavku na mesto glavnog sekretara HDZ-a, a novi sekretar stranke biće Branko Bačić. Ponovo je uvedena funkcija potpredsednika HDZ-a, koju će vršiti Jarnjak, Kalmeta, Šuker i Čobanković.Za Ivom Sanaderom odlazi i ministar nauke, obrazovanja i sporta Dragan Primorac, koji je već ranije najavio ostavku.
Posle dve decenije slobodnog rada ruskih kockarnica, premijer Vladimir Putin danas zatvara kazina, u okviru kampanje protiv korupcije i organizovanog kriminala. Vlada je naredila da se danas zatvore sva kazina i druge kockarnice, a kockanje je od danas ograničeno na svega četiri posebne oblasti, raštrkane po Rusiji, većinom hiljadama kilometara od Moskve. Negativna strana salda na državnoj strani su milijarde dolara koje su pristizale u budžet od poreza na kocku, i čak 400.000 ljudi koji usred ekonomske krize ostaju bez posla kada kockarnice danas zatvore vrata. Vlasnici kockarnica kažu da je zatvaranje iznenadno, ali zakon o kocki koji to predviđa je donet još 2006. godine. Mnogi su sumnjali da će ikada biti primenjen. Međutim, kladionice ostaju van domašaja zakona o kocki. Njihovi vlasnici i hiljade klijenata se sada prebacuju na poker na internetu koji je zvanično svrstan u - sport. Od danas kockarnice će u Rusiji legalno moći da rade samo u Kalinjingradu - na Baltičkom moru, u Primorskoj oblasti - na obali Tihog okeana, u planinskoj oblasti Altaj - u Sibiru, i u zoni u blizini gradova Krasnodar i Rostov - na jugu Rusije, gde će se 2014. godine održati Olimpijske igre. Posle propasti SSSR-a, kocka je eksplozivno rasla od 1991. godine, a godišnji obrt kockarnica je procenjen na 3,6 milijardi dolara.
Jozef Fricl (73) „čudovište iz Amštetena", koji je 24 godine u podrumu svoje kuće držao zatočenu ćerku Elizabetu (42) sa kojom je seksualnim zlostavljanjem dobio sedmoro dece, osuđen je danas na doživotni zatvor Porota u Zemaljskom sudu u Sankt Peltenu jednoglasno je došla do zaključka da je Fricl kriv za ubistvo novorođenčeta zbog nepružanja lekarske pomoći. Fricl je bio optužen za ubistvo nepružanjem lekarske pomoći, porobljavanje, silovanje, tešku prisilu i incest. Takođe i u vezi ostalih optužbi porota je jednoglasno zaključila da je Fricl kriv. Sud je, na osnovu zaključka porote, izrekao doživotnu kaznu pritvaranja, kao i upućivanje u ustanovu za psihički poremećene prestupnike. Pre nego što se porota povukla na donošenje odluke o njegovoj krivici, Fricl je rekao da se "kaje svim srcem za ono što je učinio svojoj porodici"."Nažalost ne mogu to više popraviti. Mogu samo da vidim da se šteta, po mogućnosti, ograniči ", rekao je on. Državni tužilac Kristiane Burkhajzer zatražila je na završnici suđenja doživotnu kaznu.U veoma kratkom završnom izlaganju ona je istakla da na osnovu dokaza nema sumnje da je optuženi kriv po svim tačkama optužnice. Burkhajzerova je detaljnije govorila samo o optužbi za ubistvo novorođenčeta nepružanjem lekarske pomoći, ocenjujcuhi da je priznanje Fricla "poslednji akt drame", odnosno pokušaj zavaravanja porote. Prema njenim rečima svaki laik bi shvatio da se dete borilo za život, što je spoznao i optuženi, a pored toga nije dozvolio lekarsku pomoć. Fricl je imao 66 sati vremena da odluči da li će spasiti dete, i ništa nije uradio, već je svesno uzeo u obzir njegovu smrt, navela je Burkhajzerova. Advokat optuženog, pak, smatra da se ne radi o ubistvu, jer se navodno njegov štićenik nije nalazio stalno u podrumu za vreme 66-očasovne borbe bebe za život. Advokat je potvrdio spekulacije da je Elizabeta bila na suđenju u utorak, kada je javnost bila isključena, uz ocenu da je to podstaklo Fricla da prizna i one tačke optužbe koje je negirao u početku. Presuda je pravosnažna, budući da po austrijskom zakonu priznanje optuženog isključuje pravo žalbe i uobičajeni dalji pravni postupak.
