Nepoznati napadači naoružani noževima opkolili su grupu od 17 seljaka koji su skupljali orahe u jednom polju na jugu Senegala, odsekli svakom po levo uvo i nestali bez traga, saopštila je senegalska paravojna policija. "Svoj sedamnaestorici seljaka je odsečeno levo uvo", izjavio je Dauda Diop, portparol paravojne policije, dodavši da počinioci ovog svirepog akta nisu pronađeni. Kako je prenela ANSA, incident se dogodio u selu Tampe, u južnoj provinciji Kazamansa, koja je godinama izložena nasilju separatističkih grupa. U ovoj provinciji deluje i Pokret za demokratske snage Kazamanse, koji se od 1982. godine bori za autonomiju ove mahom hrišćanske provincije u zemlji sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Nema, međutim, indicija da se ova krvava epizoda može pripisati nekom od separatističkih pokreta.
Sud u Tunisu uskoro će morati da rešava spor kakav nije zabeležen u istoriji svetskog pravosuđa, jer su roditelji jedne dvadesetogodišnje devojke optužili 10 godina starijeg muškarca da im je silovao ćerku preko telefona. Sve je počelo kada su njih dvoje vodili dug telefonski razgovor, tokom kojeg se devojka toliko uzbudila da je sama sebe deflorisala. Optuženi kaže da nikada nije ni pipnuo devojku, ali priznaje da je za vreme erotskog razgovora čuo kako vrišti od uzbuđenja. Devojka mu je posle toga rekla da je na posteljini ostala krv koju ne zna kako da sakrije od majke. "Ovaj slučaj zahteva detaljnu istragu, jer postoje teške optužbe", rekao je advokat porodice. Lekarskim pregledom potvrđeno je da devojka, čiji se identitet drži u tajnosti, više nije nevina. "Polni odnos dogodio se sa svim detaljima, ali samo verbalno. Pošto je nedostajao faktor fizičkog kontakta, seks se nije dogodio, ali je ipak došlo do defloracije, što je isto kao i da je bilo seksa", zakomplikovao je advokat. Suđenje će svakako biti veoma zanimljivo.
Šesnaestogodišnji Sem Kuningem preživeo je strujni udar od 25.000 volti, a imao je i sreću da ga u tom trenutku ne pregazi voz.Incident se dogodio na lokalnom železničkom mostu u Vigamu, a tinejdžer je leteo sedam metara i pao na šine. Njegovi prijatelji su, na sreću, odmah alarmirali šefa obližnje stanice koji je na vreme uspeo da zaustavi voz koji se približavao.Mladić se trenutno nalazi na lečenju, a lekari kažu da je neverovatno kako je uopšte ostao živ. Njega čeka serija operacija presađivanja kože, ali se očekuje da će se potpuno oporaviti.Sem se vraćao s ragbi utakmice kada je prelazio most na kojem ga je udarila struja. Pao je u nesvest, a sva odeća mu je izgorela. Njegova majka kaže da se ne seća šta se dogodilo, osim da je u jednom trenutku video snažan bljesak i osetio kako leti."Takav udar u principu dovodi do zastoja rada srca, koji je fatalan za one koji potpuno ne izgore. Sada se, na sreću, nije dogodilo ni jedno ni drugo. Zbog čega, ko to zna", rekao je profesor Fil Mavbi.
Bratanica konzervativnog poglavara Katoličke crkve u Španiji slikala se obnaženih grudi za najtiražniji pornografski časopis u zemlji, u znak protesta protiv stričevog licemerja. Magdalena Rouko Hernandes pojavila se u toplesu za naslovnu stranu i duplericu magazina "Intervju". "Želela sam da razgolitim hipokriziju mog strica. Zahvaljujući stricu spoznala sam hipokriziju Katoličke crkve koja propoveda jedno, a radi suprotno", rekla je dvadesetsedmogodišnja majka dvoje dece. Magdalena je dodala da je njen stric stalno ponavljao da je porodica svetinja, da je čovek mora poštovati i boriti se za nju, da bi na kraju on svoju prezreo i napustio. Ona je ispričala da je njen 71-godišnji stric, kardinal Antonio Maria Rouko Varela, odbio da joj pruži finansijsku pomoć kada je njen muž izgubio posao i da nije pozvao njenu porodicu posle smrti njene majke. Magdalena je, takođe, optužila kardinala da je slagao da je imao susret sa pokojnim papom Jovanom Polom II, da bi opravdao svoj nedolazak na sahranu njenog oca pre sedam godina. Rouko Varela, koji je blizak saradnik pape Benedikta XVI, otvoreno je u više navrata kritikovao napredne društvene reforme koje su socijalisti pokrenuli u Španiji, poput legalizacije homoseksualnih brakova i relaksacija zakona o razvodu.
