Kompanija Majkrosoft najavila je da će do kraja ove sedmice objaviti probnu verziju internet eksplorera koja će korisnicima omogućiti da lako spreče ukućane da vide šta su radili na internetu. Kako prenosi Njujork tajms, korisnici nove verzije Majkrosoftovog programa za pretraživanje interneta će uključivanjem opcije "privatna pretraga" (InPrivate Browsing) sprečiti osobe sa kojima dele kompjuter da vide šta su radili na internetu. Kada korisnik uključi tu opciju, kompjuter neće čuvati adrese sajtova, podatke o internet pretrazi, kao ni šifre i formulare koji su se pojavljivali tokom pretrage, a na kraju rada obrisaće i sve podatke koje računar sakupi tokom pretrage u takozvanoj "keš" (cache) memoriji. Zbog potpune zaštite podataka, taj način funkcionisanja u javnosti se zove i "porno način" - "porn mod" (mode). Druga probna verzija Internet eksplorera 8 (IE 8 Beta 2) pružaće i opciju "in prajvat bloking" (InPrivate Blocking), koja će korisnike obaveštavati kada naiđu na sadržaje koji čuvaju istoriju pretraga pojedinačnih korisnika za potrebe sajtova ili oglašivača. Uključivanjem opcije "in prajvat sabskripšen" (InPrivate Subscription) korisnici će moći da blokiraju razmenu podataka sa nekim sajtovima. Majkrosoft će takođe promeniti način brisanja istorije pretraga, tako što će korisnicima ostaviti mogućnost da za sajtove koje su stavili na listu omiljenih sajtova (Bookmarks) ne izbrišu "cookies", pomoću kojih sajtovi čuvaju podatke o korisnicima. "Ukoliko delite kompjuter sa nekim, koristite računar na javnom mestu ili ste ga pozajmlili od prijatelja, nekada ne želite da drugi saznaju koje sajtove ste posećivali", kazao je program menadžer Internet eksplorera Endi Cajgler. Konkurent Majkrosofta Mozila (Mozilla) takođe se trudi da unapredi zaštitu podataka u svom Fajerfoksu (Firefox) i za početak 2009. godine najavio je novu verziju, koja će sadržati opciju "prajvat brauzing" - privatna pretraga. Ta opcija korisnicima će omogućiti ne samo da unapred odluče da se podaci o predstojećim pretragama interneta brišu, već i da naknadno internet čitaču nalože da izbriše sve podatke o pretrazi interneta u prethodnih nekoliko sati.
Američki internet pretraživač "Gugl" pustio je u rad svoju "onlajn" enciklopediju "Nol" (Knol). Ta enciklopedija otvorenog tipa biće konkurent popularnoj "Vikipediji", lansiranoj 2001. godine, koja već sadrži 10 miliona članaka na 253 jezika. Za razliku od "Vikipedije", čiji su autori anonimni, "Nol" će, na adresi knol.google.com, uređivati dobrovoljci, koji će svoje članke potpisivati radi većeg kredibiliteta, saopštio je "Gugl". "Guglov" pretraživač, kao i sve druge usluge, ima za cilj stvaranje prihoda, pa će autori članaka, ukoliko žele, moći da na svojim stranicama objavljuju sponzorisane linkove zvane "nolovi", objavio je francuski dnevnik "Figaro". Prihodi od tih reklamnih segmenata će se deliti između "Gugla" i autora članaka. "Gugl" je sklopio i sporazum s američkim časopisom "Njujorker" koji je odobrio dobrovoljcima koji uređuju članke na "Nolu" da ih ilustruju novinskim dizajnom tog časopisa. Korisnici Interneta će moći da komentarišu ili unose izmene u objavljene članke, ali će samo autor čiji se potpis nalazi na "nolu" moći da odobri unošenje izmena.
Potpisivanjem ugovora između Opštine Inđija i Embasi grupe iz Indije, juče je ozvaničen početak izgradnje prve faze Tehnološkog parka u Inđiji u koji će ukupno biti uloženo 600 miliona dolara, prenosi agencija Beta. Predsednik opštine Inđija Goran Ješić izjavio je prilikom potpisivanja ugovora o izgradnji sa članom borda direktora indijske kompanije Ramgopalom Narajananom, da ovaj projekat ne bi mogao biti realizovan bez pomoći Vlade Srbije. "Ovo je jedan od najvažnijih projekata za našu zemlju i tek kada bude završen, videće se njegova prava vrednost", rekao je Goran Ješić.
