ana je rekla da je ovo dole napisano ne zanima i za to primila nagradu od kondolize rajs...pa razmisli ko je kreten...
Neoborivi svedok muckih zlocina Šiptara
SVEDOCENJA - Bivši šef analitike DB na Kosmetu svoje kazivanje u Tribunalu pretocio u knjigu
Javnosti poznat kao svedok haškog tužilaštva o zlocinima bivših komandanata OVK Ramuša Haradinaja, Lahija Brahimija i Idriza Baljaja, nekadašnji šef analitike Državne bezbednosti Srbije na Kosmetu, Zoran Stijovic, svedoci i za “Reviju 92”. Kroz pojedinacne, licne ljudske tragedije iznosi dokaze pocinjenih zlocina nad kosmetskim Srbima, i ostalima. Ovih dana predstavice se i kao autor knjige “Kosmet, moje svedocenje”. Odbrana optuženih pokušala je da ga izbegne kao svedoka u Hagu, argumentom da su njegova saznanja iz druge ruke i da zlocine nije direktno video. Sudsko vece je odlucilo drugacije. Ispitivan je 4. 8. 9. i 10. oktobra ove godine (preko 500 stranica integralnog teksta). U jednoj od pauza, pošto je “izdržao” i unakrsno ispitivanje advokata odbrane, poslužilac Tribunala doneo mu je koverat. Obavešten je da Sud prihvata njegovo svedocenje i svih 78 dokaza, kao i da ce njegova objedinjena izjava biti dokazni materijal u postupku. U potpisu je bilo ime Karle del Ponte. Stijovic otkriva da je DB imala preko 200 doušnika, insajdera koji su službu donosili informacije direktno sa izvora. Jedan, koji se služio imenom “Jaglic”, bio je infiltriran u rukovodstvo OVK u Glodanima. Drugi, “Moravac”, doturao im je više godina važne podatke o delovanju terorista. “Ris” i “Zoran” bili su ubaceni u same vrhove separatistickih pokreta. Neki su za službu radili još kao zatvorenici u SFRJ. - Kad je savezna vlada devedesetih donela odluku o oslobadanju svih politickih zatvorenika, na slobodi su se našli svi pripadnici Narodnog pokreta Kosova (NPRK), ciji je vojni projekt i bio OVK – uvodi u dogadaje koji su usledili Zoran Stijovic. - Medu njima pušteni su i glavni ideolozi: Adem Demaci, Hidajet Hiseni, Mehmed Hajrizi, Bajram Kosumi, Ismet Haradinaj... Služba je preko “Moravca” i “Jaglica” saznala da je u prolece 1993. godine održan sastanak u selu Zajas u Makedoniji, kada je NPRK odlucio o dejstvima na Kosovu i Metohiji, Makedoniji, Preševu, Bujanovcu i Medvedi, Crnoj Gori i užoj Srbiji. Cilj dejstava bilo je ujedinjenje svih teritorija na kojima žive Albanci. Dobra stvar je, nastavlja, što je služba (DB) animirala doušnike. Navodi primer, Meha Uke, dugogodišnjeg zatvorenika, nekadašnjeg pripadnika Narodnog pokreta Republike Kosovo (NPRK), koji je i kao robijaš radio za DB Srbije: - Služio se imenom “Moravac”, a kada je, sa ostalima, pušten na slobodu, zadatak mu je bio da prati grupu Adema Jašarija. Stradao je smrtno u jednoj operaciji 1996. godine. Glavni štab OVK proglasio ga je za narodnog heroja Republike Kosova, dodelio mu cin general-majora, a jedna brigada OVK dobila je njegovo ime. Tek posle povlacenja srpske policije sa Kosmeta 1999. godine, saznalo se ko je bio. Otkucao ga je posthumno jedan Albanac iz Kosovske Mitrovice, operativac koji je ostao dole posle našeg povlacenja. Preko noci su mu, navrat nanos, oduzeli sva odlikovanja i priznanja. Stijovic u uvodu svoje knjige “prostom analizom dogadaja i istorijskih cinjenica o srpsko-albanskim odnosima u DžDž veku” dokazuje da ne postoji problem Kosova, vec problem ponašanja Albanaca na Balkanu, koji u kontinuitetu rade na ideji ujedinjenja svih Albanaca na Balkanu (Velika Albanija). Memorandum, koji je 20. oktobra 1998. godine usvojila Albanska akadenija nauka u imetnosti, navodi kao poslednji dogovor za rešavanje albanskog