U Gornjem Milanovcu jutros je sa trafika, po uzoru na Nušićevu "Gospođu ministarku", razgrabljen lokalni nedeljnik "Takovske novine" koji izlazi u tiražu od 2.900 primeraka. Kako je agenciji Beta izjavio odgovorni urednik Vlade Vujović, čim su novine stigle u trafike, nepoznati kupci su odmah uzimali čitave pakete. Na jednoj trafici prodavačica je pitala kupca zbog čega uzima čitavo izdanje, a on je odgovorio da je "neki novinar pisao gluposti". Urednik je Beti rekao da su u današnjem izdanju predizborni materijali stranaka i da mu nije jasno zbog čega su novine razgrabljene. U redakciji "Takovskih novina" spremaju se da večeras odštampaju novo izdanje u tiražu 3.000 primeraka i da ga distribuiraju pre ponoći, dok ne počne predizborna ćutnja. Primerak novina košta 30 dinara.
Evropska komisija je saopštila da je podigla optužnicu protiv Italije jer se nije dovoljno posvetila rešavanju problema sa deponijama smeća u Kamapanji, u okolini Napulja. U saopštenju se navodi da je to druga tužba protiv Italije pred Evropskim sudom pravde, jer ta država nije ispunila naloge suda sa prvog suđenja. Italijanska vlada je optužena za nepoštovanje propisa EU, jer se oglušila o zakone o obaveznoj zaštiti zdravlja ljudi i životne sredine, koje ugrožavaju "planine smeća" koje se gomilaju od proleća prošle godine, prenela je agencija DPA. Evropski zvaničnici su saopštili da su mere koje su preduzele italijanske vlasti "nedovoljne da se dugoročno reši problem smeća u Kampanji i da se spreči ponavljanje neprihvatljivih dešavanja viđenih u protekloj godini". Evropski komesar za zaštitu životne sredine Stavros Dimas je istakao da gomile smeća na ulicama u Kampanji "slikovito ilustruju opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi koja nastaje kada upravljanje otpadom nije dobro". Novi premijer Italije Silvio Berluskoni obećao je da će jedan od prioritetnih zadataka njegove vlade biti rešavanje kriznog pitanja deponija u Napulju. Ukoliko Italija ne bude udovoljila dobijenim nalozima može da bude kažnjena veoma viskom novčanom kaznom.
Još jedan dokaz da su vremena teška: Danas košta više od centa da se napravi cent. A cena novčića od 5 američkih centi je veća od 7 centi. Skok cena bakra, cinka i nikla naveo je neke članove Kongresa da zatraže povratak na čelični cent iz Drugog svetskog rata, a možda korišćenje čelika i za novčić od 5 centi. Bakar i nikl su poskupeli trostruko od 2003. godine, dok se cena cinka učetvorostručila, kažu danas u kongresnom potkomitetu koji nadgleda rad američke kovnice novca. Održavanje sadržaja kovanica znači "doprinos državnom dugu za gotovo isto onoliko koliko novčić vredi," kažu u potkomitetu. Jedan dolarski cent, koji se sastoji od 97,5 odsto cinka i 2,5 proceneta nikla, danas košta 1,26 cent da bi se napravio. Kovnica SAD kaže da novčić od 5 centi - 75 odsto cink i ostatak nikl - košta 7,7 centi po tekućim cenama metala. Ovo je zapravo pojefinjenje u odnosu na kraj prošle godine kada su čak veće cene metala digle trošak produkcije jednog centa na 1,67. Kovanje novčića od 5 centi koštalo je gotovo 10. Kovanje ova dva novčića po ceni znatno iznad njihove nominalne vrednosti koštalo je državu i poreske obveznike oko 100 miliona dolara samo prošle godine.
