Psovka iz ženskih usta
Petak, 31.1.2003. 04:00
Žene psuju gotovo kao muškarci. Podjednako banalno, često, sočno...
Ružne reči i psovke postoje u svim jezicima. U našem se obilato koriste. Srbi, po običaju, psuju sve ono što im je najznačajnije, najvrednije: roditelje, decu, slavu, svece, pa čak i Sunce i Boga. Psovanje je toliko postalo deo našeg folklora da kad u razgovoru nekom kažete majku ti (bez sočnog glagola na kraju), to više ni nema značenja psovke. Navedena činjenica je ružna, ali gotovo da je niko više ni ne primećuje. Zašto?
Ogrubele uši
- Nekada mi je psovka parala uši. Smatralo se neučtivim, nevaspitanim, ružnim - psovati, posebno ako su to činile žene - kaže Suzana, sredovečna intelektualka. - Poslednjih desetak godina psovanje je toliko ušlo u svakodnevni govor da nije ni čudo što i sebe povremeno hvatam "na delu". Tužno je što nam jezik s jedne strane siromaši, a s druge biva "dopunjen" ovakvim đubretom.
I sami smo začuđeni koliko žene psuju. Psovke su se sa pijaca i buvljaka preselile u trgovine, bašte restorana i kafića, na ulice... Žene koje izgledaju prosto, ali i one druge, kao da se takmiče. Psovku najčešće ne koriste da bi sagovornika uvredile, već kao poštapalicu, način da izraze negodovanje, prepričaju neugodan događaj. Usled opšteg osiromašenja rečnika, frustriranosti, nemogućnosti da se jasno izraze, "ispaljuju" banalne, nemušte i iznad svega gadne reči i rečenice. Nekada su one toliko u suprotnosti sa izgledom "dame" koja ih izgovara da ćete se uzaludno okretati oko sebe u potrazi za anonimnom psovačicom.
Kao i kod svega drugog - ako se neka ružna rabota često i mnogo ponavlja, postaje prvo navika, a zatim i prirodna stvar na koju više ni ne obraćamao pažnju. Na ogrubelost mnogo i žestoko utiču mediji. Američki filmovi ne mogu bez "fucking", prenosi sportskih mečeva brzo vas uveravaju da publika manje bodri svog favorita, a više vređa suparničku ekipu i navijače, voditelji takozvanih zabavnih emisija zaboravljaju gde su se obreli pa im se omiče: zajebavati, zezati, napaliti, povaliti (valjda u sklopu žanrovske koncepcije), a neke pevačice nam poručuju da dignemo i "ručice i nožice" dok ona u pesmi kune dragog i svu mu familiju. Onda i ne čudi što se u pismenom zadatku maturantkinje jedne srednje škole pojavljuje rečenica: "Sedeli smo u kafiću i zajebavali prolaznike". Čini se da su mlade devojke te koje najviše psuju.
Dvoistruko vaspitanje
Nije vam milo - ali i vama se "omakne". Često i pred decom koja jedva čekaju da vas imitiraju. A onda se vaš mališan pojavljuje sa psovkom koja pouzdano nije deo kućnog vokabulara. Brzo ćete shatiti da ih baba i deda podstiču i potom umiru od smeha, a da se vaše mezimče od komšinice ne vraća samo sa ustima punih medenjaka. Ti isti podstrekači vidno će se zabrinuti pred prve školske dane vašeg deteta i lepo će mu objasniti da je sada veliko i da je sve što je bilo "bravo" sada - "no-no". Prvačetu, naravno, ništa neće biti jasno, sem da psovke više ne izazivaju smeh i da se ne mogu "razmenjivati" za čokoladicu ili sličice. Ako je reč o devojčici, priča će biti proširena na to šta je sve za princeze i šećerleme sramota i da uz kikice i haljinice idu samo lepe reči (dotle zanemarivane). Zato se ne čudite što dete slasno koristi vašu omiljenu psovku, čak i u uzrastu kada joj (na sreću) ni značenje ne zna. I nikada se ne igrajte igre - 'ajde kaži, kaži... Ono što vam se čini smešnim kada čedo ima tri godine, zacrveneće vas do korena kose kada bude mali maturant.
Naopaka emancipacija
Jedno je sigurno. Muškarci, ma kako i koliko psovali, ne vole kada to žene rade (posebno ako su njihove partnerke). Kao i kod mnogih drugih stvari, radi se o stereotipu - na primer, ako je muškarac zapušten i neuredan, progledaće mu se kroz prste, a ako se radi o ženi onda je to nepristojno i neprilično. Psovka jeste otužna, nekulturna i prosta kada izlazi iz bilo čijih usta, ali ženama kao da lošije "stoji". Psovačice ipak imaju svoju teoriju: - Moj muž hoće da mu budem lepši i nežniji pol samo u izražavanju. Ali to ne treba da me spreči da sa pijace vučem kao magarac, radim sve muške poslove tipa šišanje šimšira, znam da čačkam oko kola i po potrebi ganjam inkasante i dosadne komšije, onako muški. E, pa onda 'oću i da psujem. Tako mi je bar lakše - kaže Verica, medicinska sestra, i dodaje: - Kod mene na poslu se strašno psuje. I lekari, i sestre, i spremačice, a i pacijenti, naravno. Ne kažem da je to lepo, ali je tako.
