Svako treće dete žrtva onlajn zlostavljanja

Novi Sad - Svaka treća devojčica koja je koristila internet doživela je neku vrstu zlostavljanja, pokazala su istraživanja, pa je zbog toga neophodno da se deca, roditelji i nastavnici upoznaju sa opasnostima koje vrebaju u virtuelnom svetu, zaključeno je na jučerašnjoj tribini "Zaštitimo decu na internetu". Sve veće mogućnosti koje pružaju virtuelna komunikacija i mnogobrojni sajtovi putem kojih mladi danas komuniciraju doveli su do toga da deca često upadaju u zamke i postaju žrtve najrazličitijih vidova zlostavljanja. - Međunarodna telekomunikaciona unija proglasila je ovu godinu godinom zaštite dece na internetu, a kampanjom "Zaštitimo decu na internetu" želimo da poboljšamo komunikaciju između dece i odgovornih za njihovo vaspitanje. Kada se nešto desi, onda je već kasno da se reaguje, a na ovim tribinama pokušaćemo da objasnimo deci kako da pravilno koriste ovo moćno sredstvo komunikacije i sprečimo negativne posledice koje internet nosi sa sobom. Na sajtu koji smo pokrenuli "kliknibezbedno.rs" deca mogu da pronađu zlatna pravila bezbednog surfovanja, a roditelji mogu da se upoznaju sa osnovnim pojmovima o internetu - rekao je Boris Barjaktarović, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije, na jučerašnjoj tribini u Osnovnoj školi "Prva Vojvođanska brigada". Kako je objašnjeno, deca ispred računara provode u proseku dnevno oko dva sata, a to vreme najčešće koriste da surfuju internetom, četuju i upoznaju nove prijatelje. Ne dešava se retko da dete poželi i da upozna tog virtuelnog prijatelja, a tada ono postaje ugroženo. - Roditelji moraju imati uvid u to koliko njihovo dete provodi vremena na internetu, a još bitnije, sa kim komunicira. Međutim, problem je u tome što deca često odlaze u internet klubove i tamo satima sede i četuju, često i sa nepoznatim osobama. S obzirom na patologiju prisutnu u našem društvu, ne čudi što i deca postaju žrtve raznih bolesnih umova - kaže sociolog Bojan Panaotović. On dodaje da roditelj mora da uspostavi dobru komunikaciju sa detetom, kako bi se izbeglo da ono zameni stvarnost za virtuelni svet. - Upotreba interneta je izuzetno zastupljena među decom i zato je potrebno voditi računa o tome koliko su oni upoznati sa mogućim posledicama tog vida komunikacije. Ne želimo da sprečimo da deca koriste internet, već samo da znaju ko sve može da se krije sa druge strane žice - kaže Aleksandra Novkov Mikić, članica Gradskog veća zadužena za zdravstvo.

 Škotska crkva prihvatila homoseksualca za sveštenika

Škotska crkva je, u okviru poslednjeg spora oko seksualnosti zbog koje se već dugo lome koplja u anglikanskoj zajednici, glasala za odobrenje da jedan otvoreni homoseksualac bude rukopoložen za sveštenika.   Rukovodeće telo crkve je sa 326 protiv 267 podržalo ponovno rukopoloženje oca Skota Renijea (37), koji je ranije bio venčan sa jednom ženom, a sada živi s jednim muškarcem i to ne krije. On je rukopoložen bio još pre deset godina, a tolerisan je i posle promene životnog partnera sve do prošle godine, kad je prešao u jednu crkvu u Abebrdinu, gde je naišao na otpor, pa i zahtev da bude raspopljen. Protivnici su vršili pritisak na Kirk, izvršnu vlast u crkvi Škotske, da odbaci Renijea, jer njegovo rukopoloženje nije u skladu sa učenjem Biblije. "Apsolutno smo protiv toga na osnovi onoga što je Gospod imao da u Bibliji kaže o homoseksualizmu", rekao je jedan od njih, pastor Džek Bel iz Baptističke crkve Ciona u Glazgovu. Slučaj je stvarno bio podelio škotske religiozne uglednike i izazvao tenziju u anglikanskoj zajednici koja širom sveta broji oko 77 miliona članova. U debati o slučaju Renijea učestvovalo je oko 900 crkvenih starosta, ali dosta njih je odlučilo da se uzdrži od glasanja. Anglikanci su počeli duge debate o problemima seksualnosti kad je 2003. Episkopalna crkva, anglikanski ogranak u SAD, rukopoložila prvog deklarisanog homoseksualca Džina Robinsona za biskupa u Nju Hempšajru. Renije kaže da su konzervativci i iza pokušaja da on bude uklonjen sa svog mesta: "Isti razgovor je vođen kad su u službu uvođene žene. Mislim da takvi argumenti služe onima koji su protiv promena", rekao je on juče za britanski Skaj njuz TV. Posle podrške Renijeu, škotska Komisija za jednakost i ljudska prava, saopštila je da je škotska crkva "moderna crkva za modernu Škotsku".

