Veliki broj mališana u RS u svakodnevnom govoru počeo je da upotrebljava reči „tjedan“, „glazba“, „kontrolirati“, „raskrižje“, „saopćiti“, „uhititi“, „kolodvor“, „točka“... Glavni razlog je što su skoro svi crtani filmovi sinhronizovani na hrvatski jezik.DVD klubovi iz BiH mogu da nabave filmove samo od tri distributerske kompanije – „Kontinental film“ i „Blic film i video“ iz Zagreba, te „Tropik film“ iz Zenice.„Svi crtaći su sinhronizovani na hrvatski jezik. Svesni smo da je to udar na srpski jezik, ali ti crtani filmovi se ipak iznajmljuju. Mi jednostavno nemamo odakle da nabavimo srpske sinhronizacije“, kaže Tanja Ćutković iz DVD kluba „Espro“ iz Banjaluke.Voditelj kinodistribucije „Blic film i video“ za BiH Ognjen Džinić ističe da su svi crtaći ove kompanije sinhronizovani na hrvatski jezik, te da distributeri nemaju budžet da rade odvojene sinhronizacije za sve jezike pojedinačno.„Proces sinhronizacije veoma je skup i komplikovan, potreban je studio, glumci, veliki budžeti... Sinhronizacija se radi za tržišta gde se prodaje velika količina DVD crtaća, gde su visoke cene televizijskog prava, a mi toga nemamo. Jednostavno, radi se o zakonu tržišta, ekonomija kaže da se ne isplati raditi sinhronizaciju na bošnjački i srpski, jer nema ’matematike’“, ističe Džinkić.Ako Republika Srpska želi da ima sinhronizovane crtaće na srpskom jeziku, treba da plati njihovu sinhronizaciju.S konstatacijom da nemaju problema zbog crtaća sinhronizovanih na hrvatski jezik, jer je jedan od ravnopravnih u BiH, portparol distributerske kompanije „Tropik“ Haris Bilalović kaže da oni ipak uskoro počinju s procesom sinhronizacije na sva tri jezika.U Ministarstvu prosvete i kulture RS kažu da oni nisu nadležni za rešavanje ovog problema, ne mogu da utiču na to koje će filmove uvoziti distributerske kompanije, a od njih nabavljati DVD klubovi.Lingvista Miloš Kovačević smatra da je reč o ogromnom problemu, te da mu treba prići veoma odgovorno.„Posledice su nesagledive i sežu čak do pitanja nacionalnog identiteta, u čijoj osnovi i jeste srpski jezik. Karakteristične srpske jezičke osobine gube se za račun hrvatskih. Budući da su crtani filmovi omiljene dečje emisije, te reči postaju zaštitni znak tih filmova. Deca ih upijaju, zaboravljajući ili potiskujući u drugi plan njihove srpske ekvivalente. Tako se srpski jezički izraz ’rasrbljuje’“, ističe Kovačević.
Premijer Rusije Vladimir Putin i premijerka Ukrajine Julija Timošenko postigli su noćas u Moskvi dogovor o isporukama i tranzitu ruskog gasa u Evropu. Transport gasa ka Evropi gasovodom kroz Ukrajinu treba uskoro ponovo da počne, izjavio je Putin nakon razgovora s Julijom Timošenko. Kako je saopšteno iz Kremlja, ruska i ukrajinska kompanija "Gasprom" i "Naftogas" treba da formalizuju dogovor, nakon čega će odmah krenuti isporuke gasa. Predstavnik za medije ruskog premijera Dmitrij Peskov rekao je da je dogovoreno da će Ukrajina početi da plaća evropsku cenu za ruski gas, umanjenu za 20 odsto za ovu godinu, javio je Rojters. Zauzvrat, Ukrajina neće Rusiji povećavati cenu za tranzit ruskog gasa preko njene teritorije. Od 2010. godine, kako je dogovoreno, Ukrajina će početi da plaća tržišnu, evropsku cenu gasa, naveo je Peskov. Dok Putin ima potpuno ovlašćenje da potpiše dogovor sa Ukrajinom, ostaje nejasno da li će domaći politički rival Julije Timošenko, predsednik Ukrajine Viktor Juščenko, poštovati dogovor koji je ona sinoć postigla u Moskvi, naveo je Rojters. U Moskvi je juče održan međunarodni skup o problemu snabdevanja Evrope gasom, na kome nije postignut dogovor o eventualnom rešenju krize.