Istočnoevropske zemlje bi, zbog sve težih posledica recesije, na kraju mogle da plate mnogo veću cenu od moćnih država čiji su bankari i finansijeri izazvali međunarodnu ekonomsku krizu, piše danas londonski Gardijan u uredničkom komentaru. Ističući da istočnoevropske zemlje nemaju nikakve veze sa nesmotrenim ponašanjem i promašajima u regulisanju rada banaka koji su izazvali aktuelnu krizu, list primećuje da su "banke tih država u stranim rukama, a one su i inače relativno minorni ekonomski igrači". Evropska unija će se uskoro naći pred ozbiljnim testom u vidu svog odnosa prema istočnom delu kontinenta, upozorava Gardijan i podseća da je ulazak prve grupe istočnoevropskih zemalja u EU 2004. bio smatran velikom pobedom. "Borba tih država za oslobođenje pomogla je u podrivanju sovjetske moći i transformisala međunarodni poredak, a Zapadna Evropa je zauzvrat konačno otvorila vrata i omogućila učlanjenje u Uniju", navodi list i dodaje da bi recesija mogla da postane test solidarnosti za Uniju. Opasnost po koheziju Evropske unije je više nego očigledna, naročito ako se ima u vidu činjenica da je zapadna Evropa u prošlosti istočnu Evropu najčešće ostavljala na cedilu, zaključuje autor redakcijskog komentara u Gardijanu. Problemi finansijskog i bankarskog sektora - u Britaniji i Sjedinjenim Državama, ali sve više i u istočnoj Evropi, danas su glavna tema i u ostalim britanskim listovima, prenosi BBC. Dopisnik Indipendenta u Vašingtonu izveštava da će američki predsednik Obama večeras u obraćanju članovima oba doma Kongresa najveći deo krivice za sve težu ekonomsku krizu prebaciti na svog prethodnika, Džordža Buša. Manje od mesec dana otkako je preuzeo predsedničku dužnost, Barak Obama je suočen sa veoma nezahvalnim zadatkom na planu odnosa sa javnošću - kako da objasni stanje u kojem se nalazi privreda a da istovremeno pridobije poverenje za svoj plan o dodatnom zaduživanju i ogromnom ulaganju u cilju podsticanja posustale ekonomije. Predsednik je dosadašnji američki budžet nazvao prevarom, budući da su knjigovođe trikovima pokušavale da prikriju velika izdvajanja, poput onih za ratove u Iraku i Avganistanu, u nadi da narod to neće primetiti. Predviđanja o budžetskom deficitu od 1.300 milijardi dolara zato predstavljaju najgori mogući scenario, ističe novinar Indipendenta, jer će u njih biti uključeni troškovi ratova, prirodnih katastrofa ali i prava slika o prihodima od poreza.
Rusija i Ukrajina ponovo su na pragu "gasne krize" nalik onoj koja je nedavno potresla čitavu Evropu, ostavivši stotine hiljada potrošača bez grejanja, ocenjuje danas londonski "Tajms". List navodi da je ukrajinska kompanija "Naftogaz" saopštila da, uprkos nedavno potpisanom novom ugovoru o ceni i isporukama ruskog gasa Ukrajini, zbog finansijske krize koja je teško pogodila čitavu zemlju, ima velikih problema sa naplatom računa za gas od potrošača. Ocena je "Tajmsa" da bi to uskoro moglo da dovede do prekida ukrajinskih mesečnih isplata za već isporučeni gas ruskom energetskom gigantu "Gaspromu". Takav razvoj događaja potencijalno bi mogao da izazove novu obustavu isporuka gasa Ukrajini, ali i još glasnije zahteve "Gasproma" za vlasništvom nad gasovodima na ukrajinskoj teritoriji - koji u vreme ekonomske krize ostaju jedina vredna imovina koju ta zemlja ima, preneo je BBC. Ukrajina je, navodi "Tajms", u velikim problemima od kada je potražnja za sirovinama koje izvozi smanjena, a vrednost domaće valute naglo opala. Svemu je, piše list, doprinela i odluka MMF-a da zadrži isplatu druge rate zajma Kijevu od 16,5 milijardi dolara, zbog toga što se ukrajinska vlada nije pridržavala odredaba sporazumu o zajmu. Industrijska proizvodnja u Ukrajini opala je za preko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je najveći pad u istoriji zemlje, navode analitičari, a krizi i nestabilnosti doprinose i neprestane čarke između ljutih političkih rivala - predsednika Viktora Juščenka i premijera Julije Timošenko, piše "Tajms".
