Jedna Australijanka pritekla je u pomoć muškarcu kojeg je napala ajkula na plaži na jugozapadu zemlje, i uspela da mu spase život, piše australijska štampa u nedelju. Džoan Lukas (50), majka troje dece, učiteljica po profesiji i dobrovoljni spasilac, stigla je u subotu rano ujutru na plažu Midlton bič, kad je čula kako jedan kupač poziva u pomoć, prenele su svetske agencije. Odmah je skočila u vodu i pohrlila u pomoć Džejsonu Kalu (37), čiju je levu nogu zgrabila bela ajkula dugačka četiri metra. "Slušala sam samo instinkt. Nisam ni o čemu drugom razmišljala, samo sam pomislila da moram da mu pomognem", ispričala je ona "Sandej morning heraldu". "Prvo sam pomislila da sam čula delfina u vodi, ali ubrzo sam shvatila da neko zapomaže. On je bio napadnut, a ja sam požurila da pomognem", dodala je Džoan. Ona je plivala oko 80 metara kako bi pomogla Džejsonu. Za to veme, oko njega je kružila ajkula. Malo pre nego što je stigla do njega, Džejson je poviknuo "Uhvatila mi je nogu!". Džoan je zgrabila nesrećnog plivača i odvukla ga do odbale. Nakon napada ajkule, Džoan je videla da je Džejsonu otkinut jedan "jedan veći deo mesa" sa butine. Predstavnici lokalne spasilačke službe su rekli da je Džoana izuzetno hrabra i plemenita žena i pohvalili su njen nesebični gest. "Ona je videla da je neko u nevolji i bez oklevanja je pomogla. Ja sam se uvek pitao šta bih uradio u ovakvoj situaciji. Sada znam", rekao je jedan od spasilaca. Džejson je nakon spasavanja prevezen u lokalnu bolnicu gde mu je operisana leva noga.
Srbija je ogrezla u primitivizam. Prostakluk, agresivnost, sejanje mržnje i neodgovornost prema javnoj reči, slika su naše žalosne i opasne javne scene. Mnogi političari i pojedini mediji koji podstiču takve osobine u želji da se dodvore publici učinili su da Srbijom caruje primitivnost i, što je najtragičnije, da se predstavlja kao obeležje nečeg tipično srpskog - kaže za "Blic nedelje" prof. dr Jelena Đorđević, sociolog sa Fakulteta političkih nauka.I zaista, prosečan građanin se sa svih strana bombarduje sadržajima koji, najblaže rečeno, podležu niskim strastima - bilo da je to slika skupštinske govornice koja već decenijama služi za najprljavije vređanje, politički dueli koji su često ispod granice vaspitanja ili neka tipično estradna tvorevina, gde se golotinja veliča kao svetinja... U takvom prizemnom okruženju, reči poput stida ili sramote potpuno su izašle iz upotrebe, zajedno s poslednjim obrisima kulturnog ponašanja u javnosti.Dr Stjepan Gredelj, sociolog, smatra da talas primitivizma Srbiju zapljuskuje gotovo dve decenije. Kako kaže, najveći, ali ne i jedini "emiteri" primitivnih sadržaja su političari.- U najvećoj meri primitivizam se može vezati za politiku, odnosno preciznije rečeno za srpsku režiju politike. S druge strane, bujaju zabave za široke narodne mase, podstiče se "muzika" poput turbo folka i veličaju rialiti programi... Idoli mladih danas su kvazi zvezde i zvezdice koje se takmiče koja će više da se razgoliti, ali i koja će više verbalno da razgoliti svoju koleginicu ili kolegu - kaže dr Gredelj.Da je politika poprište primitivizma smatra i Borka Pavićević, osnivač Centar za kulturnu dekontaminaciju.- Svi poslanici bi trebalo da razmisle kolika je razlika između rečenice kojom počinju - "Poštovane dame i gospodo...", i svega onoga što potom jedni drugima izgovore. Toliki primitivizam odlazi u etar i stiže u svaki dom u Srbiji i ne možete me ubediti da oni to ne znaju - kaže Borka Pavićević.Zapanjujuće je i to što se u Srbiji primitivizam nalazi u čudnoj sprezi sa veličanjem narodnog, potvrdila je i profesorka Đorđević. Kako kaže, na taj način primitivizam se postulira kao poželjan oblik ponašanja i odlika nacionalnog duha Srbije.