Skelet sveštenice-isceliteljke, okružen raskošnim darovima, otkriven je nedavno na severu Izraela, saopštio je Hebrejski univerzitet u Jerusalimu koji je nadgledao iskopavanja. Ekipa Instituta za arheologiju tog univerzitata, je na lokalitetu Natufijan, u Galileji, pronašla ostatke žene za koju se veruje da je pre 12.000 godina bila sveštenica i isceliteljka. Među darovima su 50 oklopa kornjača, karlica leoparda, deo krila zlatastog orla, rep krave, dve ptičje lobanje i prednja šapa divlje svinje. U saopštenju se navodi i da je deset velikih kamenova stavljeno direktno na glavu, karlicu i desnu butnu kost žene. Način na koji je sahranjena i pokloni koji je prate, pokazuju da je ona uživala veliki ugled među svojima, navode stručnjaci i dodaju da životinjski ostaci pored nje sugerišu da su joj pripadnici njene zajednice pripisivali magijske veze sa životinjama.
Arheolozi su u oblasti delte Nila, na severu Egipta, pronašli bistu faraona Ramzesa Drugog, saopštio je egipatski ministar kulture Faruk Hosni, prenose svetske agencije.Bista od crvenog granita, koja je bila deo džinovske statue faraona, iskopana je tokom rutinskih istraživanja u području mesta Tel Basta, 80 kilometara severno od Kaira, naveo je u saopštenju ministar Hosni."Glava je visoka 76 centimetara, nos je polomljen, a nedostaje veštačka brada koja je naknadno bila dodata kraljevom licu", precizirao je šef egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete Zahi Havas."Otkriće je veoma značajno zato što bi moglo da bude dokaz da bi arheolozi u blizini mogli da naiđu na ruševine velikog hrama posvećenog Ramzesu Drugom", dodao je Havas.Mumija faraona Ramzesa Drugog, koji je vladao u 13. veku pre nove ere, izložena je u Nacionalnom muzeju u Kairu.
Stručnjak za statitku Univerziteta u Peruđi, Antonio Bori, upozorava da je Mikelanđelovo remek-delo, skulptura David, u opasnosti da se raspadne na komade. On je naveo da se na skulpturi, koja je restaurirana 2004. godine, mogu ponovo uočiti naprsline, piše londonski "Tajms".Među uzrocima koji su doveli do njene degradacije, Bori navodi mikrovibracije koje stvaraju okolni saobraćaj i osam miliona turista koji svake godine prođu galerijom Akademije lepih umetnosti u Firenci gde je David izložen.Suprotno njemu, predsednica Uprave firentinskih muzeja Kristina Ačidini smatra da je skulptura potpuno bezbedna i da se redovno proverava njeno stanje kako bi se sprečio bilo kakav strukturalni problem.Ona je kazala da bi David bio u ozbiljnoj opasnosti jedino u slučaju zemljotresa.Italijanski renesansni majstor je klesao Davida od 1501. do 1504. godine kada je postavljen na trgu Pjaca dela sinjorija, u Firenci. U XIX veku, na njegovo mesto je postavljena kopija, a original prenet u galeriju Akademije gde se i danas nalazi.Mermerni kip, simbol firentinske republike, visok je 5,17 metara i predstavlja biblijski lik mladog kralja Davida u trenutku kada se sukobio sa divom Golijatom.