Ova ružna navika je kao i svaka druga. kada vas jednom osvoji, teško će vas napustiti. I širiće se poput krugova na vodi. Na početku ćete psovati apstraktne stvari: vreme, TV program, skupoću, život u celini... Neprimetno ćete preći na ljude, prvo u najužoj porodici, onda po široj familiji, susedstvu. Kada se opasuljite, verovatno će to biti pred zgranutim licem vašeg šefa kome ste upravo "sasuli", onako iskreno i bez zadrške. Džaba što će vam aplaudirati pola kolektiva, ako će vas to koštati posla.
Ukratko, psovka će postati način komuniciranja sa svetom, a onda će početi da vas izbegavaju. Ako je razlog za teške reči to što se osećate zapostavljeno u odnosu na muškarce, ako mislite da ste neravnopravne u porodici, na poslu, svuda, ništa dobro nećete učiniti ako se izjednačite samo u psovanju. A i princezice i šećerlemice bolje prolaze od muškarača. Uvek.
Iva Eraković
Komentara: 6
U pravu je,ko god pisao ovaj tekst.
najnaj (Petak, 31.1.2003. 04:40)
Jeste, potpuno je u prvu, iako pomalo naginje na žensku stranu.
Ipak, godine iskustva i rada sa ženskim kolektivom, daju mi za pravo da kažem sledeće.
Žene neuporedivo više psuju u (svom) ženskom zatvorenom društvu ili grupaciji. Mi, muškarci, pravi smo diletanti u psovanju u svom okruženju.
Žene, slušajte sebe!
Jebes ti ovo...mislim da je sve satanisticko sranje. jebiga, zivot je mnogo zajeban..
istina je da zenske vise psuju, ali kad je u pitanju NFL utakmica, a tvoj omiljeni tim gubi, onda ni mi muskarci nismo za bacanje... Pa tad ni sve psovke sveta nisu dovoljne da se izrazis kako si hteo kad QB baci los pas, pa mu preseku loptu i postignu touchdown...
ali ono "*****" i "deam! what a ***** is this?!" dokazuje da Jon Gruden ima Srpske krvi.
hehe)))))
ovo nece da primi neke reci...
to "*****" je znacilo "fak". to je ono sto se desava izmedju mame i tate 9 meseci pre nego sto se mi rodimo.
О псовци сам и сам писао семинарске радове. Псовка је интересантна тема. Чињеница је да највиче псују људи којима је поверена велика одговорност као на пример лекари. У војсци се такође абнормално маного псује. Псују редовни војници, псују уговорци, подофицири и официри. Псују чак и у службеном обраћању:
"Ви сад сигурно мислите да се ја курчим" - ппук. М.В. пред целим батаљоном
"Живковићу, немој опет да ме зајебеш!" - кIк. А.П. пред целом четом
"Нисам ја то раздрк`о, а нисам ни приметио да је сјебано." - вој. Ј.Д. се правда капетану
Неке наше популарне песме старих времена садрже велику количину најбљутавијих псовки. Послушајмо само један бећарац или "Цајку", али изворну верзију у кафани.
"Покрај старе Колубаре
све су пичке к`о шубаре,
а ја млади Колубарац
имам курац к`о магарац.
Ако мислиш да ја лажем
ево, могу да покажем!"
Ипак, ми Срби нисмо највећи псовачи. Надмашујемо Бугаре и Румуне, али Мађари ништа не заостају за нама. Цигани(Роми) су већ "бољи" од нас, а о америчким Црнцима да и не говоримо.
Све у свему, остало је недоречено само порекло речи псовка. Основна реч је пас - пса(гласовна промена) - псовати - чинити некога псетом - ружити некога - вређати. Ружна реч сама по себи није псовка. Није псовка "пичка", то је само ружна реч. Псовка је "пичка ти материна!" Реч педер није псовка, ову реч можете пронаћи и у Светом Писму(мрзи ме сад да тражим где тачно, само сигурно знам да је Нови Завет у питању превод Вука Караџића). Псовка је када некоме кажемо:"Педеру један!" са намером да га том речју увредимо.
"Јебо сам себе у уво онај ко после свих ових речи може и даље да псује!"
neznam ja licno se neslazem sa ovim komentarom da zene psuju vise. Ima nas raznih.Nemozemo ljude tako sortirati na polove ko je bolji a ko gori.Svi se mi razlikujemo i imamo svojih zajednickih osobina ali "PSOVKA" mislim da ipak nije za nas (kao ljude kao Srbe,kao kulturan narod).
Jeste da vecina naseg stanovnistva (nazalost) cesto se sluzi "PSOVKAMA" ali to je samo jedan od dokaze koliko smo spali na niske grane.
Ima i muskaraca i zena koji psuju ali nemozemo ih deliti.
Ja licno nevolim da psujem , i izbegavam psovke.
Pogotovo mrzim kad neko psuje Boga, Svetu Majku, roditelje , to jednostavno para usi
:o)
