Arheolozi su u oblasti delte Nila, na severu Egipta, pronašli bistu faraona Ramzesa Drugog, saopštio je egipatski ministar kulture Faruk Hosni, prenose svetske agencije.Bista od crvenog granita, koja je bila deo džinovske statue faraona, iskopana je tokom rutinskih istraživanja u području mesta Tel Basta, 80 kilometara severno od Kaira, naveo je u saopštenju ministar Hosni."Glava je visoka 76 centimetara, nos je polomljen, a nedostaje veštačka brada koja je naknadno bila dodata kraljevom licu", precizirao je šef egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete Zahi Havas."Otkriće je veoma značajno zato što bi moglo da bude dokaz da bi arheolozi u blizini mogli da naiđu na ruševine velikog hrama posvećenog Ramzesu Drugom", dodao je Havas.Mumija faraona Ramzesa Drugog, koji je vladao u 13. veku pre nove ere, izložena je u Nacionalnom muzeju u Kairu.
Stručnjak za statitku Univerziteta u Peruđi, Antonio Bori, upozorava da je Mikelanđelovo remek-delo, skulptura David, u opasnosti da se raspadne na komade. On je naveo da se na skulpturi, koja je restaurirana 2004. godine, mogu ponovo uočiti naprsline, piše londonski "Tajms".Među uzrocima koji su doveli do njene degradacije, Bori navodi mikrovibracije koje stvaraju okolni saobraćaj i osam miliona turista koji svake godine prođu galerijom Akademije lepih umetnosti u Firenci gde je David izložen.Suprotno njemu, predsednica Uprave firentinskih muzeja Kristina Ačidini smatra da je skulptura potpuno bezbedna i da se redovno proverava njeno stanje kako bi se sprečio bilo kakav strukturalni problem.Ona je kazala da bi David bio u ozbiljnoj opasnosti jedino u slučaju zemljotresa.Italijanski renesansni majstor je klesao Davida od 1501. do 1504. godine kada je postavljen na trgu Pjaca dela sinjorija, u Firenci. U XIX veku, na njegovo mesto je postavljena kopija, a original prenet u galeriju Akademije gde se i danas nalazi.Mermerni kip, simbol firentinske republike, visok je 5,17 metara i predstavlja biblijski lik mladog kralja Davida u trenutku kada se sukobio sa divom Golijatom.
U okviru 42. Bitefa sinoć je izvedena predstava „Manjak prostora“, dve švajcarske trupe „Rote Fabrik“ (Cirih) i „dieproduktion GmbH“ (Bazel) u režiji čuvenog evropskog reditelja Kristofa Martalera. U čast njihovog gostovanja ambasada Švajcarske posle predstave priredila je koktel na splavu „Kolos“. - Belef ima visoku reputaciju u kulturnom miljeu Evrope i pokazuje koliko je razvijena mreža između beogradskih i evropskih pozorišta. Švajcarska tradicionalno ostvaruje dobru kulturnu razmenu sa Srbijom, ne samo na nivou teatra, već i plesa, baleta i muzike. Oduševljen sam beogradskom publikom, zato što je veoma zainteresovana za kulturna dešavanja, ali i kritična - kaže Stefan Klecli, zamenik ambasadora Švajcarske. Predstava govori o ljudima iz više klase koji pokušavaju da se domognu blaženstva, a zapravo se, potonuli u očaj, nađu u paklu. I dok akteri pevaju i igraju, nisu ni svesni da zapravo tonu u tragikomično beznađe sopstvene sudbine. Predstava ironično oslikava stanje savremenog „džet seta“. - Godinama pratim i obožavam Martalerov rad. On se bavi ljudskom svešću, kroz geg, humor i šalu prikazuje ono što leži u nama, a nije lako izrecivo - rekla je dramaturg Biljana Srbljanović, sumirajući utiske sa predstave. Kristof Martaler je jedan od najboljih evropskih režisera i dobitnik brojnih nagrada. Analizirajući društvene fenomene on publiku provocira i tera na razmiljanje o sopstvenim stavovima i postupcima. Martaler je radio kao kompozitor, muzički saradnik, upravnik, producent i reditelj u čuvenim pozorištima Nemačke, Austrije, Švajcarske, ali i Italije i Francuske, stvorivši novi i prepoznatljivi jezik teatra. - Volim Martalerov teatar zato što je nov, na ironičan način prikazuje stvarnost ne štedeći nikoga. Nije čest gost italijanskih pozorišta, zato sam posebno srećna što mi se u Beogradu ukazala prilika da uživam u njegovom radu. Oduševljena sam raznovrsnošću i bogatstvom programa ovogodišnjeg Bitefa, koji je zaista cenjena pozorišna manifestacija u Evropi - Alesandra Ferando, kordinatorka i programatorka kulturnih dešavanja Rima. Predstava je nasmejala, ali i naterala na razmišljanje brojnu publiku, među kojima su se našli i Gorica Mojović, Branka Pujić, Jovan Ćirilov, ministar kulture Nebojša Bradić,Voja Brajović, Milena Marković, koja je gromoglasnim aplauzom nagradila glavne aktere. Na ovogodišnjem Bitefu Švajcarska gostuje i sa predstavom „Štifterove stvari“ 25. septembra u „Sava centru“.