U okviru 42. Bitefa sinoć je izvedena predstava „Manjak prostora“, dve švajcarske trupe „Rote Fabrik“ (Cirih) i „dieproduktion GmbH“ (Bazel) u režiji čuvenog evropskog reditelja Kristofa Martalera. U čast njihovog gostovanja ambasada Švajcarske posle predstave priredila je koktel na splavu „Kolos“. - Belef ima visoku reputaciju u kulturnom miljeu Evrope i pokazuje koliko je razvijena mreža između beogradskih i evropskih pozorišta. Švajcarska tradicionalno ostvaruje dobru kulturnu razmenu sa Srbijom, ne samo na nivou teatra, već i plesa, baleta i muzike. Oduševljen sam beogradskom publikom, zato što je veoma zainteresovana za kulturna dešavanja, ali i kritična - kaže Stefan Klecli, zamenik ambasadora Švajcarske. Predstava govori o ljudima iz više klase koji pokušavaju da se domognu blaženstva, a zapravo se, potonuli u očaj, nađu u paklu. I dok akteri pevaju i igraju, nisu ni svesni da zapravo tonu u tragikomično beznađe sopstvene sudbine. Predstava ironično oslikava stanje savremenog „džet seta“. - Godinama pratim i obožavam Martalerov rad. On se bavi ljudskom svešću, kroz geg, humor i šalu prikazuje ono što leži u nama, a nije lako izrecivo - rekla je dramaturg Biljana Srbljanović, sumirajući utiske sa predstave. Kristof Martaler je jedan od najboljih evropskih režisera i dobitnik brojnih nagrada. Analizirajući društvene fenomene on publiku provocira i tera na razmiljanje o sopstvenim stavovima i postupcima. Martaler je radio kao kompozitor, muzički saradnik, upravnik, producent i reditelj u čuvenim pozorištima Nemačke, Austrije, Švajcarske, ali i Italije i Francuske, stvorivši novi i prepoznatljivi jezik teatra. - Volim Martalerov teatar zato što je nov, na ironičan način prikazuje stvarnost ne štedeći nikoga. Nije čest gost italijanskih pozorišta, zato sam posebno srećna što mi se u Beogradu ukazala prilika da uživam u njegovom radu. Oduševljena sam raznovrsnošću i bogatstvom programa ovogodišnjeg Bitefa, koji je zaista cenjena pozorišna manifestacija u Evropi - Alesandra Ferando, kordinatorka i programatorka kulturnih dešavanja Rima. Predstava je nasmejala, ali i naterala na razmišljanje brojnu publiku, među kojima su se našli i Gorica Mojović, Branka Pujić, Jovan Ćirilov, ministar kulture Nebojša Bradić,Voja Brajović, Milena Marković, koja je gromoglasnim aplauzom nagradila glavne aktere. Na ovogodišnjem Bitefu Švajcarska gostuje i sa predstavom „Štifterove stvari“ 25. septembra u „Sava centru“.