 Nema svinjskog gripa u Novom Sadu

Portparolka Kliničkog centra Vojvodina Gordana Umićević rekla je agenciji Beta da je utvrđeno da jedna žena koja se javila na preglede u Novom Sadu nije inficirana novim virusom gripa H1N1.Gordana Umićević je kazala da se ta žena nedavno vratila sa puta u Teksas, gde je bilo slučajeva zaraze novim gripom, pa je želela da se testira.Testovima je utvrđeno da žena (71) nije obolela od svinjskog gripa koji je odneo ljudske živote u Meksiku i SAD.Ranije danas, ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da postoji sumnja da je jedna osoba u Novom Sadu inficirana virusom novog gripa H1N1. Nalazi krvi pacijentikinje su poslati na institut Torlak, rekao je Milosavljević prilikom posete Institutu za infektivne i tropske bolesti u Beogradu.Ministar je ponovio da nema razloga za paniku građana, da nema restrikcija u smislu zatvaranja granica, ni za putovanja. On je dodao da je sanitarni nadzor na aerodromima u Nišu i Beogradu pojačan i da će svi putnici biti obaveštavani o mogućnosti zaraze.Ministar zdravlja je poručio da će se narednih nedelja rezerve Srbije vakcinama protiv gripa povećati sa jedan odsto na tri, uz nastojanje da se Srbija snabde potpunom količinom."Svaki taj procenat vakcina je veliki trošak, oko milion evra, čak i po pandemijskoj ceni. Jedan odsto je za nas bio preporučeni minimum, a to je za nas maksimum", kazao je Milosavljević dodajući da i Meksiko ima jedan odsto vakcina.Prema njegovim rečima, u novim okolnostima, posle rebalansa budžeta, preraspodeliće se troškovi i kupiće se to što je hitno, oprema i vakcine.Milosavljević je istakao da mu je komisija SZO danas uručila potvrdu da je institut Torlak sertifikovan za čuvanje vakcina i njihovu distribuciju i da će sa 1,2 milona dolara SZO pomoći institut Torlak da se što pre pripremi zaproizvodnju vakcina protiv gripa.Među turistima koji su bili u Meksiku nema zaraženihGrupa turista iz Srbije, koja je je preko "Kontikija" boravila u Meksiku i koja se sada nalazi na Kubi, oseća se dobro i prošla je period inkubacije, izjavio je danas Tanjugu direktor te agencije Slobodan Mićić.On je rekao da je ta grupa otputovala 17. aprila u Meksiko i da je boravila u delu zemlje gde nije zabeležen meksički grip.Grupa je, prema njegovim rečima, potom, u sklopu aranžmana, prebačena na Kubu, odakle će se u Srbiju vratiti u sledeću sredu.Mićić je istakao da su svi prošli period inkubacije virusa od sedam dana i da niko nema zdravstvene tegobe.Potvrdu o virusu daje institut TorlakDa je neko u Srbiji oboleo od svinjskog gripa može da potvrdi samo institut "Torlak", jedina referentna laboratorija za grip. Ukoliko se u Srbiji pojavi sumnjiv slučaj, građani bi tu informaciju mogli da imaju za tri dana, koliko je potrebno da slučaj pojave novog gripa potvrde "Torlak" i referentna laboratorija u Londonu.Brisevi za slučaj običnog, ali i svakog drugog gripa uzimaju se iz grla i nosa, i to 48 sati posle pojave prvih simptoma.Brisevi zatim stižu u Institut Torlak, odnosno u referentnu laboratoriju za grip, gde se vrši analiza."Mi smo glavno mesto u Srbiji gde stižu svi brisevi kako u toku sezonskog gripa, tako i ovoj vanrednoj situaciji, i naša uloga je da potvrdimo ili isključimo svaki sumnjiv slučaj, i u slučaju da u ovoj situaciji imamo sumnjiv slučaj, mi smo u obavezi da taj uzorak pošaljemo u našu referentnu laboratoriju koja se nalazi u Londonu na potvrdu", rekla je Jasminka Nedeljković, šef Nacionalne referentne labaratorije za grip.Proces utvrđivanja da li se radi o običnoj ili nekoj novoj vrsti gripa ubrzava real time PCR aparat."Mi smo razvili molekularne tehnike za detekciju kako sezonskog gripa, tako i mnogih drugih respiratornih virusnih infekcija. Mi, uz pomoć ovog aparata, možemo već posle par sati da postavimo brzu virusološku dijagnozu, odnosno da vidimo da li je u pitanju sezonski grip, u ovom slučaju da razlučimo da li je u pitanju ova nova varijanta gripa", rekla je Jasminka Nedeljković.Ukoliko referentna laboratorija u Londonu utvrdi da se radi o virusu Novog gripa, informaciju prvo dobija Institut Torlak, zatim se obaveštava ministarstvo zdravlja i Svetska zdravstvena organizacija. Tek posle toga, informacije postaju dostupne javnosti. Za čitavu tu proceduru potrebno je oko 72 sata.

 Vođa štrajka odsekao sebi prst i pretio da će ga pojesti

Tokom jučerašnjeg najavljenog štrajka tekstilaca iz Novog Pazara, radnik Zoran Bulatović, jedan od sindikalnih lidera iz ovog grada i predsednik Udruženja tekstilaca, odsekao je sebi deo malog prsta leve ruke u znak revolta zbog položaja u kome se nalaze radnici nekada najmoćnije privredne grane u ovom mestu.Teško povređeni Bulatović je posle ovog nemilog događaja prebačen u novopazarsku bolnicu gde su lekari pokušali da mu neurohirurškim putem prst „spoje“ sa šakom i povrate mu funkciju. Ovim se informacija koju su u prvi mah preneli pojedini mediji - da je Bulatović pojeo odsečeni prst, pokazala kao netačna.Uvertira nezapamćenog čina na koji se odlučio Bulatović, počela je oko 14 časova, kada je grupa od desetak štrajkača ušla u sindikalne prostorije u zgradi „Jezero“ i tu se zabarikadirala. Bulatović je, kako se posle čulo od njegovih kolega koje su se sa njim nalazile iza zaključanih vrata, dohvatio nož i presekao mali prst na levoj šaci. Pred očima zabezeknutih kolega Bulatović je odsečeni prst uzeo u desnu ruku, a zatim kazao:- Pošto nemamo šta da jedemo, ješćemo naše prste.Drama u „Jezeru“ potrajala je još izvesno vreme, do 15.30, kada se u zgradi gde su protestvovali tekstilci pojavio gradonačelnik Novog Pazara Mirsad Đerlek, i uspeo da ubedi Bulatovića da sa njim krene u bolnicu.Prilikom izlaska iz zgrade u pratnji gradonačelnika, Bulatović je poručio da se na odsecanje prsta odlučio u znak solidarnosti sa tekstilnim radnicima, među kojima je mnogo samohranih majki, kako bi državi skrenuo pažnju da konačno počne da rešava njihove nagomilane probleme.- Nisam hteo da dozvolim da se prve na ovaj korak odluče samohrane majke i žene koje su u štrajkačkom odboru. Smatrao sam da sam najrazumniji i da ja to treba da uradim - rekao je Bulatović za Radio „Sto plus“ iz Novog Pazara.Bulatović je, takođe, obećao da će se čim izađe iz bolnice ponovo pridružiti štrajkačima kako bi zajednički istrajali u borbi za svoje ciljeve. Vladi je dao rok od tri dana da iznađe rešenje za njegove kolege, a onda je obećao da će svakog dana isto što i on učiniti po jedan radnik dok im se ne isplate zarade od 1993. do prestanka radnog odnosa!Protest tekstilnih radnika u Novom Pazaru organizovali su bivši radnici nekada renomiranog kombinata „Raška“, firme koja ne radi skoro dve godine. Posle obustavljanja proizvodnje u kombinatu, tek mali broj od ukupno 5.000 njegovih radnika zbrinut je socijalnim programom, dok je većina njih ostala na ulici bez dinara otpremnine i svake druge pomoći. Tekstilci ovim štrajkom traže da im se isplate zaostale zarade i poveže radni staž od 1997. do gašenja firme.Na težak položaj konfekcionara juče je, posle događaja u „Jezeru“, upozorio i gradonačelnik Mirsad Đerlek, kazavši da su mnogi od njih gladni, pri tom obećavši da će učini sve što je do njega da barem neki od njih budu zbrinuti u drugim preduzećima.Reč stručnjaka: Ovo je vapaj za pomoćPsihoterapeut Tamara Štajner ocenila je juče za „Blic“ da je slučaj iz Novog Pazara potez iz očajanja i vapaj za pomoć.- Pošto je nesrećnom čoveku oduzeta uloga zaštitnika porodice, nesvesno je izabrao da sam sebe simbolično ubije. On nije lud, cela situacija je užasno teška. Pošto mu ništa drugo nije preostalo, izabrao je poziv u pomoć na simboličan način - objasnila je Tamara Štajner.