Drugo izdanje kontroverzne knjige "Dragulj Medine", u tiražu od 1.000 primeraka, prodato je praktično za dva dana, a u pojedinim beogradskim knjižarama kupovano je po desetak primeraka ovog romana na sat. Kako je Tanjugu rekao vlasnik izdavačke kuće Beobuk Aleksandar Jasić knjižare će najverovatnije do subote ostati bez ijednog primerka jer štampari ne uspevaju da zadovolje potražnju. Knjiga se prodaje po ceni od 675 dinara i mogla se naći u knjižarama Akademija i Plato, kao i u knjižarama tržnih centara Mamut i Delta, rekao je Jasić. Pomama za ovim štivom je posledica polemike nastale u javnosti nakon protesta koji je izdavaču uputila Islamska zajednica u Srbiji čiji je vrhovni poglavar Muamer Zukorlić. Izdavač koji je knjigu nakon toga samoinicijativno povukao iz prodaje nekoliko nedelja kasnije odlučio je ipak da je vrati čitaocima. On je ranije rekao da se na takav korak odlučio pod pritiskom stručne javnosti, nevladinih organizacija i čitalaca, kao i mišljenja srpskog ombudsmana Šaše Jankovića. Janković je bio prvi državni organ koji se "upleo u spor" između izdavača i Islamske zajednice u Srbiji. Nakon odvojenih razgovora sa Jasićem i Zukorlićem saopštio je, između ostalog, da se knjige u Srbiji slobodno štampaju. Nakon vraćanja "Dragulja Medine" na rafove knjižara oglasila se i Vlada koja je izrazila žaljenje što je došlo do štampanja knjige čime su "zanemarena i povređena osećanja pripadnika islamske vere". Vlada je, međutim, ukazala da ne može da se meša u nezavisnu izdavačku delatnost jer su sloboda govora i iznošenje stavova pretpostavka svakog demokratskog društva i zagarantovani su najvšim državnim aktima. Ministar kulture Nebojša Bradić je tim povodom ponovio stav njegovog ministarstva da izdavači u Srbiji imaju pravo da sami odlučuju koje će knjige objavljivati. Svetska premijera "Dragulja Medine" je samo sticajem okolnosti održana u Beogradu nakon što je najveći američki izdavač Rendom haus odustao od njene promocije strahujući od izražavanja muslimanskog nezadovoljstva nasilnim putem. Fabula romana je život proroka Muhameda koji je opisan kao romaneskni junak i njegove najmlađe i, veruje se, najmilije žene Ajše, od njenog detinjstva pa do prorokove smrti. Musimani smatraju da je pisanje o porodici Muhameda van svete knjige Kuran svetogrđe tim pre što, kako su istakli, knjiga obiluje pornografskim detaljima iz života proroka i njegovih 12 žena. Izdavač Jasić je ranije Tanjugu rekao da se za ponovno stavljanje knjige u promet odlučio pošto su pojedini tabloidi, ali i ozbiljniji dnevni listovi u Srbiji, objavljivali najprovokativnije delove knjige čime je zapravo, kako je rekao, naneta šteta autoru, izdavaču i pre svega Islamskoj zajednici. Islamska zajednica u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru, nije želela da komentariše najnoviju odluku izdavača ali, kako su kazali, njihov stav kada je reč o knjizi "Dragulj Medine", ostao je nepromenjen.