U Srbiji je do sada otvoreno pet Internet parkova u kojima će građani tokom leta moći da koriste brzi bežični Internet sa protokom 1,8 megabita u sekundi. U Dunavskom parku u Novom Sadu i u parku Vojvode Bojovića u Nišu postavljene su i klupe sa USB modemima i predajnici za bežični Internet, a u Kraljevu i Kragujevcu instalirani su samo predajnici. Prvi Internet park u Srbiji otvoren je u Beogradu 11. juna ove godine i imao je dva USB modema i predajnik, ali je u roku od pet dana ukradena sva oprema. Beogradski Internet park na Studentskom trgu ipak radi, zahvaljujući predajniku koji je postavljen na obližnjoj zgradi, kažu u Telenoru i ističu da je Telenor u saradnji sa Gradskim zelenilom dodatno uredio park i postavio rasvetu da bi građani Internet mogli da koriste i noću preko svojih prenosivih računara i drugih uređaja. Iz Telenora je saopšteno da je park u Kragujevcu i Kraljevu otvoren na inicijativu stanovnika tih gradova, koji su se javljali Telenoru i tražili uvođenje usluge koju već koriste Beograđani, Novosađani i Nišlije. Prema podacima srpske Republičke agencije za telekomunikacije (Ratel), u Srbiji je 2007. godine bilo 583.109 pretplatnika na brzi širokopojasni pristup Internetu, što je 7,75 odsto građana, pri čemu su u širokopojasni pristup uvršteni ADSL, kablovski, bežični, lokalne mreže eternet i Internet treće generacije UMTS Srpska domaćinstva koja imaju brzi pristup Internetu za telekomunikacione usluge treba da izdvoje do 40 evra mesečno, što je oko 10 odsto prosečne srpske plate, kažu u Ratelu. Pristup preko telefonskog modema na kraju prošle godine imalo je 685.397 građana. Telenor je sedmi po velicini mobilni operater u svetu sa 147 miliona korisnika, od čega u Srbiji ima skoro tri miliona.
U oštrom pismu upućenom akcionarima, rukovodioci svetskog internet pretraživača Jahua ukazali su da savez između investitora Karla Ajkana i Majkrosofta može da "snizi vrednost akcija". Pismo direktor Roj Bostok i Predsednik Upravnog odbora Džeri Jang je upućeno povodom glasanja akionara zakazanom za 1. avgust kojim Ajkan pokušava da smeni Janga i ceo sadašnji Upravni odbor kako bi sa novim postigao dogovor o prodaji dela ili celog Jahua Majkrosoftu. Ajkan je optužio sadašnje lidere kompanije da "kvare pregovore" sa Majkrosoftom koji je nameravao da kupi kompaniju za 47,5 milijardi dolara, ali je tu ponudu povukao kada su u Jahuu zatražili veću cenu. Pre toga su Ajkan i Majkrosoft postigli dogovor o odvajanju pretraživača od ostale imovine kompanije, jer Majkrosoft smatra da time povećava konkurentnost prema Guglu. Bostok i Jang, međutim, smatraju da je Ajkan nedovoljno upućen u internet biznis i da se njegov dogovor sa Majkrosoftom može upotrebiti "jedino za njihove uske specijalne interese". U odbrani sadašnjeg odbora, oni su u pismu naveli planove o "otključavanju imovine u Aziji" i istakli da kompanija ostaje otvorena za "pregovore o realnoj i sigurnoj ceni, a ne samo o mogućnostima", pri čemu je u tu priču uključen i Majkrosoft. "Jasno je da Ajkan jedino želi da deo ili ceo Jahua proda Majkrosoftu", stoji u pismu uz primedbu da iza te namere ne stoji nikakav operativni plan, "što znači da on sa Majkrosoftom ne može da postigne fer dogovor". "Majkrosoft je svojim zaprepašćujućim nekorektnostima i niskim udarcima u poslednjih pet meseci jasno pokazao da se nikada nije potpuno obavezao da preuzme Jahu", navedeno je u pismu rukovodilaca te kompanije.
Američki softverski gigant "Majkrosoft" spreman je da ponovo počne pregovore o kupovini "Yahooa", u celini ili jednog njegovog dela, objavljeno je u Vašingtonu. "Majkrosoft" je na to spreman, ali uz uslov da generalna skupština akcionara "Yahoo-a" koja će biti održana 1. avgusta prihvati promenu Upravnog odbora kompanije. Nakon konsultacije s akcionarima "Yahoo-a", "Majkrosoft" je stavio do znanja da bi bio zainteresovan za razgovore o nekoj većoj transakciji s novim upravnim odborom "Yahoo-a". "Majkrosoft" je na taj način pružio podršku američkom milijarderu Karlu Ajkanu, jednom od manjinskih vlasnika "Jahua", koji već nekoliko meseci vodi kampanju protiv sadašnje uprave "Yahoo-a". Ajkan želi, naime, smenu Upravnog odbora "Jahua" jer je, prema njegovom mišljenju, pogrešio kada je odbacio ponudu "Majkrosofta" za preuzimanje, za sumu od 47,5 milijardi dolara. "Jahu" je 12. juna objavio prekid pregovora s najvećom svetskom softverskom kompanijom čime je, kako je tada predstavljeno, "stavljena tačka" na "Majkrosoftov" plan kupovine "Jahua". Prema prvobitnoj ponudi, upućenoj u februaru ove godine, "Yahoo" je trebalo da bude kupljen za 44,6 milijardi dolara. "Majkrosoft" je kasnije ponudio za preuzimanje popularnog internet pretraživača još veću sumu - 47,5 milijardi dolara - ali je "Yahoo" i to odbio.