Zaposleni u američkom Ministarstvu za nacionalnu bezbednost evakuisani su zbog obaveštenja da je jedan zaposleni iz Ministarstva primio paket u kome su bili riba i beli prah, saopštio je danas Federalni istražni biro (FBI). Dok su lokalna policija i vatrograsci obezbeđivali oblast, paket je uklonjen i odnet u laboratoriju na ispitivanje, izjavila je porparol FBI Kejt Švejt, preneo je Rojters.
Barak Obama je postao 44. predsednik SAD položivši zakletvu na svečanoj ceremoniji na Kapitol hilu. Početku onoga što mnogi nazivaju novom istorijom Amerike prisustvovalo je više od dva miliona ljudi, koji su se od jutros okupili u Vašingtonu, a na stotine miliona je pratilo prenos inauguracije širom sveta. Novi predsednik SAD je na stepenicama na ulazu u zgradu američkog Kongresa podigao desnu ruku i zakleo se da će činiti sve što može da očuva, odbrani i zaštiti Ustav Sjedinjenih Država. Obama je, inače, nešto ranije postao predsednik SAD, jer njegov mandat po Ustavu počinje tačno u podne, bez obzira na to da li je položio zakletvu. Deset minuta pre prvog crnog predsednika, zakletvu je položio novi potpredsednik SAD Džo Bajden. Odmah posle zakletve, koju je u neverovatnoj tišini propratila okupljena masa na Kapitol hilu, Barak Obama je započeo najvažniji govor u svojoj dosadašnjoj političkoj karijeri. "Danas sam ponizan zbog ovog trenutka, zahvalan zbog ukazanog poverenja. Hvala predsedniku Bušu za službu našoj naciji tokom svog mandata i zbog velikodušnosti koju je prikazao u ovom periodu tranzicije. Zakletve se nekada polažu u dobrim vremenima, a nekada se zakletva polaže dok se nadvijaju tamni oblaci. Mi smo u sred krize, zemlja je u ratu protiv nasilja širom sveta, naša ekonomija je oslabljena, kuće su izgubljene, zdravstvo je skupo, škole nisu dobre... Ovo su indikatori krize, to pokazuju istraživanja i statistika. Manje merljivo, ali ništa manje važno je izostanak vere, koji se osećao širom Amerike. Danas vam kažem da su izazovi i ciljevi pred nama realni i teški. Znajte Ameriko – ispunićemo ih", rekao je Obama na početku svog govora. Obama se u dugom govoru osvrnuo na sva goruća pitanja za SAD, a između ostalog je rekao da će se boriti protiv sve veće podeljenosti i "partijašenja" u Vašingtonu. "Došli smo ovde da stavimo kraj na uskogrude žalbe, lažna obećanja, uzajamne optužbe i istrošene dogme, koje su predugo gušile našu politiku", rekao je Obama i dodao, "Znajte da je Amerika prijatelj svake nacije, svakog muškarca, žene i deteta koji žele budućnost mira i dostojanstva, i znajte da smo spremni da ponovo budemo predvodnici." "Ostajemo najprosperitetnija i najmoćnija zemlja na planeti. Vreme odlaganja neprijatnih odluka je prošlo i potrebno je da počnemo novu izgradnju Amerike", istakao je Obama. On je takođe istakao veličinu svog dostignuća kao prvi afroamerički šef Bele kuće, što je izazvalo glasno bodrenje publike. "To