Stručnjaci Galerije Matice srpske i Spomen-zbirke „Pavle Beljanski“ zatražili su od gradskih službi da sa Trga galerija uklone parking i prepuste ga kulturnim ustanovama. Ideja nije nova, ali je oživljena otvaranjem izložbi „Pokret u skulpturi/Skulptura u pokretu“ i „Grad - Hronike urbanog prostora“ upravo na jednom od najlepših gradskih trgova. - Ova izložba je tako organizovana da bi se ukazalao na Trg galerija, na to da ovaj deo grada jeste nešto više od običnog parkinga. Tri velike galerije okružuju taj prostor i logično je da inicijativa krene od nas. I ranije smo to pokušavali, slali smo fotografije kao svedočanstvo, molbe i predloge, ali to nije imalo odjeka, tako da smo sada rešili da započnemo akciju - objašnjava dr Jasna Jovanov, direktorka Spomen-zbirke „Pavle Beljanski“. Osnovna ideja je, kako kaže, da trg bude namenjen umetničkim dešavanjima i urbanoj kulturi. - Loše razmišljamo, idemo samo za materijalnim efektom jer naplata parkinga nosi lepe prihode. Svojevremeno je Trg galerija trebalo da bude prometna ulica. Međutim, kada je zatvorena drugim objektom, umesto da se prostor oživi izložbama, tu je napravljen parking. Nadam se da ćemo dobiti podršku građana da napravimo novo mesto okupljanja, da pametno iskoristimo prostor neverovatnih mogućnosti, a ne da ga ostavimo da bude javni nužnik i mesto okupljanja narkomana - ističe Jovanova. Tijana Palkovljević, zamenica upravnice Galerije Matice srpske, ističe da je značajno što inicijativu pokreću tri galerije zajedno, a izložbom se priključuje i Muzej savremene umetnosti iz Beograda. - Saradnja među institucijama je bitna da bi se izborili za stvaranje nove kulturne tačke koja bi mogla biti bitna ne samo za grad, već za čitav region - tvrdi Palkovljevićeva. Prema njenim rečima prostor bi mogao da se iskoristi za razne sadržaje, od koncerata i pozorišnih predstava, pa do pravljenja parka skulpture. - U našima depoima postoji veliki broj skulptura namenjenih otvorenom prostoru, a nemamo gde da ih izložim. Trg galerija, kao neka vrsta produženog izložbenog prostora, mogao bi da približi građanima kulturnu baštinu koja se čuva u galerijama - objašnjava Tijana Palkovljević. Ona poručuje i da za ostvarenje ideje za početak ne treba para, već samo dobre volje da se sa trga uklone automobili. Jedna od ideja je i da se deo manifestacija koje se organizuju ispred Gradske kuće prebace upravo na Trg galerija. Izložba Izložbama „Pokret u skulpturi/Skulptura u pokretu“ u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog i „Grad - Hronike urbanog prostora“ u Galeriji Matice srpske, novosadskoj publici biće predstavljen deo projekta Muzej u pokretu Muzeja savremene umetnosti iz Beograda. Na izložbama će biti prikazano više od 80 radova najznačajnijih domaćih umetnika 20. veka. Izložbe su otvorene do 5, odnosno 7. oktobra.
Ako hoćete da vidite kako izgledaju divlji ljiljan, sibirska rabarbara, mačkovi brkovi, dragoljub ili kozja brada, idite do galerije Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu na izložbu fotografija Edvarda Koinberga „Herbarium amoris“, priređenu u čast jubileja švedskog botaničara Karla fon Linea (300 godina od rođenja). Lineovim zapažanjima o seksualnosti biljaka Koinberg je dao savremeni oblik. Inspirisan nesputanošću u delima naučnika Linea, počeo je da sakuplja slike biljaka, što je preraslo u herbarijum fotografija. Zaražen strašću i radoznalošću, fotograf je uspeo da realizuje slike izuzetne lepote i tehničke izrade, a autori postavke da ih savršeno osvetle. Tako izložene, Koinbergove fotografije su dobile posebnu privlačnost i podsećaju na najlepše akvarele Džordžije O’Kif, slikarke u čijem opusu prednjače cvetovi koji plene nežnošću. Po Lineu, „čašica je postelja gde se venčavaju prašnici i tučak, polenova cev je semeni kanal, stubić tučka je vagina, plodnik je jajnik, seme omotano semeništem čovekov je plod, a semena - porod“. Upoređivanje seksualnosti ljudi i biljaka možda je bio način da se savremenicima slikovito prikaže kako priroda funkcioniše. Nakon što je 1735. objavljeno delo „Sistema naturae“, Lineu je bilo potrebno samo nekoliko meseci da stekne svetsku slavu. Dok su tada njegove ideje izazivale zaprepašćenje i uzbuđenje (čak se govorilo da svojim opisima ljubavnog života biljaka navodi mlade na pogrešan put), danas, na izložbi koja je pre Beograda bila u Vašingtonu, Velingtonu (Novi Zeland), Sidneju, Pertu, Adelaidi, Berlinu, Kejptaunu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Edinburgu, Kijevu, Pizi, Madridu, Kadizu, Šangaju, Hongkongu i Džakarti, one deluju očaravajuće i zanosno. Nije čudo što su opčinile Koinberga, fotografa i dizajnera, koji je uspeo da ih pretoči u umetnost.