 Saslušajte, da bi vas slušali!

U svakodnevnom odnosu sa drugim ljudima, a naročito sa poslodavcem, nadređenim ili kolegama na poslu veoma je važna dobra komunikacija. Komunikacija podrazumeva kako govor, tako i slušanje. Govor bez slušanja je kao jednosmerna ulica. Čuti nekoga ne znači i slušati ga. Samo fizičko slušanje sagovornika ne znači automatski i da su reči koje upućujete svom sagovorniku zaista i doprle do njega. Ponekada je ritam slušanja brži od ritma govora, pa slušaocu ostaje dodatno vreme za vlastite misli, a nekada slušalac sam proceni da nema koristi od slušanja sagovornika, pa se radije zabavlja vlastitim mislima. Kada se javlja neslušanje? Kada vaš sagovornik samo ćuti i sluša, ali ne pokazuje znakove zainteresovanosti, ne komentariše vaše reči niti postavlja pitanja. Ljudi često slušaju samo ono što im je zanimljivo, a ponekad slušaju i ono što ne žele da čuju! Neki koriste tokom rasprava vreme za slušanje kako bi sredili misli i opet navalili na govor, dok opet neki drugi samo vrebaju pogrešno izgovorene reči sagovornika. Zapamtite - oni koji ne znaju da saslušaju druge, isto tako ne mogu da postignu ni da ih drugi ljudi slušaju! Pravo pitanje je šta možete učiniti u situaciji kada vam sagovornik pokazuje da vas čuje, ali vas zapravo ne sluša? Ukoliko ga ne zanima šta govorite, promenite temu, ukoliko govorite monotono, unesite emocije i ubrzajte glas, a ako se ponavljate ili previše pričate o sebi opet - promenite temu! Dakle, pretvorite neslušanje u aktivno slušanje. Kada slušate, pokažite sagovorniku da ga slušate ponavljajući i opisujući ono što vam je rečeno, postavljajte potpitanja, prepoznajte neizrečene misli i emocije, zatražite objašnjenje za sve nejasnoće, i konačno na kraju ponovite ključne misli ili poruke. Aktivnom slušanju ćete svakako doprineti i svojim odlučnim stavom da ćete saslušati sagovornika, da tokom pregovora nećete govoriti previše, da ćete koristiti ćutanje za razmišljanje, održavati kontakt očima, pitati i ponavljati najvažnije ideje, ne prekidati sagovornika i izbegavati sve one pokrete koji ometaju dobru komunikaciju. Zapamtite, dobri pregovarači veoma pažljivo slušaju, dok najbolji pregovarači ništa ne propuštaju! Dok pregovarate, nemojte dozvoliti drugima da vas ometaju komentarima i upadicama, a sebi da čujete samo ono što želite da čujete, da unapred stvorite pretpostavke i da prema njima usmeravate svoja očekivanja i pre svega ne dozvolite sebi da vas bilo kakve emocije izbace iz takta! Ljudi su stvoreni sa dva uha i jednim ustima pa bi se u skladu sa tim trebalo i pridržavati kako u svakodnevnoj, tako i u poslovnoj komunikaciji - dakle, duplo više slušajte nego što govorite! Važno obeležje dobrog pregovarača je i osećaj za vreme, zato uvek vodite računa o tome koliko će vaš govor trajati. Neki ljudi namerno ne žele da imaju osećaj za vreme kako bi stvorili pritisak na sagovornika. Prilikom pregovora najviše jednu četvrtinu vremena predvidite za uvodni deo, dve četvrtine ostavite za glavni deo koji je ujedno i tema pregovora, a u poslednjoj četvrtini izvedite zaključak razgovora!