je značaj naše slobode i našeg ubeđenja... Čovek čiji otac pre manje od 60 godina nije mogao da ode na ručak u lokalni restoran sada može da ovde pred vama položi ovu svetu zakletvu", rekao je Obama. Nakon zakletve sledi blagoslov i ispraćaj dosadašnjeg predsednika Džordža Buša, posle čega će se Obama uputiti na tradicionalni ručak na Kapitol hilu. Poslije ceremonije, Buš će otići sa Kapitola helikopterom u vazduhoplovnu bazu "Endrjuz", izvan Vašingtona, a odatle će službenim avionom otputovati na svoj ranč u Teksasu. U toku popodneva i večeri biće održan niz balova, a novi predsednik SAD će 21. januara, uz mnogobrojne istaknute ličnosti, prisustvovati službi u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu. Barak Obama je na Kapitol hil stigao zajedno sa Bušom, i suprugama, u novom blindiranom automobilu firme Kadilak, koji su mediji nazvali "Zver", napravljenom specijalno za njega. Otvorena je čitava površina Nacionalnog mola, a gomila ljudi je ispunila ceo prostor od Kapitol hila do Linkoln memorijala. U javnom saobraćaju je još pre zore bila gužva pošto su u grad pristigli ljudi iz različitih gradova i prigradskih naselja. Oko 40.000 bezbednosnih zvaničnika je prisutno u gradu, javlja BBC. Vašingtonski metro je otvoren sat ranije, u 4.00 po lokalnom vremenu, i već tada su se na ulazima u metro u blizini parkinga u predgrađima formirali redovi. Vozovi su bili pretrpani ali su putnici bili dobro raspoloženi iako je bilo rano jutro. Više hiljada autobusa stiglo je iz cele Amerike u okrug Kolumbija. Parkinzi su puni, pa čak i ulice koje su zatvorene sinoć kako bi se obezbedio prostor za posetioce. Jutros u 4.15 časova u desnoj traci međudržavnog puta 66 u Virdžiniji formirana je kolona vozila duga 2,5 kilometara. Gradske i lokalne vlasti upozorile su u više navrata posetioce da će biti kašnjenja u saobraćaju. Danas će biti zatvoreni svi mostovi koji Okrug Kolumbija povezuju sa Virdžinijom, a prelazak preko mostova biće odobren pešacima, biciklistima i vozilima koja imaju odgovarajuću dozvolu. Veći deo centra Vašingtona biće zatvoren za saobraćaj, dok u drugim delovima grada neće biti dozvoljeno parkiranje. Džordž Buš je ranije danas, u skladu sa tradicijom Bele kuće, u Ovalnoj sobi ostavio poruku novom predsedniku Baraku Obami, poželevši mu sve najbolje u radu kada danas stupi na funkciju. Bela kuća nije objavila detalje lične poruke koju je republikanski predsednik, koji je proveo dva mandata na toj funkciji, ostavio predsedniku iz redova demokrata. Portparolka Bele kuće Dejna Perino rekla je danas da je sadržaj poruke sličan onome što je Buš govorio nakon pobede Obame na predsedničkim izborima o tome kako će otvoriti "novo, izuzetno poglavlje" u istoriji SAD. Buš je, takođe, poželeo sve najbolje novom predsedniku u radu. Kako predviđa CNN, inauguracija Obame biće najgledaniji događaj u istoriji televizije.