- Primitivizam počinje da caruje. Niko ga snažnije i bolje ne podstiče i ne razvija nego politika i mediji s osnovnom idejom da se udvaraju potrošačima, odnosno glasačima. I oni, nažalost, zbog opšte kulturne i moralne situacije u kojoj dugo živimo, primitivizam smatraju normalnim stanjem stvari. Tako, jednim potezom primitivizam dobija potvrdu i odozgo i odozdo. Ima li čvršće i bolje armatrure. Nažalost, najmlađe generacije su time i najugroženije - kaže profesorka Đorđević.I upravo u tome leži najveći problem. Došli smo do momenta kada najniže predstave primitivizma postaju model ponašanja za našu decu. Opšta otimačina oko privilegija, pre svega, a potom i novca učinila je da dođe i do raspada važnih institucija poput školstva i univerziteta, koji su nekada služili kao korektivni obrazac. Danas su ove institucije na neki način žarišta primitivizma. A kada se ta dva stuba kulture kontaminiraju, nije ni čudo što novinar dobije nogom po beležnici, suparnik u razgovoru bude izvređan na najgori način, a pojedini pevači pričaju vulgarne viceve ...Na pitanje ko bi zapravo trebao da sankcioniše takvo ponašanje, a to očigledno ne čini, dr Gredelj kaže:- Osim Ministarstva prosvete koje bi moralo da se bavi kulturnim kvalitetom društva, odgovorna institucija je i Crkva koja bi trebalo da čuva moral. Nažalost, najblaže rečeno, nijedna od ove dve institucije se ne bavi svojim poslom. U prosveti nam "vršljaju" ljudi koji žele da izbace Darvina i engleski jezik iz planova... Kada su nam takve vitalne obrazovne institucije, nije ni čudo što su teška "kajla" oko debelog vrata i plitak mozak postali prototip.Slično misli i profesorka Đorđević, koja još naglašava da su sve institucije koje bi mogle i trebalo da se bore protiv primitivizma i same njime duboko zagađene.Posledice ovakvog ponašanja i tolerisanja nekulture su nesagledive, smatra socijalni psiholog dr Dragan Popadić. Običan građanin prihvata primitivizam kao normalnu pojavu i unosi ga u sopstveni život. Šteta je ogromna jer primitivnost sada već postoji između nadređenog i podređenog, među komšijama, u porodicama, prosvetnim ustanovama...- Ko na to ne pristaje nema na šta drugo da se pozove, jer je primitivizam postao uobičajen i normalan, a da bi opstao u takvom društvu, jednostavno moraš da se prilagodiš. Još je gore što svaki argument u primitivnom razgovoru gubi na važnosti. U takvim sistemima jedina argumentacija je psovka ili svađa, a pravi i potkrepljeni argumenti uopšte i ne postoje. Zato, svako ko želi da pobedi u raspravi služiće se primitivnom komunikacijom, jer će drugačije njegov stav biti krajnje beznačajan - objašnjava dr Popadić.Nadvladali ruralni obrasci ponašanjaKutltura našeg društva je zasnovana na onim slojevima koji su doživeli nedovršenu modernizaciju prelaskom iz sela u grad. Gradska i građanska kultura je bila slabo razvijena i nije uspela da usisa ruralne kulturne obrasce koji su sami pretrpeli modifikaciju i pretvorili se u hibride koji se sastoje od najslabijih tačaka tradicije i modernosti.- Mi jesmo uvek imali elitnu kulturu u vidu talentovanih, vrednih, kreativnih i obrazovanih pojedinaca ili užih grupa, ali nismo imali društvene slojeve koji bi je podržavali. Burna i često destruktivna istorija nije dozvoljavala kontinuitet, a svaka "nova istorija", novi period započinjao je povratkom na niže slojeve društva i njihovu kulturu - kaže prof. dr Jelena Đorđević.Anketa: Smeta li vam primitivizam?Julija Korać, BeogradIzuzetno mi smeta sveopšte primitivizovanje nacije. Branim se tako što retko pratim vesti, a ćerku pokušavam da naučim da formira svoje mišljenje. Politika je žarište primitivizma, a njihove svađe i mirenja možda oni zaboravljaju, ali narod pamti.Svetlana Đorđević, BeogradBilo bi nemoguće da ga ne primećujem! TV programi su nam ispod granice pristojnosti, političari govore kao da ih je vaspitanje zaobišlo u širokom luku, pa nije ni čudo što se i narod ponaša tako. Dovoljno je da uđete u gradski autobus i sve će vam biti jasno.Vidosav Radojević, UžicePrimitivizam mi puno smeta. Najviše ga ima u politici i radnim