 Božić

Kada se Adam i Eva, na nagovor đavola prerušenog u zmiju, ogrešiše o Božju zapovest i kušaše plodove (jabuku) sa drveta saznanja dobra i zla, Bog ih pravedno kazni i istera iz raja u kome su da tada bezbrižno živeli. Praotac i pramajka, ostavljeni da se sami o sebi staraju, spoznaše napore, strah, bolest, žalost pa i smrt. Sretni i bezbrižni u raju, Adam i Eva postadoše nesretni i prokleti. Ali, čovek je slika i prilika Božja, te stoga Stvoritelj nije čoveka sasvim od sebe odbacio, već mu je dao nade da će u svoje vreme poslati Spasitelja, koji će izmiriti ljude s Bogom, i koji će krvlju svojom iskupiti ljudski rod od prvobitnog greha, a vaskrsenjem svojim uništiti greh i smrt.Dugo su pojedini pobožni ljudi željno očekivali kada će se Spasitelj javiti, a tek kada je došlo vreme da se ostvare proroštva starozavetnih proroka i da se ispuni račun proroka Danila, na 5.508 godina od stvaranja sveta, ili 753. godine od osnivanja Rima, "posla Bog svog sina jednorodnog, koji se rodio od žene", posle devet meseci od Blagoveštenja, u Judeji, u obliku čoveka. U to doba vladavina judejska beše već davno prestala, a narod jevrejski je, posle dugog robovanja mnogim gospodarima, bio pod vlašću Rimljana. Pred rođenje Hristovo, rimski imperator Avgust izdade zapovest da se u rimskoj carevini izvrši popis stanovništva. Svako je morao ići da se popiše u onom mestu odakle su mu bili preci. Pošto Marija beše od loze cara Davida, koji je rodom bio iz Vitlejema, a takođe i njen stvaralac Josif, oni krenu iz Nazareta Galilejskog, gde su živeli, u Vitlejem baš u vreme kada je trebalo da se rodi Isus Hristos. Umorni putnici stigoše u Vitlejem uveče, a pošto zbog svoje sirotinje ne mogaše da nađu prenoćište, potražiše sklonište u jednoj pećini u okolini Vitlejema, u kojoj su pastiri za vreme nepogoda sklanjali svoja stada. Te noći Djeva Marija "oprosti se svoga bremena" i rodi Sina prvenca i jedinca, i povivši ga u pelene, položi ga u jasle. "U najbednijem stanju, u jaslama ležaše Onaj, koji sada sedi na najvišem prestolu". U noći kada se rodio Isus, u Vitlejemu i okoloni vladala je duboka tišina; samo budni behu vitlejemski pastiri, kod svojih stada na ispaši. U jednom trenutku ugledaše veliku svetlost i anđela koji silažahu sa neba. Pastire obuze strah, ali anđeo stade među njih i reče im: "Ne bojte se, mene je Bog poslao da vam javim veliku radost, koja će biti svemu narodu. Ovog časa rodio se u Vitlejemu Bogom obećani Spasitelj sveta, Hristos. U pećini kod samog grada, vi ćete naći dete povijeno, gde leži u jaslama". Pošto anđeo iščeze, pastiri puni radosti pohitaju u pećinu i pogledavši malog Isusa smerno mu se pokloniše. Zatim ispričaše Josifu i Mariji sve što im je Bog otkrio i šta su od anđela čuli, pa odoše slaveći i hvaleći Boga. U isto to vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika i sjajna zvezda, koja beše neoboična s toga što se nije kretala od istoka ka zapadu, kao sve zvezde, već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao ostale zvezde, već u visini ptičijeg leta. Prema ondašnjem verovanju, svaki čovek imao je na nebu svoju zvezdu, koja je onoliko sjajna i velika, koliko je ugledan položaj čoveka na zemlji. Ova čudna zvezda navela je na misao tri mudraca sa dalekog istoka, iz Persije da se rodio neki vrlo ugledan čovek, najverovatnije car. Zato persijski mudraci krenuše po zvezdi da traže novorođenog cara da mu se poklone. Po predanju, bila su trojica mudraca: Gaspar, Valtazar i Melhior. Ovi mudraci, upravljajući se po kretanju čudnovate zvezde, dugo su putovali i na tom putu prispeše i do Jerusalima. Ovde im se zvezda izgubi, pa svratiše u grad, verujući da se rodio car judejski. Njihova raskošna odeća, naziv mudraca kao i mesto odakle su došli uzbuni sve stanovnike Jerusalima, pa glas o putnicima dođe i do ušiju cara Iroda Idumejca, koga je glas o novorođenom judejskom caru jako uplašio. Bojeći se da mu novorođeni car ne preotme presto, on smisli da ga ubije dok je još dete, ali nije znao gde da ga nađe. Zato on okupi sve glavare, sveštenike i učene ljude, znajući da imaju proročke knjige, pa ih upita: "Gde treba da se rodi Hristos?" "U Vitlejemu judejskom, tako je rekao prorok Mihej", odgovoriše mu oni. Zatim Irod tajno pozva tri mudraca u dvor i zamoli ih, kad nađu dete, da se vrate k njemu i kažu mu gde je da bi i on otišao da mu se pokloni. Mudraci pođoše još isto veće, i čim izađoše iz Jerusalima, zvezda na nebu se ponovo pojavi i odvede ih do Vitlejema, gde stade nad onom pećinom gde se Hristos rodio. Mudraci uđoše unutra, nađoše Josifa i Mariju sa malim Isusom, pokloniše mu se i dadoše darove: zlato kao caru, tamjan kao Bogu i smirnu kao prvosvešteniku i učitelju. Preko noći, mudracima se u snu javi Bog i reče im da se ne vraćaju u Irodu već da se drugim putem vrate u svoju zemlju, te oni tako i uradiše. Irod je s nestrpljenjem očekivao povratak mudraca, ali kad ču da su oni drugim putem otputovali, razjari se i naredni da vojnici u Vitlejemu i okolini iseku svu mušku decu staru do dve godine, kako bi u opštem pomoru i Hristos bio pogubljen. Tada je ubijeno četrnaest hiljada nevine dece, a plač i jauk nesretnih majki razlegao se na sve strane. Ali Isus bi spasen, jer je Josif, po naređenju anđela, blagovremeno odveo majku i dete u Misir (Egipat) i tamo živeo sve dok Irod nije umro. Od dana Hristovog rođenja započinje hrišćanska era, i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali svet, počinju brojati godine. Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena ustanovljen je veliki praznik - Božić.Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor za sve praznike hrišćanske, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja, ni drugih. Božić se od početka nije praznovao istog dana, već je tek u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija, uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja i da se praznuje 25. decembra, po Julijanskom kalendaru (7. januara, po novom, Gregorijanskom). Toga istog dana Rimljani su imali praznik koji se zvao "Dies natalis Solis invicti", dan slavljenja sunca koje se neprestano vraća k letu i obnavlja, pa je praznovanje Božića određeno u taj dan da bi se potisnuo ovaj rimski praznik. Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28. decembra do 6. januara uveče (od 15. novembra do 24. decembra), koji nije tako strog kao uskršnji. On odgovara zimskom, godišnjem odmoru. Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsni je dan. Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja ovako: pećina i u njoj jasle; presveta Bogorodica sa Josifom i mladim Isusom. Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista. Na visini lete anđeli, za jasle privezane su mazge, a jagnje je u prvom planu. O Božiću ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi". Ni jedan praznik nema više narodnih običaja nego Božić, koji se održavaju i dan danas. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih verovanja, gatanja, izreka i poslovica. Misli se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta. Primivši hrišćanstvo, u oči dana kada se novi Bog rodio, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru, a pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako Badnje veče, a badnja na jednom kraju namažu medom, koji deca ližu, da bi time pokazali kako im je badnjak sladak i drag. Crkva je badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem. Ranije, dok su ljudi više živeli na selu, a ponegde i danas, na Badnji dan, pre nego što se sunce rodi, jedan od ukućana ode u zabran (šumu) i izabere drvo, koje mora biti mlado i cerovo. Pre nego što zamahne sekirom, pospe drvo žitom i nazove mu: "Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan". Zatim zaseče na dva mesta da ispadne iver, i taj iver uzme sa sobom. Odsečeno drvo okreše, odnese kući i uveče naloži na vatru. Kad pregori, donji se kraj nosi oko torova i štala, a drugi, gornji kraj ostavlja se za položajnika. Zbog toga što se na taj dan pali badnjak, i dan se zove Badnji dan. Danas se, naravno, badnjak u gradovima kupuje na pijaci od seljaka, ali mu je simbolika ista, a ritual skraćen, ili se badnjak jednostavno samo drži u kući. Uoči Božića slamom se posipa pod u kući, čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku, u kojoj se rodio Hristos, i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke. U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjak. Zanimljiv je i vrlo star običaj da, kad se nosi slama oko kuće, a koja će se po kući prosuti, neko od starijih kvoca, a za njim idu deca i pijuču, dok veseli domaćin baca raznovrsno žito, kojim tobože hrani svoje piliće. Pravi, paganski smisao ovog običaja je nejasan (neki smatraju da se kvocanjem i pijukanjem pozivaju duše umrlih predaka za koje se verovalo da se nalaze u telima životinja), ali danas obično ovaj običaj predstavlja: kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je i Hrist došao da sve ljude zbliži i složi u jednu hrišćansku zajednicu i zagreje ljubavlju; a kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom, jer je govorio: "Ko je gladan neka dođe meni i ja ću ga nahraniti, i ko je žedan neka dođe k meni da pije vode žive". Za česnicu koja se na Božić mesi misli se da je ona dobila svoje ime zato što se mesi za čest (čast) Isusa Hrista, ili što se lomi na česti ili na onoliko delova, koliko u domu ima ukućana. Novac koji se u česnicu stavlja treba da je od zlata ili srebra, dakle od plemenitog metala za koji rđa ne prianja, jer je to dar novorođenom Hristu. Za položajnika i čaranje u vatru donjim, pregorelim delom badnjaka, misli se da oni predstavljaju mudrace sa istoka i njihovo gatanje po zvezdama, jer kao što su oni svoje gatanje izvodili iz jata nebrojenih nebeskih zvezda, tako i položajnik, gatajući po iskresanim varnicama iz vatre, izjavljuje svoje želje domaćinu i njegovom domu. Čajkanović pak smatra da je položajnik (polaženik) inkarnacija mitskog pretka koji se pojavljuje u svim najvažnijim trenucima u životu njegovih potomaka o Božiću, slavi, o rođenju, svadbi i prilikom smrtnog slučaja. Prva dužnost položajnika (negde ga zovu i Radovan) je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Zato on čim uđe u kuću (a pazi da desnom nogom prekorači preko praga), prilazi vatri i krajem badnjaka džara vatru da izbiju varnice i govori: "Ovoliko ovaca i novaca, trmaka i krmaka, konja i volova, krava i teladi, života i zdravlja, sreće i berićeta i svakog napretka, neka da Bog!" ili šta slično. Posle mirbožanja (domaćin i položajnik prislanjaju obraz uz obraz - ređe se ljube - i govore "Hristos se rodi" - "Vaistinu se rodi!" itd.) položajnik daruje ognjište, tj. na kraj ognjišta s istočne strane stavi novac, malo posedi, popije (najčešće) vruću rakiju, pozdravi se i ode. Na odlasku i položajnik se daruje, čarapama ili peškirom, jabukom ili kolačem koji je ispečen zajedno sa česnicom. Nekada se o Božiću, u znak radosti i veselja, pucalo iz pušaka, a pevale su se i božićne pesme, kao: "Božić, Božić bata..." i "U Božića tri nožića..." Vuk je, u svom Rječniku, opisao kako Srbi provode Božić: Kad se poodjutari, pošto namire stoku, onda sjedu za ručak, ali prije izbace nekolike puške (a tako i ujutru rano kad ustanu) pa se iskupe oko sofre, te se mole Bogu (držeći svako po jednu voštanu sveću u rukama) i mirbožaju se, tj izljube se svi redom govoreći: "Mir Božji! Hristos se rodi, vaistinu rodi, poklanjamo se Ristu i Ristovu roždenstvu". Po tom domaćin pokupi sve one svijeće u jednu rukovet i usadi u žito, koje stoji na sofri u kakvoj karlici ili u čanku (svakojako žito pomiješano zajedno; u tom žitu stoje i kolači kojekakvi) te ondje malo pogore, pa ih ugase onim žitom. Ono žito daju poslije žene kokošima da nose jaja. Kad počnu ručati neki najpre okuse sira, neki pečenice itd., ali rakije mlogi ne piju prvi dan zbog vrućice. Oko pola ručka ustanu u slavu i lome kolač kakogod i o krsnom imenu, samo što nema koljiva. Na Božić se obično ruča s vreće (prostre se prazna vreća mesto čaršava ili po čaršavu) i sofra se ne diže (niti se kuća čisti) za tri dana. Prvi dan Božića niko nikome ne ide u kuću osim položajnika... Od slame, s kojom se na Badnji dan kvoče i pijuče, ostavi domaćica po nešto, pa kad nasađuje kokoši, pod svaku metne po malo. Ono uže u kome se slama donese, ne razdreši se, nego se samo raspusti, pa se na Božić, ujutru pred kućom baci po njemu žito, te kokoši zoblju, a domaćica rekne: "Kako mi u skupu zobale, tako mi u skupu i nosile!" Lep se običaj pominje u Risnu. Na Božić, u crkvi posle jutrenja, svi se ljube jedan s drugim, i tako da tada izmire mnogi koji su dugo vremena bili u zavadi. U mnogim mestima se smatra da su dani između Božića i Bogojavljenja (ili do svetog Jovana ; dok "Padne krst u vodu") nekršteni dani, jer je Isus kršten tek na Bogojavljenje. To je vreme kada se natprirodna bića - vampiri, karakondžule, nekrštenci i sotone - kreću noću i pakoste ljudima. Ne sme se ići noću na raskrsnice, groblja, pod mostove i vodenice, jer su to staništa natprirodnih bića. U te dane isto tako ne treba po večeri i noću piti vodu. Na Kosovu se kaže da karakondžula skita od Božića do Vodice (Bogojavljenja) zato što su ovi dani nekršteni. Karakondžula sedi na strehi iznad kućnih vrata, i to predveče, i tu čeka: čim ko iziđe napolje, odmah mu turi sač na glavu, uzjaše ga, pa ga istera iz obora napolje i otera u kakvu reku, i tu ga tera kroz vodu sve dok petao ne zapeva ili magare ne zariče, a onda ga pusti. Veruje se da jevrejska deca, začeta u ove dane, postaju karakondžule. Zato Jevreji izbegavaju svoje žene u te dane. Ako se dete rodi ovih dana, veruje se, u aleksinačkom Pomoravlju, da će ga snaći velika nesreća u životu. Ako pak neko umre, bodu ga iglom ili glogovim trnom, da se ne povampiri, da ne postane vukodlak. Na Božić nosi se vuku večera, od svakog jela po malo, i ostavi se na raskršću s rečima: Eto vuče, večeraj kod mene, i nemoj više nikako... Sličan običaj je i na Kosovu: "Mnogi iznesu na Badnju Večer sofru pred kuću i metnu na nju sve što su zgotovili za večeru, pa onda počnu zvati na večeru svaku štetnu zverku i svoje neprijatelje po imenu govoreći: vuci, mečke, lisice, zajci, tvorovi, psi, ljudi i svi koji nama zlo mislite, dođite na večeru... Ako sada ne dođete na večeru, a vi za godinu dana nemojte dolaziti u naš obor na večeru ni po večeri, jer ćete biti pišman. Badnja nedelja je nedelja pred Božić. Tih dana se ne šiša, ne brije i ne