Ruski gas je prestao danas oko podneva da stiže na teritoriju Ukrajine, zato što Kijev nije otvorio magistralu za tranzit jutros obnovljenih isporuka gasa u Evropu, saopštio je ruski "Gasprom". U 12 sati i 48 minuta po moskovskom (10 i 48 po srednjoevropskom) vremenu, sa merne stanice "Sudža" na rusko-ukrajinskoj granici gas na teritoriju Ukrajine više ne stiže, javio je Itar-Tas.Zamenik predsednika uprave "Gasproma" Aleksandar Medvedev izjavio je da je jutros ta kompanija počela da ostvaruje plan o obnovi isporuka u Evropu a da je Ukrajina blokirala sve aktivnosti u vezi sa tranzitom gasa u Evropu."To je u suprotnosti sa svim dogovorima koji su juče potpisani. U takvim uslovima mi nemamo fizički mogućnosti da ostvarujemo tranzit gasa preko teritorije Ukrajine. Odgovornost za to je u potpunosti na ukrajinskoj strani", rekao je Medvedev.Funckioner "Gasproma" rekao je da je o tome razgovarao sa predstavnicima Evrospke komisije, koji su tu situaciju ocenili kao "višu silu"."Za sada ne znamo šta da radimo. To što traži ukrajinska strana, mimo je odredbi utvrđenih u dokumentima. Informisao sam evropske partnere o tome da mi jednostavno nemamo mogućnosti za obnovu isporuka gasa", rekao je Medvedev tokom telefonske konferencije za novinare i optužio SAD da stoje iza poteza Ukrajine."Ako je sistem zatvoren mi ne možemo obezbediti isporuke gasa“, rekao je on, dodajući da je ukrajinska strana "cinično saopštila" da je njihov gasno-transportni sistem preorijentisan na unutrašnje potrebe.Kako je ruskoj državnoj agenciji rekao opunomoćeni kontrolor "Gasproma" Aleksej Fjodorov, "Rusija nije ograničavala isporuke gasa, međutim, Ukrajina iz nepoznatog razloga energent ne dobija". Prema njegovim rečima, pritisak je u cevima sa ruske strane konstatnan, ali preko granice gas ne teče. Itar-Tas istovremeno javlja da gas ne teče ni van Ukrajine. Prema rečima izvora iz međunarodne komsiije za monitoring tranzita, pritisak je na gasovodima u pravcu Ukrajine povećan na 75 atmosfera, a u isto vreme "rashod gasa na ulazu u gasno-transportni sistem Ukrajine jednak je nuli".Ukrajinske vlasti priznale su da su blokirale protok ruskog gasa ka Evropi zbog "neprihvatljivih uslova za tranzit" koje je postavila ruska kompanija "Gasprom", izjavio je portparol ukrajinskog državnog „Naftogasa” Valentin Zemljanski."Ruski gas namenjen Evropi ne prolazi kroz ukrajinski gasovodni sistem zbog neprihvatljivih uslova tranzita koje je postavio Gasprom", rekao je Zemljanski, ali nije naveo druge detalje.Savetnik predsednika Ukrajine Bohdan Sokolovski kasnije je precizirao da je Rusija poslala gas za Evropu trasom gasovoda kojom je tranzit tehnički nemoguć kako bi diskreditovala Ukrajinu.Kako je javio AP, Sokolovski je naveo da je da ruski gas isporučen trasom koja zahteva da Ukrajina smanji isporuke domaćem tržištu pre nego što isporuči gas Balkanu.Sokolovski, koji je stručnjak za enegetiku, naveo je da ulazna gasna stanica na ruskoj granici i gasna stanica kod granice sa Rumunijom, preko kojih Gasprom želi da transporutuje gas, nisu povezane izvoznim gasovodom."To znači da Ukrajina mora da prekine isporuku gasa industrijskom regionu na istoku da bi pustila tranzitni gas", kazao je on.Juščenko: Ukrajina može da plati 205-210 dolaraPredsednik Ukrajine Viktor Juščenko izjavio je da cena prirodnog gasa koju je Ukrajina spremna da plati Rusiji i koja bi predstavljala fer dogovor, iznosi između 205 i 210 dolara za 1.000 kubnih metara.Juščenko je danas na vanrednoj konferenciji za novinare dodao da je cena gasa određena u skladu s tim što su korisnici iz Evrope plaćali manje od cene tranzita gasa preko Ukrajine i drugih zemalja. Ukrajinski predsednik rekao je i da je cena gasa za njegovu zemlju ustanovljena 30.