nacionalnog pitanja u celini”: - Memorandum u fazama razraduje strategiju albanskih separatista u Srbiji, zj. Na Kosmetu, ali i u Makedoniji, Crnoj Gori, Grckoj, Italiji. U martu 1998. u Ministarstvu spoljnjih poslova Albanije formiran je meduresorski štab, ciji clanovi su bili najbolji kadrovi civilne i vojne službe bezbednosti Albanije, strucnjaci za subverzivno propagandna dejstva i diplomate. Dokazujuci da su Albanci minirali sve mirovne sporazume Beograda i medunarodne zajednice, Stijovic podseca na Rezolucija SB 1160, donetu 13. marta 1998. koja poziva obe strane da se uzdrže nasilja: - Medutim, oni vec 3. aprila 1998. u Iglarevu maltretiraju i otimaju Ibrahima Zogaja, šumara u JP “Šume Srbije”, i njegova dva sina. U isto vreme otimaju i dvojicu brace Beriše. Tela sve petorice nadena su 6. aprila u mestu Carevac, na regionalnom putu Mališevo-Orahovac. Bili su izlomljeni, pa streljani i ostavljeni pored puta. Kao primer ostalima. Zlocin je usledio posle pisma koje je grupa Albanaca, medu kojima i Zogaj, uputila Slobodanu Miloševicu, predsedniku OEBS, Bilu Klintonu i drugim vodecim medunarodnim licnostima, tražeci da se situacija stabilizuje... U januaru iste godine ubijen je iz snajpera penzioner Ðorde Belic, a na njegovu kucu, u selu Kijevu, bacena bomba. Nižuci zlocine koji su usledili, Stijovic navodi da su ubrzo oteta dva bracna para: Radunovici i Vlahovici, opština Decane, i Sloba Radoševic. Njihova tela nadena su tek u septembru (1998) u Radonjickom jezeru. Upozorivši da se malo govori o ulozi Tirane, “koja je u periodu septembar, oktobar 1998. formalnim odlukama priznala Republiku Kosovo”, kaže: - Za albanske vode Republika Kosovo je odavno završena stvar. Tacija, najverovatnije buduceg premijera Kosova, trenutno najviše zanima da li ce grupacija Olbrajt pobediti u trci oko preuzimanje koncesije za izgradnju TE “Kosovo 3”. Šira javnost malo zna da je 2001. godine Džordž Buš Proklamacijom broj 452 i Ukazom 13219, zbog pružanja pomoci teroristickim anagama, stavio na crnu listu OVK, Oslobodilacku vojsku Preševa, Medvede i Bujanovca, Oslobodilacku nacionalnu armiju (ONA), Narodni pokret Kosova (NPOK) i Politicki savet Preševa, Medvede i Bujanovca, kao i 24 pojedinca, sa imenom i prezimenom. Na žalost,za gradane Srbije bilo je to kasno. Raspravu u Tribunalu sa odbranom optuženih koja se protivila terminu “terorizam” i zalagala za upotrebu pojma “gerila” ili “borci”, Stijovic je argumentovano dobio: - Rekao sam, ako kažemo da je legitimno pucati na policiju, a ni u jednoj državi to nije, kako objasniti da je legitimno pucati na decu, žene, starce, koji su se našli na udaru masovnih treroristickih dejstava. Tamo gde je na vlasti bila OVK, Srbi su brutalno ubijani, zlostavljani, proterivani, a njihova imovina pljackana i uništavana. Danas u Prizrenu, Peci, Decanima, Ðakovici skoro da nema Srba. Rekao sam u Tribunalu da je ono što se Srbima dešavalo posle juna 1999. i Venton Suroi u jednom uvodniku “Koha Ditore” nazvao albanskim fašizmom. Uz nezaobilazni Racak, “koji je bio okidac za agresiju”, Stijovic pita: ko je dao nalog da se policija povuce i lice mesta posle antiteroristicke operacije u kojoj je pobijeno dosta terorista ostane neobezbedeno? - Epilog je da su to oni iskoristili, stavili tela u jarak, došao je Voker i proglasio masakr – kaže Stijovic i podseca da je Racak bio kljucni za dokazivanje licne i komandne odgovornosti Slobodana Miloševica, da sada kad se sudi petorici srpskih generala, najvišim policijsko-vojnim zvanicnicima Beograda, nema optužnice za Racak. - Jasno je šta to znaci. Tribunal