sarezuju nokti, da se ne bi "seklo" zdravlje, a deca se ne tuku, da im se ne pojavljuju čirevi po telu. U Pomoravlju (Velika Morava) je običaj da se na Božić ustaje rano i umiva na sekiri sa oštricom okrenutom naviše. Posle umivanja uzima se pupoljak drena i pije sa vodom. Umivanje na sekiri simboliše spiranje prljavštine i sasecanje greha, dren zdravlje, a vino krv Isusovu. Kad na Božić pada sneg, veruje se da će godina biti rodna. Ne valja ni zbog ljudi, ni zbog stoke, ni zbog letine da na Božić bude jugovina ili kiša. Dobro je na Božić, posle ručka, otpočeti svaki rad. Tada ženska deca uče da pletu, projašu se konji, započne se kakav posao, da bi ljudi cele godine bili vredni i da im poslovi idu od ruke. Božićnih običaja ima toliko da bi se o njemu mogla čitava knjiga napisati. Zbog svojih običaja Božić je najradosniji i najveseliji od svih praznika. I Njegoš je u "Gorskom Vijencu" pevao: Nema dana bez očinjeg vida,Niti prave slave bez Božića!Slavio sam Božić u VitlejemSlavio ga u Atonsku Goru,Slavio ga u Sveto Kijevo;Al' je ova slava odvojila,Sa prostotom i sa veselošću,Vatra bolje nego igda plama,Prostrta je ispred ognja slama,Prekršćeni na ognju badnjaci,Puške puču, vrte se peciva,Gusle gude, a kola pevaju,S unučadi đedovi igraju...Obredni hlebovi - Za bozicno praznovanje pripremalo se i mesilo vise obrednih hlebova koji su jos nazivani i "bozicnim kolacima". Uobicajeno su to obavljale domacice na Badnji dan rano ujutru. Brasno i voda pripremani su jos za Tucindan (dva dana uoci Bozica). Izmedju ostalih bozicnih kolaca najvazniji je bozicni ili "veliki kolac". Gornji deo bio je po pravilu ukrasen. Na vrhu, gde je bilo mesto za ukras zvani "ruza", zadevani su strukovi psenice ili bosiljak. Veliki bozicni kolac sekao se svecano i ritualno prvog dana Bozica, a ta uloga bila je namenjena domacinu i najstarijem sinu. Česnica - I ona se smatra izuzetno vaznim obrednim kolacom. Spravljana je od belog brasna, sa vodom i mascu, bez kvasca. Cesnica se mesila prvog dana Bozica kad prvo zvono zazvoni u crkvi ili izmedju jutrenja i dostojna. Sam naziv je zanimljiv zato sto potice od reci "cest", "deo", "sreca", jer se lomila na delove, prema broju ukucana, da bi se po tim delovima proricala sreca. Cesnica simbolizuje rodjenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali. Verovalo se da cesnica predstavlja dobar rod useva i drugi bericet. Položenik - Tim nazivom oznacena je prva osoba koja simbolicno ulazi u kucu uobicajeno na Bozic. Dolazak polozenika trebalo je da donese srecu kuci i ukucanima. Zato su se za polazenika birale osobe, muske ili zenske, za koje se verovalo da su srecne ruke. Ipak, najcesce su polozenici deca, jer se smatralo da ce bas ona doneti najvise srece. Dolazak polozenika, ogrtanje, posadjivanje na zemlju, zatim dzaranje vatre uz simbolicne reci, pa i darivanje, sve to pripada velikom korpusu narodnih obicaja. Smisao im je je zajednicki: da se obezbedi dobra letina, zdravlje i sreca ukucana. Badnjak - Od kad se podje u sumu da se donese badnjak pa sve dok se ne spali na Badnje vece postoji citav redosled obicajnih radnji. Interesantan je i njegov naziv koji potice od staroslovenskog glagola "bdeti", a to opet oznacava da se za Badnji dan bdelo u ocekivanju srecnog dogadjaja "Rozdestva Hristova". Za badnjak se najcesce donosilo jedno drvo, u ponekim krajevima tri, a u trecim opet onoliko koliko je muskih glava u kuci. Etnolozi navode da spaljivanje badnjaka potice iz najdublje starine i da predstavlja nekadasnje ostatke kulta drveta, a njegovo spaljivanje je imalo magijsku i zastitnu moc. Božićna jelka - Obicaj kicenja jelke za Novu godinu ili Bozic novijeg je porekla, ali potice iz starine. Naime, na dan Svete Varvare, Svete Savice ili Svetog Nikole, sejana je psenica da bi proklijala i ozelenela do Bozica. Tada se palilo kandilo koje je u njoj gorelo od Bozica pa do Bogojavljenja. Kod onih koji na ovaj obicaj nisu danas zaboravili mlado zito je uglavnom ukras na bozicnoj trpezi. Božićna slama - Nekadasnje unosenje slame u kucu na Badnje vece oznacavalo je pocetak praznovanja. Prema narodnom verovanju slama se unosila zato sto se i Hristos rodio na slami. Kad domacin stigne sa naramkom, uobicajeno je pozdravljao sa "Hristos se rodi", a otpozdravljano mu je "Vaistinu se rodi". Znacaj ovog obicaja moze se sagledati iz domacinovog odgovora na pitanje sta nosi, a odgovor je zdravlje, veselje i sreca u kuci. Bozicna slama je ostajala sva tri dana praznovanja, sve do Svetog Stevana, kada je opet simbolicno odnosena iz kuce do njive ili vinograda, do tora ili obora. Badnja večera - Vazan smisao Badnje veceri, kao praznika koji je posvecen porodici, bilo je sto se okupljala sva celjad na posnu trpezu, najcesce na podu. Osim toga, interesantno je da je za veceru pripreman neparan broj posnih jela sto je, kako se verovalo, u vezi sa kultom predaka. Trpeza se spustala na pod jer se smatralo da ce tako biti najbliza dusama pokojnika. Zato je vecera proticala u miru i tisini, a ako je ko bio zavadjen, za ovaj dan se morao "miroboziti", to jest obavezno izmiriti. Obredne povorke - Za Badnje vece bile su karakteristicne obredne povorke. Razlicito su nazivane: koledari, korindjasi, vertepasi, zvezdari. Pesmom i igrom oni su obilazili svaku kucu, a zauzvrat su dobijali poklone najcesce u jelu i picu. Ovakve povorke u praznicne dane imale su zabavni karakter. Donošenje vode - Jos pre izlaska sunca na Bozic odlazilo se po vodu, takozvanu "nenacetu" vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mesanje cesnice, zatim za umivanje ukucana, a potom su nalivana i sva jela za bozicni rucak. U narodu se verovalo da "nenaceta" vodu ima i isceliteljsku moc. Običaji pre ručka - Po dolasku iz crkve i pricesca posle cetrdesetodnevnog posta svi ukucani bi se obredno omrsili. Manje strpljivi bi odmah posegnuli za mesom ili pecenim kobasicama, dok je ponegde bio obicaj da se prvo omrse pecenim pticama zunama, da bi citave godine bili laki i brzi kao ptice. Kao ova, tako je prvog dana Bozica bilo citavo mnostvo magijskih radnji. Jedna od karakteristicnih bila je gatanje udavaca o udaji. Sve u svemu, tezilo se da se imitativnom magijom obezbedi sreca i blagostanje domu i domacinstvu, pa i neke individualne osobine kao sto su vrednoca, zustrina, odvaznost. Božićni ručak - Kao sto je uoci rucka obavezna lomljena cesnica, tako su obavezni elementi bozicnog rucka bili i rezanje bozicnog kolaca, bozicna pecenica i paljenje bozicne svece. U vreme predvidjeno za rucak svi ukucani morali su biti u kuci po cemu je, dakle, Bozic naglaseno porodicni praznik. Pre iznosenja jela na trpezu domacica je kadila trpezu, pa jelo, a zatim i sve prostorije u kuci. Okadjivanje je oznacavalo zastitu od zlih i nevidljivih sila. Uoci rucka je paljena bozicna sveca. Božićna sveća - Mada u redosledu poslednja, bozicna sveca ima znacajnu ulogu u praznovanju. Paljena je samo jedna, a uz nju moglo je da gori jos samo kandilo koje je stavljano izmedju isklijalnih zelenih zitnih vlati. Sveca o Bozicu imala je smisao iz kulta predaka i otud podusni karakter. Jer, kao sto je Bozic praznik koji okuplja porodicu, tako u njemu ima mnostvo elemenata vezanih za kult predaka na koje se ne zaboravlja ni na ovaj dan.