-31. decembra, u trenutku kada je Ukrajina već odredila i usvojila državni i lokalne budžete i kada su porodice već isplanirale kako će trošiti novac u narednoj godini, preneo je Itar-Tass.Juščenko smatra i da je trenutna situacija vezana za gas "prilika da se Ukrajina izbori za svoju nezavisnost i suverenitet".Opozicija traži opoziv Juščenka i raspuštanje vladeNajveća opoziciona stranka u Ukrajini, Partija regiona, pozvala je danas na raspuštanje vlade premijerke Julije Timošenko i pokretanje postupka za opoziv predsednika Viktora Juščenka, zbog gasnog spora Ukrajine i Rusije, usled čega je ta država 13 dana ostala bez tog energenta."Zahtevamo...formiranje posebne komisije da istraži zloupotrebu vlasti po pitanju snabdevanja gasom, brzu ostavku sadašnjeg kabineta i početak procedure za opoziv predsednika", rekao je lider Stranke regiona Viktor Janukovič, na vanrednoj sednici Vrhovne rade posvećenoj gasnom sporu Ukrajine i Rusije.Janukovičev poziv podržali su i komunisti, ali dve opozicione stranke nemaju neophodnu većinu za njegovo sprovođenje, naveo je Rojters.Janukovič je rekao da je zbog "neodgovornog" stava vlade Ukrajina suocena sa pretnjom svojoj nacionalnoj bezbednosti i da gubi ugled, pošto je vladajuća koalicija uništila sporazume sa Rusijom koji su postignuti tokom godina teškog rada, preneli su ruski mediji.Janukovič je istakao da u ovom trenutku postoji prilika za "masovni društveni protest koji bi doveo do snažne konfrontacije vlasti i naroda", navela je ruska agencija. EU: Neprihvatljiv zastoj u isporuci ruskog gasa EvropiEvropska komisija danas nastoji da utvrdi zašto je došlo do "neprihvatljivog" zastoja u isporuci ruskog gasa Evropi preko ukrajinskih gasovoda i da privoli ukrajinske i ruske vlasti da poštuju sporazum.Izvori Evropske komisije preneli su agenciji Beta da nadzornici EU nastoje da ukrajinske i ruske vlasti privole da počnu da šalju gas u najvećim mogućim količinama i kroz što veći broj ulaznih mesta na gasovodima prema Evropi. Izvori su potvrdili i da članovi međunarodne komisije za nadzor tranzita ruskog gasa preko Ukrajine još nemaju puni pristup glavnim otpremnim centrima u Kijevu i Moskvi.Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je u kontaktu sa Mirekom Topolanekom, premijerom Ceške, koja predsedava EU, kao i sa vlastima u Moskvi i Kijevu da bi se otklonile sve prepreke za punu isporuku gasa Evropi. Prema izvorima Komisije, Barozo je premijeru Rusije Vladimiru Putinu preneo "vidno razočaranje zbog onoga što se zbiva sa isporukama gasa Evropi" kao i zbog "problema na koje nailaze evropski posmatrači u pristupu otpremnim centrima".Putin je obećao Barozu da će razmotriti to pitanje, rekli su izvori.Jutros u pravcu Balkana poteklo 62,7 miliona kubika gasaOd ukupno 76,6 miliona kubnih metara ruskog gasa dnevno, iz prve količine obnovljenih isporuka u pravcu Balkana preko ukrajinske merne stanice "Orlovka" jutros je poteklo 62,7 miliona, dok je 13,9 miliona usmereno ka Moldaviji, saopštila je Uprava "Gasproma" za informisanje. Da se ponovo "odvrnu slavine", nalog u rusku gasnu stanicu "Sudža", na rusko-ukrajinskoj granici, stigao je u 10.30 časova po moskovskom, odnosno 8.30 po srednjoevropskom vremenu, javio je dopisnik ruske državne agencije Itar-tas iz Voronježa. Posle toga, prvi kubici ruskog prirodnog gasa prošli su rusko-ukrajinsku granicu u deset sati i 46 minuta po moskovskom