Drugo izdanje kontroverzne knjige "Dragulj Medine", u tiražu od 1.000 primeraka, prodato je praktično za dva dana, a u pojedinim beogradskim knjižarama kupovano je po desetak primeraka ovog romana na sat. Kako je Tanjugu rekao vlasnik izdavačke kuće Beobuk Aleksandar Jasić knjižare će najverovatnije do subote ostati bez ijednog primerka jer štampari ne uspevaju da zadovolje potražnju. Knjiga se prodaje po ceni od 675 dinara i mogla se naći u knjižarama Akademija i Plato, kao i u knjižarama tržnih centara Mamut i Delta, rekao je Jasić. Pomama za ovim štivom je posledica polemike nastale u javnosti nakon protesta koji je izdavaču uputila Islamska zajednica u Srbiji čiji je vrhovni poglavar Muamer Zukorlić. Izdavač koji je knjigu nakon toga samoinicijativno povukao iz prodaje nekoliko nedelja kasnije odlučio je ipak da je vrati čitaocima. On je ranije rekao da se na takav korak odlučio pod pritiskom stručne javnosti, nevladinih organizacija i čitalaca, kao i mišljenja srpskog ombudsmana Šaše Jankovića. Janković je bio prvi državni organ koji se "upleo u spor" između izdavača i Islamske zajednice u Srbiji. Nakon odvojenih razgovora sa Jasićem i Zukorlićem saopštio je, između ostalog, da se knjige u Srbiji slobodno štampaju. Nakon vraćanja "Dragulja Medine" na rafove knjižara oglasila se i Vlada koja je izrazila žaljenje što je došlo do štampanja knjige čime su "zanemarena i povređena osećanja pripadnika islamske vere". Vlada je, međutim, ukazala da ne može da se meša u nezavisnu izdavačku delatnost jer su sloboda govora i iznošenje stavova pretpostavka svakog demokratskog društva i zagarantovani su najvšim državnim aktima. Ministar kulture Nebojša Bradić je tim povodom ponovio stav njegovog ministarstva da izdavači u Srbiji imaju pravo da sami odlučuju koje će knjige objavljivati. Svetska premijera "Dragulja Medine" je samo sticajem okolnosti održana u Beogradu nakon što je najveći američki izdavač Rendom haus odustao od njene promocije strahujući od izražavanja muslimanskog nezadovoljstva nasilnim putem. Fabula romana je život proroka Muhameda koji je opisan kao romaneskni junak i njegove najmlađe i, veruje se, najmilije žene Ajše, od njenog detinjstva pa do prorokove smrti. Musimani smatraju da je pisanje o porodici Muhameda van svete knjige Kuran svetogrđe tim pre što, kako su istakli, knjiga obiluje pornografskim detaljima iz života proroka i njegovih 12 žena. Izdavač Jasić je ranije Tanjugu rekao da se za ponovno stavljanje knjige u promet odlučio pošto su pojedini tabloidi, ali i ozbiljniji dnevni listovi u Srbiji, objavljivali najprovokativnije delove knjige čime je zapravo, kako je rekao, naneta šteta autoru, izdavaču i pre svega Islamskoj zajednici. Islamska zajednica u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru, nije želela da komentariše najnoviju odluku izdavača ali, kako su kazali, njihov stav kada je reč o knjizi "Dragulj Medine", ostao je nepromenjen.
Stručnjaci Galerije Matice srpske i Spomen-zbirke „Pavle Beljanski“ zatražili su od gradskih službi da sa Trga galerija uklone parking i prepuste ga kulturnim ustanovama. Ideja nije nova, ali je oživljena otvaranjem izložbi „Pokret u skulpturi/Skulptura u pokretu“ i „Grad - Hronike urbanog prostora“ upravo na jednom od najlepših gradskih trgova. - Ova izložba je tako organizovana da bi se ukazalao na Trg galerija, na to da ovaj deo grada jeste nešto više od običnog parkinga. Tri velike galerije okružuju taj prostor i logično je da inicijativa krene od nas. I ranije smo to pokušavali, slali smo fotografije kao svedočanstvo, molbe i predloge, ali to nije imalo odjeka, tako da smo sada rešili da započnemo akciju - objašnjava dr Jasna Jovanov, direktorka Spomen-zbirke „Pavle Beljanski“. Osnovna ideja je, kako kaže, da trg bude namenjen umetničkim dešavanjima i urbanoj