U Beogradu će od 3. do 17. oktobra biti održane 40. beogradske muzičke svečanosti („Bemus“), koje će biti svečano otvorene u Centru „Sava“ premijernim izvođenjem kompozicije „Između činova“ Zorana Erića, koja je specijalno naručena za ovu priliku. - Četiri decenije festivala umetničke muzike kod nas je ozbiljna tradicija i zato smo za ovu godinu odabrali slogan: „40 godina kasnije: I muzika se vidi“ - rekla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Biljana Zdravković, direktorka agencije „Jugokoncert“. Najavljen je bogat program koji je sastavio umetnički direktor Sreten Krstić. Pored kompozicije Zorana Erića, Beogradska filharmonija će na svečanom otvaranju izvesti „Koncert za violončelo i orkestar br. 1“ Šostakoviča i Bramsovu „Simfoniju br. 5“. Na jubilarni „Bemus“ stiže i nova opera Isidore Žebeljan „Maratonci“, kao i komad „Međučin“ Jožefa Nađa za koji je muziku napisao Akoš Selevenji. Prvi put će u Beogradu gostovati savremeni ruski balet - trupa Borisa Ejfmana, a biće još čitav niz zanimljivh gostiju i nastupa.
Grupa mladih austrijskih umetnika okupila se neposredno posle Drugog svetskog rata i formirala bečku školu fantastičnog realizma, koja će ubrzo postati jedan od najuspešnijih izvoznih brendova Austrije. Skoro pola veka od njihove prve muzejske prezentacije u bečkom dvorcu Belvedere, na istom mestu upriličena je retrospektiva pokreta, na kojoj su izloženi radovi njegovih šest vodećih slikara, ali i slike svih onih koji su im bili inspiracija. Na izložbi koja traje do 14. septembra, može se videti 170 dela, među kojima su najbolja ostvarenja slikara te škole, poput Arika Brauera, Ernsta Fuksa, Rudolfa Hauznera, Volfganga Hutera, ali i Hjeronimusa Boša, Đuzepa Arčimbolda, Petera Paula Rubensa ili Salvadora Dalija, Maksa Ernsta, Đorđa de Kirika, svih koji su voleli da istražuju granice ljudskih snova, rajskih i košmarnih. Radovi su grupisani po tematskim blokovima nazvanim „Eros i tanatos“, „Sveto i mistično“ ili „Priroda i pejzaž“ i prikazuju motive posebno interesantne za rane fantaste. Na slikama su isprepletani motivi iz mitologije i sveta mašte, verski i ezoterični simboli sa elementima psihoanalize, uz snažan oslonac na realizam, jasnoću i detalje. Izložba počinje nizom poređenja koja pokazuju tesne odnose škole sa izvesnim periodima istorije. Na primer, kasna renesansa fascinirala je mlade slikare zbog toga što se često bavila bizarnim temama. Tako je cvetna slika Hutera izložena do Arčimbolda, dok je čuvena Rubensova „Glava Meduze“ inspirisala veliku Fuksovu mitološku sliku. Koreni fantastičnog realizma kao specifično bečkog fenomena sežu u dvadesete godine prošlog veka. Učenici profesora Alberta Parisa Gitersloa iz Bečke akademije lepih umetnosti osnovali su Art klub, objedinjeni nedogmatskim gledanjem na umetnost. Nazivu škole „fantastični realizam“ kumovao je kritičar umetnosti Johan Mušik, čije su publikacije doprinele njenom pobedničkom izlasku na svetsku scenu. Iako je u početku povezivan s nadrealizmom, razlika između te dve škole je očita. Ortodoksni nadrealisti poput Andrea Bretona zahtevali su da se slika ni na koji način ne kontroliše razumom, dok je većina fantastičnih realista stvarala veštački prostor fantazije koji je zatim tumačila intelektom. Izložba u Belevederu je organizovana povodom predstojećeg 80. rođendana četvorice glavnih eksponenata škole koji su još živi – Fuksa, Hutera, Antona Lemdena i Brauera. Ernst Fuks za dlaku izbegao logor Ernst Fuks, jedan od osnivača fantastičnog realizma, potiče iz porodice ortodoksnih Jevreja, ali mu je majka (Leopoldina) bila hrišćanka. Kada su nacisti okupirali Austriju u martu 1938, Fuksov otac (Maksimilijan) emigrirao je u Šangaj, dok je Ernst s majkom ostao u Beču. Prema nacističkom zakonu, majka nije imala pravo da podiže sina mešovitog rasnog porekla i Ernsta deportuju u tranzitni logor za takvu decu. Da bi ga spasla, majka se razvodi od oca, a njega pokrštava. Danas živi na jugu Francuske.