vremenu, navela je agencija RIA Novosti. Gas stiže iz Urengoja, u Jamalo-Neneckom Autonomnom Okrugu, i za sada samo jednim od tri cevovoda koja prolaze kroz tu stanicu.Isporuke ruskog gasa jutros su obnovljene nakon što su Rusija, Ukrajina i Evropska komisija potpisale protokol o monitoringu tranzita tog energenta ka evropskim potrošačima. Količina gasa na zapadnoj granici Ukrajine mora precizno da odgovara količini ulaska gasa u gasno-transportni sistem Ukrajine, navedeno je iz "Gasproma". Ukrajinskoj kompaniji "Naftogas Ukrajine" upućen je telegram sa molbom da se obezbedi priprema objekata za prijem ruskog gasa tranzitnim gaosvodima na granici Rusije i Ukrajine.Prema navodima ruskog energetskog giganta, u trenutku prekida isporuka, tranzitne magistrale na ukrajinskoj teritoriji bile su pune ruskog gasa i da, u skladu sa tim, treba da imaju dovoljan pritisak radi obezbeđenja sinhronog ulaska i izlaska gasa u ukrajinski sistem za transport gasa."Čim mi damo gas na ulazu, on treba da se pojavi na izlazu", navode u "Gaspromu".Kako je izjavio zvanični predstavnik "Gasproma" Sergej Kuprijanov, saopštenje ukrajinske strane da je od trenutka pristizanja gasa u sistem Ukrajine do pojavljivanja na zapadnoj granici prema Evropi potrebno 36 sati, stoga "izaziva nedoumicu i ne odgovara postojećem ugovoru". Prema potpisanom protokolu, sva tri učesnika - Rusija, Evropska unija i Ukrajina - imaju pravo da upute po 25 posmatrača na pet mernih stanica u Rusiji (Sohranovka, Sudža, Pisarjovka, Valujki i Platovo), pet u Ukrajini (Orlovka, Tekovo, Beregovo, Užgorod i Drozdoviči) i pozemnim skladištima gasa na ukrajinskoj teritoriji, kao i na još tri stanice u Slovačkoj i Rumuniji, naveo je Itar-Tass.Hrvatska pred energetskim kolapsomRuski gas, koji je puštem prema Evropi, u Hrvatsku će, u najboljem slučaju, stići do kraja sedmice, do kada treba izdržati sa sve manjim zalihama tog energenta. Pored toga, Hrvatska elektroprivreda (HEP), koja danas očekuje obaranje rekorda u potrošnji struje, ne isključuje ni mogućnost raspada elektroenergetskog sistema.Zbog nezapamćene navale građana na električne grejalice, izazvane strahom od potpunog isključivanja plina domaćinstvima, ili potrebom zagrevanja radnih prostora tamo gde je gas isključen, HEP očekuje da bi danas mogao biti srušen rekord u potrošnji električne energije od 18. decembra 2007. koji je tada iznosio 61.075 megavat sati.Što se tiče nestanka struje zbog preopterećenja, HEP ističe da su spremni na sve mogućnosti, uz nadu da to, ipak, neće da se desi. "Gasprom" podneo tužbu Međunarodnom arbitražnom suduStalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov saopštio je danas da je "Gasprom" podneo tužbu Međunarodnom arbitražnom sudu u Stokholmu u vezi sa potezima Ukrajine, koja nije ispunila svoje obaveze u trasportu ruskog gasa u zapadnu i jugoistočnu Evropu."Koliko će dugo biti razmatrano to pitanje ne mogu da sudim", rekao je on u telefonskoj izjavi ruskom TV kanalu "Vesti".Predsednik uprave "Gasproma" Aleksej Miler ranije je saopštio da će ruska kompanija u tužbi Arbitražnom institutu Trgovačke komore Stokholma tražiti da se "Naftogas" obaveže da će obezbediti "nesmetani tranzit ruskog gasa preko Ukrajine u Evropu". Odluku ruskog energetskog giganta odobrio je i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, rekao je Miler."U okviru te tužbe Gasprom će zatražiti od suda da u što kraćem roku primeni mere koje će sprečiti ukrajinski Naftogas da onemogućava tranzit ruskog gasa u Evropu", rečeno je u "Gaspromu".Bajatović: Razmatramo mogućnosti za tužbu protiv UkrajineDirektor „Srbijagasa” Dušan Bajatović izjavio je večeras da je od Vlade Srbije to preduzeće dobilo nalog da preispita pravne mogućnosti za pokretanje tužbe protiv Ukrajine zbog obustavljanja isporuke gasa.