organizacijama. Strah običnih ljudi za budućnost, koji ih tera da se priklanjaju političkim strankama kako bi dobili i bedan posao, nije ništa drugo nego primitivizam koga narod nije svestan.Branka Zagorčić, UžicePrimitivizam najviše poznajem na programu jedne velike televizije koja naveliko zabavlja narodne mase. Najviše mi smeta što roditelji upućuju decu da gledaju program iz koga izbija primitivizam, ne sluteći šta time čine.Nemanja Najerica, Novi SadU suštini smatram da su Novosađani kulturan narod, ali uvek ima onih koji ne znaju normalno da se ophode prema drugima. Primitivno je što svuda bacamo smeće, a o nepoštovanju tuđe privatnosti, i da ne govorim. Ne znam kako se protiv toga boriti.Anja Tomovski, Novi SadSmeta mi to što je kod nas normalno da se svi u sve trpaju. Iznerviram se kad shvatim da komšije znaju bolje od mene i kada sam se vratila kući, i ko me je ispratio, a da ne pominjem da uvek znaju šta sam jela. Zaista je primitivno brinuti o tuđim životima.Bojan Simić, NišSmeta mi primitivizam, kojeg ima u svim sferama javnog života. Političari imaju primitivne nastupe na televiziji, rasističko skandiranje navijača na stadionima je ispod svakog nivoa, a smeta mi i prostakluk ljudi u javnom prevozu.Marija Vukajlović, NišSmeta mi primitivizam u svakodnevnom životu, počev od obraćanja ljudi na ulici, nekulturnog dobacivanja, pa do ponašanja pijanaca u gradskim autobusima koji često maltretiraju putnike. Baš bismo mogli da živimo s manje nekulture.Saša Manić, KraljevoNajviše je primitivizma u međuljudskim odnosima. Od toga da jedni drugima više ne govorimo "dobar dan", do toga da se svađamo oko politike, što smatram veoma nekulturnim. Sve to, uz talas primitivizma koji stiže iz medija, čini sliku Srbije sumornom.Nebojša Savić, KraljevoPrvo treba da razdvojimo nevaspitanost od primitivizma. Kada shvatimo da je primitivizam nedovoljna razvijenost, onda je jasno da živimo u nerazvijenom, dakle, primitivnom društvu, pa je iluzorno raspravljati odakle nam više primitivizma stiže.
Preduzeće "Železnice Srbije" počelo je da putem interneta prodaje vozne karte i sve vrste rezervacija mesta u vozovima koji saobraćaju ka Crnoj Gori. Kupovina voznih karata omogućena je na internet adresi www.zeleznicesrbije.com, putem linka "rezervisanje mesta". Do sada je preko interneta bilo moguće samo predrezervisati mesta u vozovima. Da bi kupio voznu kartu preko interneta, korisnik usluga mora da ima računar sa pristupom internetu, "imejl" adresu i važeću "viza" ili "masterkard" platnu karticu. Karte putem interneta mogu se kupiti za vozove koji polaze iz Beograda, Novog Sada, Subotice i Niša, i to od polaznih ili usputnih stanica u Srbiji, za sve stanice na području Crne Gore, u kojima voz staje. Kada korisnik usluga uspešno plati kartu preko interneta, dobija "imejl" poruku, koja predstavlja Potvrdu o izvršenoj i plaćenoj voznoj karti i rezervaciji. Potvrda sadrži osnovne podatke o putovanju i plaćanju, što dokazuje da je karta rezervisana i plaćena. Tu potvrdu korisnik štampa na svom računaru i na osnovu odštampane potvrde preuzima plaćene vozne isprave na putničkoj blagajni polazne stanice voza ili kod konduktera.
Kriminalistička policija u Kragujevcu danas je uhapsila četvoro mladih Kragujevčana zbog sumnje da su se bavili prometom opojnih droga, i uz krivičnu prijavu sprovela ih istražnom sudiji Okružnog suda. U saopštenju policije se navodi da su uhapšeni Stefan S.(21), Marko J.(19), Rajka T. (19) i Kristina O. (19) zbog sumnje da su se udružili radi prodaje opojne droge marihuane. Sumnja se da je grupa nabavila 126 paketića te vrste droge i prodavala je Kragujevčanima za 500 dinara za jedan paketić. Policija je sinoć u centru grada pronašla kod Kristine O. kesu u kojoj se nalazilo dvadeset paketića marihuane. Pretresom stana Stefana S. policija je pronašla još sedam paketića marihuane i paketić sa vidljivim tragovima opojne droge "Spid".