ili neko ko zna, treba to i da kaže. Medu dvadesetak monstruoznih zlocina nad Srbima i ostalima, koje je naveo u svojoj knjizi, Stijovic izdvaja nekoliko: - U teškom napadu na meštane sela Breževik u okolini Peci, 6. jula 1998. godine ranjen je Srdan Perovic (36), komandant Specijalnih jedinica u SUP Pec. Odneli su ga sa sobom. Našli smo ga tek 16. avgusta, uz telo policajca Rajkovica. Obdukcija je pokazala nevideni zlocin, zbog kojeg Ramuš Haradinaj mora da odgovara, makar po komandnoj odgovornosti. Znamo da je zlocin pocinio Med Krasnici, iz Vranovca kod Peci, i grupa koju je on predvodio. Perovicu su za života polomili sve kosti, na prstima, potkolenice, rebra, butne kosti... sve. Onda su mu, živom, odsekli jedno uvo, drugo uvo do pola, odsekli su mu nos, jedno oko mu izvadili. Posle svega podigli su ga na mesarsku kuku. Pod težinom, telo je otpalo, a ruka ostala da visi. Imam fotografiju. Kad ni sami više nisu mogli da se iživljavaju, razbili su mu lobanju drvenim kocem i usmrtili ga. Posle njega stradalo je više od 30 njegovih kolega. Iza svih tih ubistava, kao i muckuh zlocina nad civilima, cija su tela nadena u Radonjickom jezeru, stoji OVK – svedoci Stijovic. Teška zverstva desila su se i u sukobima na podrucju Orahovca i Mališeva, juna 1998. godineC - Iz sela Opteruša i Retine pokupili su i odveli 24 muškarca, Srbina. Sve su ih pobili. Njihova tela pronadena su tek 2005. godine u Volujku kod Kline. Naš sagovornik svedoci i o tragediji i silovanju dveju sestara i jezivom ubistvu Rajka Nikolica: - Te dve nesrecnice, rodene sestre, cija imena znam, a ne mogu ih reci, silovalo je 40 zlikovaca, i to naocigled otetih Srba. Kad više nije mogao da gleda zversko iživljavanje, Rajko Nikolic ih je pljunuo, rekao im da su životinje. Skocili su, premlatili ga, a onda naterali njegovog sina Cvetka da uzme kantu s benzinom i polije po ocu. Zapalili su ga i covek je živ izgoreo. Pred sinom i pred ostalim Srbima. Kljucni krivac za taj zlocin su Fatmir Ljimaj, sada potpredsednik Tacijeve patije, i Gani Krasnici. Bio je još jedan, cijeg imena u trenutku ne mogu da se setim. Jedna sestra je posle mentalno obolela, druga brine o njoj. Žive u okolini Kraljeva. Ljimaj je bio optužen za Lapušnik, ali je osloboden jer za to i nije odgovoran. Pitam: zašto su odavde poslati podaci za Lapušnik, a ne za ovaj slucaj ili za Klecku, zašta je Ljimaj neposredno odgovoran? Na kafic “Panda” u Peci, mestu na kojem su se okupljali Srbi i Crnogorci, krajem 1998 (novembar ili decembar) bacena je bomba, a na goste pucano kroz prozor: - U besomucnoj pucnjavi automatskim oružjem ubijeno je šestorica mladica. Bili su još decaci. Mada sve zlocine teškim, Stijovic podseca na otmicu potpredsednika opštine Kosovo Polje, Zvonimira Bojanica, krajem 1998. godine: - Oteli su ga i izveli iz porodicne kuce, pod pretnjom oružjem. Sutradan je njegovo telo nadeno na putu Priština – Glogovac. Nasred puta. Ubili su, pa preko njega prešli teretnim vozilom. Bilo je, kaže Stijovic, mnogo zlocina posle odlaska vojske i policije sa Kosmeta, “ali se o njima malo prica. Jedan od najtežih, ako se uopšte zlocini smeju gradiriti, pocinjen je odmah, vec u junu 1999, na podrucju opštine Istok. U kuci Stanoja Ljušica spaljeno je pet starijih muškaraca i dve žene. - Direktora osnovne škole u Istoku Momcila Pumpalovica rastrgli su traktorom – prica o nevidenom zverstvu i užasu naš sagovornik. - Vezali su ga za traktor, kao ono nekad “konjima za repove” i rastrgnuli. Zna se da je to uradio Naser Šatri, lokalni kriminalac, koji je 1989. godine, pod još nerazašnjenim okolnostima, prošao