„'Srbijagasu' je dat nalog da se prouče pravni aspekti i mogućnosti. Mi imamo ugovor sa 'Jugorosgasom' i mađarskim transporterom 'Molom'. U ovom trenutku se moramo osloniti na međunarodno pravo i u toku je pravna analiza onoga što bi 'Srbijagas' mogao da učini i da eventualno tuži Ukrajinu”, rekao je Bajatović Televiziji B92.Bajatović: Nije ugroženo snabdevanje toplana i potrošačaNovim prekidom dotoka ruskog gasa kroz Ukrajinu, u Srbiji nije ugroženo snabdevanje toplana i potrošača, ocenio je direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović."Suočavamo se sa jednim ponovo lošim scenarijem isporuke ruskog gasa i, sudeći po rastu pritisaka, za koja imamo telemetrijska očitavanja, Ukrajina je, prosto, zavrnula ventile na svojoj granici", objasnio je Bajatović u izjavi Tanjugu.Bajatović je kazao da Srbija ima dodatne količine gasa iz Nemačke i Mađarske, u istoj količini od 4,7 miliona kubika na dan."Na osnovu ugovora koje smo potpisali sa tim državama imamo garantovane isporuke gasa još po nekoliko dana i sa Mađarskom i sa Nemačkom i, pretpostavljam, da će ti ugovori biti produženi, ako bude trebalo i na duži vremenski period. Što se tiče dodatnih količina, u ovom momentu su u toku napori da, uz pomoć 'Gasproma', obezbedimo izvesne količine gasa iz Austrije", rekao je Bajatović. On nije mogao da precizira kada će se situacija razrešiti i kakav će biti dalji tok.On je ukazao da je u ovom momentu prioritet rešavanje transportnih problema, jer su gasovodi prebukirani i nisu dostupni tehnički kapaciteti, kako bi mogle da se transportuju količine potrebne za domaće tržište i dodao da će problem biti rešen najkasnije sutra.On je ukazao da, ukoliko bi se te količine gasa obezbedile u nekom narednom periodu, mogao bi da bude pokrenet i deo srpske industrije.
Rusija je jutros obnovila isporuke gasa evropskim potrošačima preko teritorije Ukrajine, javila je ruska NTV, pozivajući se na izvore u "Gaspromu". "Gasprom" je saopštio da je snabdevanje Balkana prioritet i zato će probna isporuka početi kroz stanicu Sudža u Rusiji, preko stanice Orlovka u Ukrajini, što će omogućiti isporuku gasa balkanskim zemljama. "Gasprom" je u sredu, 7. januara obustavio isporuke gasa za evropske kupce preko Ukrajine uz obrazloženje da Ukrajinci "kradu gas", a dan ranije obustavljena je isporuka balkanskim zemljama. Obnovljanje isporuka gasa postalo je moguće nakon što je potpisan sporazum o međunarodnom nadzoru tranzita ruskog gasa preko Ukrajine. Potpisali su ga juče u Briselu zvaničnici Evropske komisije, Rusije i Ukrajine. Ruski premijer Vladimir Putin i njegov češki kolega Mirek Topolanek, predsedavajući Evropske unije, telefonom su juče razgovarali o mogućem zajmu Unije Ukrajini za otplatu ruskog gasa i ruskom učešću u tome. Razgovor je obavljen na inicijativu Topolaneka, saoštila je pres služba ruske vlade, prenela je agencija Itar-Tas. Zamenik ruskog premijera Igor Sećin, koji je predvodio rusku delegaciju na potpisivanju protokola o nadgledanju ruskih isporuka gasa Evropi preko Ukrajine, je danas izjavio da Ukrajina ima pravo da od međunarodne zajednice zatraži zajam, ako ima problema sa otplatom duga za gas Rusiji. "Ruska strana je takođe spremna da razmotri mogućnost odobravanja takvog zajma", rekao je Sećin i dodao da "treba tražiti civilizovane načine da se reši problem sa plaćaanjem gasa".