Bilo da im plaćaju sale za fitnes, programe za mršavljenje i odvikavanje od pušenja, ili da im kancelarije posebno opremaju, uspešne švedske firme ugađaju svojim zaposlenima ne bi li ih privolele da što manje odsustvuju s posla. Nedolazak na posao je problem daleko rasprostranjeniji u Skandinaviji nego drugde u Evropi. U tome pritom leži i jedan paradoks: zaposleni u švedskim firmama uglavnom tvrde da su srećni na radnom mestu, dok istovremeno bez imalo skrupula otvaraju bolovanja. Na ruku im u tome idu kako veoma povoljne odredbe socijalnih propisa, tako i ekonomski bum švedske privrede poslednjih godina. Suočene sa tim problemima, velike firme se međusobno utrkuju koja će više ugoditi svojim radnicima. Besplatne usluge masera ili činije pune svežeg voća u kancelarijama više nisu nikakva novost, pre će biti da su postali pravilo. "I nikome ne pada napamet da im ukine neku od tih privilegija. Štaviše, uvek će se naći oni koji gunđaju da voće nije najsvežije, pa će tržiti da im se nabavi ono organski gajeno. Što im više pružate, više traže", kaže za Frans pres Olga Kara koja radi u državnoj firmi "Svidak". "U Švedskoj je briga o zaposlenima uobičajena", objašnjava portparol federacije poslodavaca Lars Jilmstad, dodajući da firme koje poboljšavaju radne uslove uživaju poreske beneficije. Osim toga, "što ste srećniji na poslu, to ste i produktivniji". Ipak, u Švedskoj, zemlji u kojoj je zaposlena gotovo polovina od devet miliona stanovnika, stopa odsustvovanja s posla dostiže 2,9 odsto, dok je odgovarajući prosek u zemljama Evropske unije 1,6 procenata. Na evropskom kontinentu, veću stopu odsustvovanja imaju samo susedni Norvežani - 3,4 odsto. Uprava poznatog proizvođača kamiona "Skanija" tvrdi da svaki procenat smanjenja stope odsustvovanja sa posla kompaniji donosi uštedu od 75 miliona kruna (osam miliona evra). Stoga je obezbeđivanje dobrih radnih uslova "pravi izazov". "To ima određenu cenu, ali se investicija na duži rok isplati", tvrdi uprava "Skanije". U tom kontekstu, kompanija je u Grendalu (Zelenoj dolini), tridesetak kilometara od Stokholma, podigla ogroman zabavno-zdravstveni kompleks od 4.000 kvadrata. Godišnja članarina za oko 9.000 zaposlenih u "Skaniji" i članove njihovih porodica je samo 32 evra. Stopa odsustvovanja sa posla je 1990. dostigla čak 10 odsto, dok je sada, šest godina nakon izgradnje kompleksa, opala na 4,1 odsto. "U periodu ekonomskog buma, stopa nezaposlenosti je niska, ali je stopa odsustvovanja sa posla visoka", kaže Sisko Bergendorf iz Fonda socijalnog osiguranja. On dodaje i da je u Švedskoj prilično visok broj zaposlenih starije dobi koji se češće razboljevaju. S druge strane, Bergendorf kaže da Šveđani ne osećaju nelagodnost kada su u pitanju pojedine bolesti kao što je recimo depresija. U Švedskoj, mnogo više nego u drugim zemljama, prihvatljivije je reći "umoran sam, pod stresom sam, imam psihičkih problema, pa ću zato otići na bolovanje" - kaže on. Tu je naravno i tradicionalno dobra saradnja sindikata i poslodavaca, kojom se objašnjavaju "uglavnom dobri" uslovi rada i "sasvim zadovoljavajuće" plate, kako švedski radnici u anketama opisuju svoj položaj.
Centralna banka Zimbabvea danas pušta u opticaj novčanicu od 250 miliona zimbabvijskih dolara, saopštila je državna televizija. Guverner centralne banke Zimbabvea Gideon Gono juče je predstavio dve nove novčanice od 100 miliona i od 250 miliona domaćih dolara. Inflacija u toj afričkoj državi ne prestaje da obara rekorde, a prema poslednjim statističkim podacima, u februaru je iznosila 165.000 odsto, podsetile su agencije. Vlasti u Harareu nedavno su odlučile da više ne primenjuju plivajući kurs domaće valute kako bi se koliko toliko sprečile špekulacije na crnom tržištu. Prema zvaničnom kursu od septembra 2007. godine jedan američki dolar vredi 30.000 zimbabvijskih dolara, ali se na crnom tržištu za jedan američki dolar dobija 100 miliona domaćih dolara. Stanje u privredi je katastrofalno, sa stopom nezaposlenosti od 70 odsto. Najmanje 80 odsto stanovništva živi ispod praga siromaštva.