APATIN - Kada je pre četiri godine, nakon audicije u Dablinu, dobila stipendiju najstarijeg koledža savremene muzike na svetu, (Berklee College of Music) u Bostonu, mlada Apatinka Jelena Bračika znala je da počinje da se ostvaruje njen američki san. Pošto je završila glumu u Beogradu, u klasi profesora Petra Banićevića na Akademiji umetnosti BK, uz predstave Pozorišta na Terazijama imala je i angažman u Kikindskom narodnom pozorištu. - Još u apatinskoj gimnaziji, postojala je ljubav prema muzici, ali u to vreme nisam znala za škole kao što je Berkli, gde može da se krene iz početka sa muzičkim obrazovanjem. Kod nas je tad samo postojala klasična akademija, koja ne može da se upiše bez završene srednje muzičke škole. Moj logičan izbor bila je gluma kao jedan svet koji je, po meni, najbliži muzičkom svetu - priča Jelena koja je letnji raspust provela kod roditelja u Apatinu. Zato i voli da kaže da je „muzika ipak pronašla nju, a ne obrnuto“. - Na studijama sam, uz glumu, počela da pevam sa „Beogradskim diksilend orkestrom“ i nakon nekoliko godina pevačkog iskustva i druženja sa muzičarima, odlučila sam da idem dalje - nastavlja talentovana Apatinka. Najbliža audicija za Berkli održavala se u Dablinu. U dogovoru sa roditeljima, Jelena je dobila obećanje, da ako položi prijemni i dobije stipendiju, odlazi u Boston. - Ja sam se nadala, oni možda i nisu očekivali, ali moja se želja ostvarila - kaže Jelena. Za četiri godine na koledžu stigla je ne samo da studira i diplomira nego i da postane jedan od studenata ambasadora, među 4.000 studenata koliko ih ima najveći koledž za savremenu muziku na svetu. Uz to, da joj se stipendija iz godine u godinu povećava zbog uspeha. - Kao student ambasador predstavljala sam školu u raznim prilikama, od audicija po celom svetu i Americi, gde mi je najdraži Nju Orleans. - Ma, ja koja sam otišla u Boston u potrazi za džezom, zapravo sam tek tamo otkrila koliko Balkana nosim u sebi i počela ponosno da predstavljam i dela naše muzičke baštine. Ne mogu da opišem koliko mi prija da vidim koliko se to ljudima dopada. Mogu ja da pevam džez i latinoameričku muziku (koja je moja najveća ljubav), ali kad se sve to pomeša sa Balkanom čuda nastaju - smeje se Jelena i dodaje da je počela sa džezom, ali je u Bostonu otkrivala svakog dana nove muzičke pravce koje donose studenti i profesori iz svojih zemalja. - U školi sam se trudila da naučim što više o muzici svih krajeva sveta i nastupala sam različitim grupama: od latinoameričkih, srednjoistočnih (pevala čak i na arapskom), kao i u gospel horu. Pohađala sam časove o indijskim ritmovima. I što sam više toga upoznavala to sam bolje pronalazila sebe i svoj sopstveni izraz - ističe Jelena. Bez reči o ocu Nikoli, koji i sam voli uz gitaru da zapeva, priča o mladoj Apatinki ne bi bila potpuna. Majka Slobodanka je više na zemlji i bezuslovna je podrška u svemu. Susret sa Almodovarom Slučajni susret sa režiserom Pedrom Aldomovarom, na njegovom predavanju na Harvardu, završio je tako što ju je poznati režiser nakon njenog predstavljanja zamolio da nešto otpeva. - I sad mi je žao što sam onako krajnje iznenađena i potpuno sluđena, u momentu počela da pevam na engleskom. A trebalo je ipak na španskom, nešto iz njegovog filma - kaže Jelena koja je, pored sopstvene grupe, i pevač benda „Calecho“, čiji kreatori dolaze iz Meksika i Španije i od kojeg će „definitivno biti nešto“.