U Finskoj je nedavno otkriven slučaj dvostrukog incesta roditelja u istoj porodici s decom - u regionu Uusima, kod glavnog grada Helsinkija, otac je seksualno zloupotrebljavao 12-godišnju ćerku, koja uskoro treba da se porodi, dok je majka zloupotrebljavala sina. O tome je nešto već bilo prodrlo u javnost u februaru. Novine su tada pisale da je otac u istražnom zatvoru, a majka u kućnom pritvoru, dok su deca poverena na brigu jednoj drugoj porodici. O slučaju se ponovo piše i sa više detalja sada posle otkrivanja zločina Josefa Fricla u austrijskom mestu Amšteten. Policija je potvrdila samo da je otac u istražnom zatvoru i da je u toku istraga. Sa procesa, koji se očekuje, biće gotovo izvesno isključena javnost.
Ukoliko dobije dozvolu prosvetnih vlasti, novi koncept gimnazijskog obrazovanja u Srbiji trebalo bi da otpočne da se primenjuje od školske 2010/11. godine, kada iz osnovne škole izađe prva generacija đaka koja uči po reformisanim planovima i programima, izjavio je član komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Miodrag Sokić. Jednosmenski rad, polaganje eksterne mature, koja će biti zamena za prijemne ispite na fakultetima, rasterećenje postojeće mreže školskih zgrada izgradnjom novih objekata, samo su neki od vidova novog programa u gimnazijama, rekao je Sokić u izjavi Tanjugu, inače i predsednik Foruma beogradskih gimnazija. Plan je da gimnazije ostanu opšteobrazovne škole koje prevashodno pripremaju učenike za nastavak školovanja na visokoškolskim institucijama, a da bi se ostvario taj generalni cilj neophodno je uvesti jednosmenski rad. To podrazumeva izgradnju 30 do 40 novih školskih zgrada, jer trenutno u nekim gimnazijama nastavu pohađa više od 1.000 učenika, čime je premašen optimalni uslov da u gimnazijama bude 600 do 700 đaka, odnosno da u odeljenjima ne bude više od 24 đaka, rekao je Sokić. Gimnazijalci bi ubuduće trebalo da polažu opštu ili eksternu maturu, koja će istovremeno biti zamena za polaganje prijemnih ispita za fakultete i taj vid provere znanja imao bi dva dela - obavezni i izborni. U obaveznom delu, svi gimnazijalci bi polagali najverovatnije srpski jezik i matematiku, dok bi u izbornom delu polagali još dva predmeta, prema zahtevima fakulteta koji učenik želi da upiše. Nova gimnazija bi imala dva smera, prirodno-naučni i društveno-jezički, i učenici se neće opredeljivati za smer pre nego što se upišu u gimnaziju, već će u prvom razredu učiti po istim nastavnim programima, kao što je i sada slučaj. Nakon 1. razreda počinje blago usmerenje, a u 3. i 4. razredu učenici će moći da se opredeljuju za izborne predmete prema svojim afinitetima.
O značaju i vrednosti antifašizma u Srbiji se ne govori dovoljno, uprkos velikom doprinosu zemlje u borbi protiv fašizma, ocenili su danas učesnici tribine "Antifašizam u Srbiji". Učesnici tribine u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju - direktorka Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, istoričar Predrag J. Marković i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević složli su se u oceni da je za odnos prema antifašizmu u Srbiji kriv i bivši komunistički režim koji je poistovetio antifašističku i revolucionarnu borbu. Na tribini u organizaciji nedeljnika "Vreme" i CZKD-a, Lihtova je ocenila da kada se u Srbiji govori o evropskim perspektivama zemlje, istovremeno ne postoji svest da je antifašizam deo te perspektive. "Dan pobede nad fašizmom, 9. maj, istrovremno je i Dan Evrope - simbol opredeljivanja za evropske vrednosi i evropske integracije", ocenio je Marković. Zvaničnik demokratske stranke Dragoljub Mićnović, koji se na kraju uključio u tribinu, ocenio je da je 9. maj Dan Evrope zato što je "Evropa došla do svesti da se taj užas nikad više ne dogodi" misleći na Drugi svetski rat. Objašnjavajući zašto se u Srbiji vrednosti antifašizma nedovoljno prepoznaju, Lihtova je navela da je "komunistička autokratija" stvari predstavljala crno-belo i dodala da se odnosu prema fašizmu desilo isto što i drugim stvarima kada se Srbija oslobodila komunizma bez svesti da je antifašizam civilizacijska vrednost. Marković je naveo da je