 Badnji dan

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Badnji dan i Badnje veče i pripremaju se za najradosniji hrišćanski praznik - Božić, praznik Hristovog rodjenja. U beogradskom hramu Svetog Save na Vračaru praznično bdenje služiće, po blagoslovu njegove svetosti patrijarha Pavla, episkop hvostanski Atanasije. Posle Božicnog bdenja, vikarni episkop Atanasije će sa sveštenstvom naložiti badnjak na platou ispred Svetosavskog hrama.Službama bdenija i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se Rodjenje Spasitelja čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena i kao najradosniji dogadjaj za hrišćanstvo. Ovaj praznik je i poslednji dan četvoronedeljnog Božićnog posta kojim se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika Rodjenja. U pravoslavne domove se na taj dan unosi badnjak po kome je praznik i dobio ime kome je crkva dala poseban smisao. Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol je drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rodjen Isus. Badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rodjenja. U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko obavezno posne trpeze - posna jela, riba, suve šljive, orasi..

 Kupci izgazili na smrt radnika

Jedan radnik "Volmarta" u predgrađu Njujorka umro je jutros u bolnici nakon što su ga kupci izgazili na smrt, pošto su srušili ulazna vrata radnje i jurnuli unutra kako bi što pre stigli na rasprodaju posle Dana zahvalnosti. Kako prenosi "Njujork tajms", tridesetčetvorogodišnji muškarac čije ime zasad nije saopšteno umro je u bolnici danas oko 6 sati ujutru. Policija je saopštila da su u stampedu povređene još tri osobe, među kojima jedna trudnica koja se još uvek nalazi u bolnici. Jedna od mušterija Kimberli Kribs rekla je da je stajala ispred radnje u redu među poslednjima jutros oko 5 sati kada su ljudi počeli da guraju i ruše vrata radnje. Ona je dodala da se nekoliko ljudi ispred radnje šrušilo na zemlju, kao i da su roditelji morali da decu čvrsto drže za ruke da ih pomahnitali kupci ne bi srušili i izgazili. Predstavnik kompanije "Volmart" je u saopštenju opisao smrt njihovog radnika kao "tragičan incident" i dodao da kompanija sarađuje sa policijom.

