Najveća svetska softverska kompanija, američki Majkrosoft danas je uložila žalbu na odluku Evropske komisije prema kojoj će morati da plati 899 miliona evra zbog monopolskog položaja. U saopštenju Majkrosofta navodi se da je kompanija podnela žalbu Evropskom sudu pravde na odluku Evropske komisije od 27. februara ove godine, javlja Rojters. "Ovu žalbu podnosimo u konstruktivnim naporima da zatražimo poništavanje odluke Evropske komisije pred sudom", navodi se u saopštenju giganta iz Redmonda. Evropska komisija je i ranije donosila odluke protiv monopolskog položaja Majkrosofta na tržištu EU. Odlukom iz 2003. godine američka kompanija morala je da plati 497 miliona evra odštete. Pored toga Majkrosoft je morao 90 dana da prodaje svoj operativni sistem bez "Windows Media Playera" kako bi se drugim proizvođačima omogućilo da budu konkurentni.
Nestanak kablova, kompjuter koji automatski i prevodi jezike, stogodišnje arhiviranje podataka, predviđanje finansijskih rezultata investiranja u tehnologiju - samo su neke od velikih promena koje čovečanstvo očekuje od razvoja novih tehnologija u narednih pet do 20 godina.Prvi od velikih izazova je nestanak kablova. U praksi, to znači distribuciju električne energije preko bežičnih sistema. Ono što bi ljudi voleli je, na primer, da mogu da pune baterije svojih aparata a da pri tom ne zavise od statičnog izvora struje. Prvi rezultat u ovom smislu stiže iz fotovoltažnih ćelija, iz sunčeve energije, ali snaga koja je potrebna za nove aparate ne može se za sada dobiti iz solarnih „portabl“ ploča. U julu prošle godine Tehnološki institut u Masačusetsu (MIT) izveo je eksperiment s prvim neradioaktivnim sistemom prenosa električne energije. Ali, biće potrebno još mnogo godina da bi se došlo do komercijalne upotrebe „bežične struje“.Druga velika promena nastaće iz „paralelne“ upotrebe kapaciteta obrade podataka kod takozvanih multi-kor procesora. Trenutno postoje velike mogućnosti na ovom polju, ali treba rešiti problem simultanog manevrisanja iz nekoliko procesora istim podacima i omogućiti da se oni mogu koristiti u realnom vremenu. Potrebna je hardver arhitektura koja će predstavljati kompletno „paralelno obrađivanje“. Veliki tehnološki problem kod korisnika jeste interakcija između aparata koji se koriste.Ideja interakcije s kompjuterima bez ikakvog mehaničkog interfejsa (tastarure, na primer) jeste nešto što se već realizuje, ali cilj je da se ostvari ne samo interakcija s ekranima osetljivim na dodir (tač-skrin), već da kompjuteri mogu da identifikuju i prepoznaju jednostavne gestove - pravi pravcati „rečnik znakova gestikulacije“, koje aparat može da obradi u realnom vremenu.Iz ovog trećeg proističe četvrti zahtev: mogućnost da se dobije automatski i „prirodni“ prevod raznih jezika, bilo u pisanoj ili usmenoj formi. Jedan od glavnih problema je kako da kompjuter prepozna prirodni jezik i prevede ga na drugi jezik zadržavajući duh originalnog jezika. U praksi, kineski jezik trebalo bi da postane razumljiv, preko mašine, na italijanskom, uz postizanje duha originala. I obratno. Ovo tehnološko otkriće moglo bi naći primenu, na primer, u telefonskoj komunikaciji: govoriti na svom maternjem jeziku s tim da vas s druge strane slušalice razume neko s drugog jezičkog područja, značilo bi jaku interakciju među narodima.Ogroman broj podataka koji se elektronski čuva na čitavom svetu dostigao je neverovatnu količinu. Čuvanje podataka predstavlja prioritet kako bi se ostvario tehnološki razvoj u budućnosti. Tehnologija koja garantuje izvestan integritet arhiviranja za preko 100 godina (danas taj period iznosi 20 godina) predstavljala bi petu „veliku promenu“ u životu čoveka.Šesti veliki izazov na koji ukazuje Gartner jeste onaj koji se tiče produktivne sposobnosti programiranja. To je ostvarljivo samo uz univerzalnu saradnju i „otvorenost“ svih programera koji na ovaj način mogu staviti na raspolaganje svoja znanja i imati sve potrebne informacije da bi se poboljšao kvalitet softvera i primene tehnologije.I poslednje veliko dostignuće, prema Gartneru, jeste ono koje proizilazi iz sigurnog predviđanja finansijskih rezultata investiranja u tehnologiju. Trenutno se mogu napraviti samo kratkoročni programi, sa predviđanjem ekonomske isplativosti koja se odnosi na samo nekoliko godina. Potreban je, međutim, pravi pravcati standardni „metar“ za sve, koji bi bio u stanju da objektivno izmeri različite efekte tehnološkog investiranja na finansije neke kompanije ili javnog subjekta.