kulturi. - Loše razmišljamo, idemo samo za materijalnim efektom jer naplata parkinga nosi lepe prihode. Svojevremeno je Trg galerija trebalo da bude prometna ulica. Međutim, kada je zatvorena drugim objektom, umesto da se prostor oživi izložbama, tu je napravljen parking. Nadam se da ćemo dobiti podršku građana da napravimo novo mesto okupljanja, da pametno iskoristimo prostor neverovatnih mogućnosti, a ne da ga ostavimo da bude javni nužnik i mesto okupljanja narkomana - ističe Jovanova. Tijana Palkovljević, zamenica upravnice Galerije Matice srpske, ističe da je značajno što inicijativu pokreću tri galerije zajedno, a izložbom se priključuje i Muzej savremene umetnosti iz Beograda. - Saradnja među institucijama je bitna da bi se izborili za stvaranje nove kulturne tačke koja bi mogla biti bitna ne samo za grad, već za čitav region - tvrdi Palkovljevićeva. Prema njenim rečima prostor bi mogao da se iskoristi za razne sadržaje, od koncerata i pozorišnih predstava, pa do pravljenja parka skulpture. - U našima depoima postoji veliki broj skulptura namenjenih otvorenom prostoru, a nemamo gde da ih izložim. Trg galerija, kao neka vrsta produženog izložbenog prostora, mogao bi da približi građanima kulturnu baštinu koja se čuva u galerijama - objašnjava Tijana Palkovljević. Ona poručuje i da za ostvarenje ideje za početak ne treba para, već samo dobre volje da se sa trga uklone automobili. Jedna od ideja je i da se deo manifestacija koje se organizuju ispred Gradske kuće prebace upravo na Trg galerija. Izložba Izložbama „Pokret u skulpturi/Skulptura u pokretu“ u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog i „Grad - Hronike urbanog prostora“ u Galeriji Matice srpske, novosadskoj publici biće predstavljen deo projekta Muzej u pokretu Muzeja savremene umetnosti iz Beograda. Na izložbama će biti prikazano više od 80 radova najznačajnijih domaćih umetnika 20. veka. Izložbe su otvorene do 5, odnosno 7. oktobra.
Ako hoćete da vidite kako izgledaju divlji ljiljan, sibirska rabarbara, mačkovi brkovi, dragoljub ili kozja brada, idite do galerije Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu na izložbu fotografija Edvarda Koinberga „Herbarium amoris“, priređenu u čast jubileja švedskog botaničara Karla fon Linea (300 godina od rođenja). Lineovim zapažanjima o seksualnosti biljaka Koinberg je dao savremeni oblik. Inspirisan nesputanošću u delima naučnika Linea, počeo je da sakuplja slike biljaka, što je preraslo u herbarijum fotografija. Zaražen strašću i radoznalošću, fotograf je uspeo da realizuje slike izuzetne lepote i tehničke izrade, a autori postavke da ih savršeno osvetle. Tako izložene, Koinbergove fotografije su dobile posebnu privlačnost i podsećaju na najlepše akvarele Džordžije O’Kif, slikarke u čijem opusu prednjače cvetovi koji plene nežnošću. Po Lineu, „čašica je postelja gde se venčavaju prašnici i tučak, polenova cev je semeni kanal, stubić tučka je vagina, plodnik je jajnik, seme omotano semeništem čovekov je plod, a semena - porod“. Upoređivanje seksualnosti ljudi i biljaka možda je bio način da se savremenicima slikovito prikaže kako priroda funkcioniše. Nakon što je 1735. objavljeno delo „Sistema naturae“, Lineu je bilo potrebno samo nekoliko meseci da stekne svetsku slavu. Dok su tada njegove ideje izazivale zaprepašćenje i uzbuđenje (čak se govorilo da svojim opisima ljubavnog života biljaka navodi mlade na pogrešan put), danas, na izložbi koja je pre Beograda bila u Vašingtonu, Velingtonu (Novi Zeland), Sidneju, Pertu, Adelaidi, Berlinu, Kejptaunu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Edinburgu, Kijevu, Pizi, Madridu, Kadizu, Šangaju, Hongkongu i Džakarti, one deluju očaravajuće i zanosno. Nije čudo što su opčinile Koinberga, fotografa i dizajnera, koji je uspeo da ih pretoči u umetnost.
