Nemački arheolozi pronašli su ruševine palate legendarne kraljice Sabe u Aksumu u Etiopiji, saopštio je Univerzitet u Hamburgu. Ostaci palate, iz 10. veka pre nove ere, pronađeni su ispod ruševina drugog zdanja - palate jednog hrišćanskog kralja, navodi nemački univerzitet. Kraljičinu palatu srušio je kralj Menelik, sin kojeg je imala sa izraelskim kraljem Solomonom. Pronađeni su dokazi da je starija palata prezidana tako da sledi put zvezde Sirijus. Iskopavanja u Aksumu, započeta 1999, vrše se radi otkrivanja podataka o poreklu Etiopije i pravoslavne crkve u toj zemlji. Etiopska kraljica posetila je izraelskog kralja Solomona u 10. veku pre nove ere. Susret kraljevskog para opisan je u Bibliji. Prema etiopskoj tradiciji, Zavetni kovčeg u kojem su, navodno, bile Mojsijeve kamene ploče s Deset zapovesti, u Etiopiju je potajno preneo Sabin sin Menelik i još se nalazi u toj zemlji.
Projekat postavljanja skluptura u slobodnom prostoru, koji je pokrenula Skupština Beograda, u prvoj fazi podrazumeva postavljanje umetničkih dela na 15 gradskih lokacija, rekla je danas pomoćnica vršioca dužnosti gradonačelnika Gorica Mojović. Gorica Mojović Mojovićeva je na konferenciji za novinire rekla da je do sada izabrano 10 umetnika, čija će dela biti postavljena u Beogradu. "Pet autora je izabrano putem ankete koja je sprovedena među umetnicima, istoričarima umetnosti i novinarima, a drugih pet je izabrala Komisija koja je formirana specijalno za ovaj projekat", rekla je ona. Prema njenim rečima, za još pet umetnika, čija će dela biti postavljena u Beogradu, biće raspisan javni konkurs. Članovi Komisije su, uz pomoć gradskog arhitekte Đorđa Bobića, predložili lokacije na kojima bi mogle da budu postavljene sklupture. Predložene lokacije su Knez Mihailova kod Palate "Albanija", skver na uglu Dušanove i Francuske ulice, kod pozorišta Madlenianum u Zemunu, kod Bitef teatra, u naselju Kamendin, prostor oko Sava centra, zelena površina ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, šetalište pored reke na Dorćolu, skver u Palmotićevoj ulici. Umetnici koji su izabrani putem ankete su Mrđan Bajić, Olga Jevrić, Zdravko Joksimović, Kosta Bogdanović i Olga Jančić, a umetnici koje je izabrala Komisija su Vladimir Perić, Dragoljub Raša Todorović, Zoran Todorović, Milija Nešić i Dobrivoje Bata Krgović. Predsednik Komisije, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu Čedomir Vasić rekao je da su neki od izabranih umetnika ponudili dela, a Komisija je dala predloge na kojim lokacijama bi te sklupture mogle biti postavljene. Prema njegovim rečima, Komisija je predložila da delo Mrđana Bajića "Beogradski stub" bude postavljeno kod Palate "Albanija", delo Koste Bogdanovića "Model urbane sklupture" na uglu Dušanove i Francuske ulice, "Mrdalica" Milija Nešića kod Bitef teatra, "Plod VI" Olge Jančić ispred pozorišta Madlenianum. "Mi smo dali predloge lokacija i sada čekamo da umetnici to prihvate, kao i da izabrani autori koji nisu ponudili sklupture to urade", rekao je on. Prema njegovim rečima, kada budu završeni dogovori sa već izabranim autorima oko dela koja će biti postavljena i lokacija, komisija će raspisati javni konkurs na koji će zainteresovani umetnici prijavljivati svoja dela za tačno utvrđene preostale lokacije. Gorica Mojović je rekla da je projekat postavljanja skluptura u slobodnom prostoru pokrenut radi podsticanja te vrste umetnosti, ali i sa željom da Beograd bude što lepši i zanimljiviji. Prema njenim rečima, Skupština Beograda je za podsticanje umetničkog stvaralaštva, u koje spada pored ovog projketa i kupovina instrumenata za mlade muzičke talente i projekat "Prva knjiga", izdvojila ukupno 30 miliona dinara.
Evropski pokret u Srbiji dodelio je danas nagrade "Doprinos godine Evropi" pomoćnici ministra spoljnih poslova Milici Delević i Udruženju građana "Egzit" (EXIT). Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović rekao je, obrazlažući nagradu, da je Delevićeva zasluženo nagrađena, jer je uložila mnogo diplomatskog truda da istovremeno odbrani politiku Vlade Srbije prema Kosovu i poboljša ugled zemlje u okruženju. Udruženju "Egzit" nagrada je dodeljena zbog niza aktivnosti, koncerata i tribina kojima su članovi organizacije "odbrojavali dane" režimu Slobodana Miloševića i nakon 2000. godine uveli Srbiju na "velika vrata" u Evropu i svet. Proslogodišnji dobitnik nagrade Jovan Teokarević naveo je da je "Egzit" brzo postao međunarodno prepoznatljiv, dokazujući da je muzika univerzalan jezik koji povezuje ljude.