Američki Internet pretraživač "Yahoo" pregovara s medijskom grupacijom "Time Worner" o udruživanju s njenim Internet ogrankom AOL radi odupiranja ponudi američkog softverskog giganta "Microsoft" za kupovinu "Yahoo" za 44,5 milijardi dolara. "Yahoo" tu ponudu smatra premalom. S druge strane, kompanija "News" pregovara s "Majkrosoftom" o podnošenju zajedničke ponude za kupovinu "Yahoo", objavili su američki mediji. Dogovor između "Yahoo" i "Worner" mogao bi da bude "težak" oko 10 milijardi dolara. Planom je predviđeno spajanje kompanija "Yahoo" i AOL, s tim što bi "Worner" dobio oko 20 odsto vlasništva u zajedničkoj kompaniji. Osim toga, "Worner" bi odobrio novčana sredstva kompaniji "Yahoo" kako bi otkupila određen broj svojih deonica. Iako svi detalji tog dogovora još nisu precizirani, analitičari smatraju da ima izgleda da dogovor bude sklopljen, podsećajući da je kompanija AOL od spajanja s grupacijom "Worner" neprestano u gubicima, što primorava rukovodstvo "Worner" da pronađe adekvatnu strategiju za njeno buduće poslovanje. Američki mediji nagoveštavaju i da bi kompanija "Njuz" mogla da se pridruži "Microsoft" u pokušaju kupovine "Yahoo", ali ne navode da li bi u tom slučaju "Microsoft" prvobitna ponuda bila povećana.
Internet pretraživač "Google" se, drugu godinu zaredom, našao na čelu liste najmoćnijih svetskih brendova, sa vrednošću koja se procenjuje na 86,1 milijardu dolara, objavio je danas londonski "Financial times". Među prvih deset najvredniji brendova, na listi "BrandZ TOP 100", koju sastavlja agencija "Millward Brown Optimor", vode tehnološke firme, koje su zauzele šest mesta. Tu su i "ikone" brze hrane - "McDonalds" i "Coca cola". U prvih deset firmi prema tržišnoj vrednosti je i dalje proizvođač cigareta "Marlboro", uprkos snažnim kampanjama protiv pušenja. Istina, pao je za četiri mesta - sa šestog na deseto. Vrednost "Top 100" brendova porasla je za poslednjih godinu dana 21 odsto i ukupno dostigla 1,94 biliona dolara. Iako je lista svetska, na njoj se nalaze firme iz samo 16 zemalja. Više od polovine, 54 marke, je iz SAD. Dobro se drži i Kina, čija se telekomunikaciona kompanija "China mobile" našla na petom mestu. Među sto najvrednijih su još i "bank of China", "China construction bank" i banka ICBC. Prvi put se na listi našla i istočna Evropa. Na 89. poziciji smestio se ruski mobilni operater MTS, najveći u srednjoj i istočnoj Evropi, sa 83 miliona korisnika. Vrednost brendova se najtačnije utvrđuje prema sumi koju je konkurencija spremna da plati za celu kompaniju. Tamo gde takvo poređenje nije moguće traže se drugačiji metodi. Istraživanje "BrendZ" uzima u obzir pre svega vrednost preduzeća prema obimu prometa i prema tome kako tu marku vrednuju potrošači. Međutim, kad bi oni odlučivali, na vodećim mestima bi bio sasvim drugačiji poredak, pokazalo je istraživanje. Vodile bi marke koje predstavljaju luksuz, kao što su "Louis Vuitton", "Porsche", "Hermes", "Gucci" ili "Cartier"... Iznenađujuće je, međutim, da bi se na šestom mestu našao prašak za veš "Tide". Na zvaničnoj listi "BrendZ TOP 100" na drugom mestu se nalazi "General Electric", čiji brend vredi 71,4 milijarde dolara, sledi "Microsoft" sa 70,9 milijardi dolara, "Coca Cola", "China Mobile" (57,2), "IBM" (55,3), "Apple" (55,2), "McDonalds" (49,5), "Nokia" (44) i "Marlboro" (37,3 milijarde dolara).
Ministarka za telekomunikacije i informatičko drustvo Aleksandra Smiljanic rekla je danas da je cilj tog ministarstva da do kraja 2009. godine 50 odsto stanovništva koristi internet. Kako je saopšteno iz Udruženja novinara Srbije (UNS), Smiljanićeva je to rekla tokom posete školi veb (WEB) novinarstva koju organizuje to udruženje. Samardžićeva je podsetila i da to ministarstvo sprovodi projekte uvodenja elektronske uprave u drzavnim organima, kao i prevodenje na srpski jezik softvera za kancelarijsko poslovanje. U saopštenju se navodi i da je Smiljanićeva istakla da će od jeseni novinarima na terenu biti olakšan posao, jer će na većam delu teritorije Srbije biti dostupan bežicni internet.
Gotovo 80 odsto korisnika interneta u Evropskoj uniji ima instalirane veze velike brzine, ali skoro 40 odsto građana EU još uvek uopšte ne koristi internet, pokazalo je najnovije istraživanje. Prema izveštaju Evropske komisije o napretku informativnih i komunikacionih tehnologija, korišćenje interneta se brzo povećava širom EU, tako da sada oko 250 miliona građana Unije, ili više od polovine ukupnog stanovništva, redovno "surfuje" na svetskoj mreži. Od tog broja, skoro 80 odsto njih koristi internet velike brzine, prema manje od 50 procenata u 2005. godini. Blizu 40 odsto građana Unije, međutim, još uvek ne koristi uslugu slanja elektronske pošte niti zna kako da koristi usluge pretraživanja, prenela je agencija DPA. Procenat "nepismenosti" kada je reč o internetu kreće se od 69 odsto u Rumuniji do 13 odsto u Danskoj i Holandiji. Komisija u Briselu nastoji da unapredi korišćenje interneta u svim zemljama članicama i ukazuje da je 60 odsto svih javnih usluga u EU sada u potpunosti dostupno u elektronskom obliku. "Pojedini delovi EU još uvek zaostaju i nisu u potpunosi povezani," izjavila je komesar EU za informatičko društvo i medije Vivijen Reding. Ona je ukazala da sve članice EU moraju zbog toga više da rade na prevazilaženju tog jaza, podsticanju prekograničnih komunikacionih usluga i unapređivanju "on-lajn" usluga kako bi one doprle i do seoskih i udaljenih područja.