proporcionalno Jugoslavija dala najveći doprinos antifašističkoj borbi, ali da je komunistički režim u prvom redu isticao revolucionarnu borbu. Prema njegovim rečima, s odbacivanjem komunizam došlo i do odbacivanja antifašističke borbe kao deo pojednostavljene i idealizovane crno-bele slike. Direktor Beogradskog centra za ljudska prava je naveo da se u Srbiji reaguje više na istorijski folklor vezan za fašizam, a da se politička elita ne bavi stvarnim problemom fašizma. Kao osnovna obeležja fašizma on je naveo stav "nesaglasnost sa mnom je izdaja", strah od različitosti, teorije zavere koje istoriju predstavljaju kao "skup loših namera" i kult tradicije i prošlosti. Prema tim obležjima, rekao je Dimitrijević, u Srbiji fašizma "ima sve više". Direktor Beogradskog centra za ljudska prava je rekao da je jedno od obležja fašizma i nacionalizam i kritikovao rehabilitovanje ličnosti poput Milana Nedića i Dimitrija Ljotića. Mićunović je takođe ocenio da je u Srbiji na delu aktivna restauracija koja ima nameru da rehabilituje kvislinge i fašte. Sonja Liht je rekla da u odnosu prema fašizmu, osnovni problem u Srbiji u proteklih osam godina potiče iz teške specifične tranzicije i dodala da je posle 5. oktobra 2000. pažnja posvećena drugim pritoritetima, a da je izostala rasprava o odnosu prema prošlosti. Ona je rekla da osnovna odgovrnost leži na političkoj eliti koja nema snage ili volje da se nosi s teškim bremenom prošlosti, ali da ni EU nije shvatila u kojem je položaju Strbija i da u Uniji nije bilo mudrosti i znanja da se uspstavi ozbiljan odnos s Beogradom od kojeg je samo traženo da ispunjava niz uslova.
Dejan Milenković (48) iz Ćuprije osuđen je danas na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva u Banji Vrujci kod Mionice, 15. novembra 2007. godine. Presudu je izreklo krivično veće Okružnog suda u Valjevu, kome je predsedavala sudija Biljana Savić. Milenkoviću je tokom suđenja stavljeno na teret da je 15. novembra 2007, na svirep način, umišljajno lišio života iz koristoljublja Miljku Pavlović i njenog sina Radišu, u kući u kojoj su živeli izdajući pansione gostima u Banji Vrujci. Miljka je radila u Švajcarskoj, a u Banju Vrujci je posle muževljeve smrti došla da provede penzionerske dane. Milenković je sekirom najpre ubio Radišu a potom i njegovu majku. Tokom suđenja, Milenković je negirao da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret, već da je to učinilo druga osoba, koju je posle izvršenog zločina on odvezao automobilom "opel korsa", u vlasništvu ubijene porodice, a automobil ostavio na parkiralištu u Smederevu. U ovom zločinu, kako je rekao, dobio je samo dva telefona od ubice, koje je prodao na buvljoj pijaci za 20 evra. Dodao je i da iz bezbednosnih razloga ne može da otkrije ko je ubica jer ima troje dece. Iako je, prema nalazu sudskog veštaka, Milenkoviću u trenutku izvršenja ovog krivičnog dela bila smanjena uračunljivost, sudsko veće mu je izreklo maksimalnu zatvorsku kaznu. Branilac okrivljenog Miroljub Živković rekao je da nema dovoljno materijalnih dokaza da je Milenković izvršio ovo krivično delo, jer su DNK analize potvrdili da su na pojedinim predmetima u kući ubijenih, u kojoj je Milenković pre ubistva boravio kao gost u pansionu, pronađeni "samo neki tragovi". »Drugih dokaza nije bilo, tako da je sud odluku zasnovao na prvobitnom priznanju Milenkovića u policijskoj stanici u Ćupriji», izjavio je advokat Živković.
Desetogodišnja devojčica, koja je spasla jedan broj drugova kada je izbio požar u školskoj spavaonici, a sama nastradala, uz još 19 đaka, biće proglašena za narodnog heroja, potvrdio je danas parlament Ugande. Ivon Namaganda je uspela da 14. aprila iz vatre u jednom internatu, jugoistočno od Kampale, izvuče veći broj drugova i drugarica, ali nije uspela da se i sama izvuče. Palament je juče odlučio da Ivon bude proglašena za narodnog heroja, izjavila je agenciji DPA portparol parlamenta Helen Kavesa. Policija je nagovestila da je požar u spavaonici možda podmetnut i odmah započela istragu. Uhapšeni su školski nadzornk, 10 školskih čuvara i jedan učitelj, koji su optuženi za zanemarivanje dužnosti.