pored policije, u kojoj su bili i Albanci, popeo se na drugi sprat i teško ranio našeg operativca Toma Babovica i pobegao. Trenutno izdržava kaznu u Dubravi, ali ne zbog zlocina vec zbog klasicnog kriminala. Toma živi u Novom Beogradu, nepokretan. Podseca i na monstruozno ubistvo Milice Miric, iz Peci. Devojku su silovali pred majkom, koju su prethodno vezali, a zatim je zaklali. Gledajuci nož zaboden cerki u grkljan, iz kojeg šiklja krv: - Starica je ipak smogla snage da se nekakao kroz Pec dovuce do Patrijaršije, gde je bio Vladika Amfilohije, koji je sa monasima i uz pratnju Kfora, preneo leš njene cerke. Sahranili su je u porti Patrijaršije. Napomenom da zlocini u zoni Drenice, “gde je bio glavni Hašim Taci, nisu istraživani, Zoran Stijovic pita i odgovara: - I, šta sada hoce? Hoce da se da država onima koji su ogrezli u terorizmu i etnickom cišcenju. Kriminalcima o kojima sve žive službe sveta znaju. Nedavno je bio izveštaj BND-a, koji je Hašima Tacija, Džavida Halitija i Ramuša Haradinaja proglasio za barone narkomafije na Balkanu. HARADINAJ ODGOVORAN ZA ZLOCINE – Cim je Ramuš Haradinaj, 23.juna 1998, u selu Jablanica, opština Ðakovica, imenovan za komandanta OVK u operativnoj zoni Dukadin, poceli su da se nižu zlocini. Postoji i naredba kojom za komandanta teroristicke grupe u selu Dujak, opština Ðakovica, imenuje Pjetra Šalju, zvanog Ujka (Vuk), lokalnog kriminalca i bivšeg dobrovoljca u sukobima u Hrvatskoj. Vec 16. jula, na autoputu Decane - Ðakovica, iz kola je, kod sela Dujak, otet Zdravko Radunovic, ekonomista iz Peci. Teško pretucenog, odvode ga u Glodu, gde ga ubija Idriz Balja i leš bacaju u Radonjicko jezero. Posle dva dana na putu Belo Polje - Gloda, otet je penzioner Velizar Stošic. Pošao biciklom da vidi imanje. I njegov leš naden je u kanalu Radonjickog jezera, uz telo Zdravka Radunovica. Haradinaj je odgovoran i za smrt više od 35 policajaca, ubijenih u periodu mart - septembar 1998. godine, na podrucju sela Gloda i i Breženik, gde je poslao veliki broj pripadnika OVK, kao pojacanje. Interesantno je da su, pored mene, kljucne dokaze o odgovornosti Ramuša Haradinaja na sudenju dali i svedoci Jakub Krasnici i Sulejman Selimi, koji su pri komandnom lancu u Drenici. PRVI KREMATORIJUM POSLE AUŠVICA - U selu Klecka gde je bio komandni centar OVK, na celu sa Fatmirom Ljimajem, bio je i prvi krematorijum posle Aušvica. Tu su otete Srbe, bilo je i žena i dece, maltretirali i potom spaljivali, u peci za pecenje cigle. Pošto tela nisu mogla da stanu cela, komadali su ih, delove stavljali u decju kadicu za kupanje, i njome ubacivali u pec. To je klasican primer genocida. Nadena je ugljenisana mala šaka petogodišnje Jovane. Rada Kovacevic
sveto, sabane, nemam nista protiv ane i njenog uspeha, drago mi je zbog toga kao i svakom srbinu..
medjutim , kad se desilo ono sa cavicem, umesto da ga na bilo koji nacin podrzi, jer njena rec vredi kao 100 nas obicnih smrtnika, ona je rekla da je politika uopste ne zanima??
odmah posle toga , kondoliza rajs joj zbog toga dodeljuje neku vasljivu nagradu jer nije podrzala srpsko kosovo, niti cavica,
a ko se malo bolje razume ili procita jos neke moje postove ukapirace zasto je americi toliko stalo do kosova.
trebala je kurtoazno da odbije tu usljivu nagradu i da pljune na nju od
zlocinaca amerikanaca koji
su nas onako zverski pobili,direktno pomogli pokolj srba na kosovu,
ozracili , bacili nam sredstva za sterilizaciju i ko zna sta sve ne.
po meni su svi koje ne zanima politika, ( a tako su ih zvali i stari grci)
idioti...apolitican=idiot
hvala na razumevanju..