 Evro na 90, kreće talas poskupljenja

Uvoznici već najavili nove, više cene hrane, slatkiša, kućne hemije, odeće, obuće. Vlada Srbije zasad bez pravog rešenjaNajniža vrednost dinara u ovoj godini izazvala je pravi talas poskupljenja! Već početkom decembra, prema najavama uvoznika i proizvođača, za pet do deset odsto biće povećane cene uvoznih prehrambenih proizvoda, kućne hemije, ali i obuće i odeće. Trgovci kažu da su već dobili zahteve proizvođača i uvoznika za povećanje cena. Portparol trgovinskog lanca „Jabuka" Milena Radulović kaže za Press da će poskupeti proizvodi „Podravke" i „Pionira" ali i one koje uvoze „Nelt" i „Alka trgovina".- Od decembra će poskupeti proizvodi koje uvozi „Nelt" - prašak za veš, šamponi, sapuni, ulošci, zatim sredstva za čišćenje koje uvozi kompanija „Alka trgovina" i ceo asortiman prehrambenih proizvoda „Podravke". Novi cenovnici uglavnom su dostavljeni bez obrazloženja, mada su neki naveli da su uzroci poskupljenje industrijske struje, gasa, slabljenje dinara... - ističe Milena Radulović.I u kompaniji „Delta Maksi grup" očekuju veće cene za proizvode od voća i povrća, tunjevinu i maslinovo ulje.- Pored toga, nedavno su poskupela i jaja. Dobavljači nove cenovnike pravdaju lošijim rodom i nestašicama na tržištu - kratko navode u „Delta Maksiju".U kompaniji „Podravka" potvrđuju za Press da će cene svojih proizvoda podići za 7,5 odsto od 10. decembra.- Osnovni razlog rasta cena je nagli pad vrednosti dinara. Naše obaveze prema matičnoj kompaniji ugovorene su u evrima. Takođe, najveći deo troškova poslovanja u Srbiji ugovoren je u evrima. Preduzeća koja se ne prilagođavaju kretanjima kursa neće moći da ispune sve obaveze prema državi, partnerima i zaposlenima - ističu u „Podravci", i dodaju da će, ako dinar počne da jača, „odmah reagovati i sniziti cene".Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović objašnjava da će zbog slabljenja dinara poskupeti uglavnom uvozni proizvodi.- Tu ubrajamo robu široke potrošnje, garderobu, hranu, hemijska sredstva, belu tehniku... Međutim, i domaći proizvođači koji uvoze sirovine povećaće cene, a za njima i svi ostali. Problem je što na našem tržištu nema dovoljno konkurencije, već vladaju monopoli. Primena tržišnih mehanizama je jedini način da se „odbrane" potrošači - kaže Đogović, i dodaje da će ipak početkom 2009. godine cene ići naniže zbog pada tražnje koji će prouzrokovati finansijska kriza.Milosavljević: Pažljivo pratimo ceneMinistar trgovine Slobodan Milosavljević kaže za Press da je ovo ministarstvo apelovalo na trgovce da smanje marže.- U stalnom smo kontaktu sa trgovcima i proizvođačima i pratimo kretanje cena i troškova života na tržištu. U narednih nekoliko dana biće održan i sastanak Saveta ministra za zaštitu potrošača, na kojem ćemo zajednički sa udruženjima potrošača analizirati moguće aktivnosti na suzbijanju neopravdanog rasta cena i usluga - ističe Milosavljević.Potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Zoran Nikolić naglašava da ni uvoznici, ni proizvođači nisu fer prema potrošačima.- Kada dinar jača, niko ne reaguje i ne smanjuje cene. Ali, zato kada počne da slabi, svi odjednom imaju razlog za poskupljenja. Tržištu nedostaje konkurencija kako bi i cene bile realnije - kaže Nikolić. Dinar u padu!Dinar je nastavio da pada, tako da jedan evro prema srednjem kursu NBS danas vredi 87,6 dinara. Domaća valuta oslabila je za 0,71 dinar prema evru, koji je juče vredeo 86,89 dinara.Narodna banka juče nije reagovala na međubankarskom tržištu da bi sprečila slabljenje domaće valute, za razliku od utorka, kada je prodala 50 miliona evra.Banke su i juče nastavile da „štite" svoje plasmane, tako da je Vojvođanska banka prodavala evro za 89,93 dinara, Banka Inteza za 89,06, a Sosijete ženeral banka za 89,03 dinara.

  Nema svinjskog gripa u Novom Sadu
  Vođa štrajka odsekao sebi prst i pretio da će ga pojesti
  Švedska pooštrava zakon protiv onih koji plaćaju za seks
  Mislim, brate, ovaj, smaranje
  Kvirija traži zabranu Obraza
  Petoro mladih poginulo u teškoj saobraćajnoj nesreći
  Policajci ignorisali pretnje smrću homoseksualcu
  Jednakost polova na švedskim semaforima
  Uhapšen zbog braka sa jedanaestogodišnjom devojčicom
  Ljubitelji Evrosonga zabrinuti zbog homofobije u Srbiji

  Amaterski porno snimak 'Nurs in Croatia' hit na internetu
  Četiri devojčice zlostavljale učenicu iste škole
  Pokrenuta istraga zbog porno snimka u osnovnoj školi
  Mislim, brate, ovaj, smaranje
  Policija privela osnovce zbog rasturanja porno snimka
  Evro na 90, kreće talas poskupljenja
  Švedska pooštrava zakon protiv onih koji plaćaju za seks
  Petoro mladih poginulo u teškoj saobraćajnoj nesreći
  Kvirija traži zabranu Obraza
  Ljubitelji Evrosonga zabrinuti zbog homofobije u Srbiji