Portret pokojnog dirigenta Herberta fon Karajana krasi novu austrijsku novčanicu od pet evra i od srede se može kupiti u tamošnjim bankama i štedionicama. Kako navodi austrijska Kovnica novca, Fon Karajan, koji je umro 1989. u 82. godini, na novčanici je prikazan u "jednoj od svojih karakterističnih poza". U pozadini je stranica "Ode radosti" iz Devete simfonije Ludviga van Betovena, za koju je dirigent uradio aranžman kako bi postala evropska himna. Herbert fon Karajan rođen je 5. aprila 1908. u Salcburgu. Umro je 16. jula 1989. u Anifu kod Salcburga. Nastupao je širom Evrope i sveta, a vrhunac njegove karijere bili su nastupi sa Bečkom i Berlinskom Filharmonijom i umetnička rukovodenja tim orkestrima.
Fabrika koja je pripadala nemačkom industrijalcu Oskaru Šindleru, rodom iz Češke, koji je tokom Drugog svetskog rata spasio živote hiljadu Jevreja, pretvara se u muzej. U bivšoj Šindlerovoj fabrici biće otvorena šira izložba, posvećena Krakovu u vreme okupacije (1939-1945), kada je bio glavni grad Generalne uprave, tj. dela poljske teritorije kojim je Nemačka upravljala u to vreme. Posebna atrakcija u tome biće sekcija posvećena Šindleru, a preostali prostori fabrike, koja je postala slavna zahvaljući filmu Stivena Spilberga "Šindlerova lista" biće iskorišćeni za muzej moderne umetnosti. Šindleru je dodeljeno priznanje Pravednika među narodima. Ovih dana obležena je 100.godišnjica njegovog rođenja. Šindler je umro 1974. godine.
U Jagodini će sutra biti otvoren Muzej voštanih figura, prvi takve vrste u Srbiji, u kome će se naći 39 voštanih figura, uglavnom istorijskih ličnosti Srbije. U posebno sagrađenoj zgradi u turističkom delu Jagodine, u blizini Zoološkog vrta i Akva parka, biće izložene voštane figure cara Dušana, kneza Lazara, svetog Save, patrijarha Pavla, kralja Petra Prvog, Dositeja Obradovića, Nikole Tesle i drugih. Muzej će u 16 časova otvoriti predsednik jagodinske opštine Dragan Marković Palma, a sve figure su poklon istoričara umetnosti iz Beograda Vladimira Tomčića. Marković je ranije najavio da će u dogledno vreme u ovom muzeju svoje mesto naći i estradne zvezde kako što su Svetlana Ražnatović i Zdravko Čolić.
Srpski glumac Miodrag Miki Manojlović igra strip junaka u francuskom filmu "Largo Vinč", čija se premijera očekuje 17. decembra. U filmskoj ekranizaciji doživljaja strip junaka Largo Vinča koga igra francuski komičar Tomer Sisli, Manojlović je njegov očuh Nerio Vinč. U filmu igra i Britanka Kristin Skot Tomas, navodi se na sajtu www.imdb.com.
Mladi pijanisti iz muzičke škole «Dr Vojislav Vučković» iz Beograda ostvojili su dva prva mesta na 9. međunarodnom klavirskom takmičenju "Nikolaj Rubinštajn", koje se od 20. do 27. aprila održava na "Slovenskom muzičkom konzervatorijumu" u Parizu. Nagrade su dobili Nikola Vidojević, učenik 6. godine ove muzičke škole, pobednik u kategoriji sa najviše šest razreda škole i Katarina Čolaković, koja je osvojila prvo mesto u istoj kategoriji. "Ovo su jedine dve prve nagrade dodeljene u ovoj kategoriji. To je presedan jer je na ranijim takmičenjima bilo više dobitnika", izjavila je dopisniku Tanjuga u Parizu Svetlana Kukolj, direktor muzičke škole "Dr Vojislav Vučković", koju su na takmičenju predstavljala četiri učenika u dve kategorije za najmlađe učesnike. U kategoriji početnika, sa najviše četiri godine muzičke škole, zapažen nastup su imali Marina Jakovljević i Viktorija Lebrun, Francuskinja koja živi u Beogradu, gde pohađa i muzičku školu. "Takmičenje je pokazalo da imamo izuzetne talente, u koje vredi ulagati", rekla je Kukolj. Direktor međunarodnog klavirskog takmičenja "Nikolaj Rubinštajn" je renomirani ruski pijanista Igor Lasko, koji je od 1978. do 1992. godine bio profesor u Beogradu. Od 1992. godine živi u Parizu, gde je 1996. godine osnovao ovo takmičenje.
Ministar kulture Republike Srbije Vojislav Brajović i direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Nenad Todorović, potpisali su danas Ugovor o prenosu sredstava za realizaciju prve faze izgradnje tog pozorišta, saopšteno je danas iz Ministarstva kulture. U saopštenju se navodi da su sredstva u iznosu od četiri miliona dinara, koja su namenjena izgradnji pozorišta u Kosovskoj Mitrovici, deo budžetski bilansiranih sredstava. "Sredstva su namenjena izradi generalnog, odnosno idejnog i detaljno razrađenog glavnog projekta sa kompletnom projektnom dokumentacijom za to pozorište", piše u saopštenju.
