Komentara: 91
Ala ce biti opsta tuca, pardon, zurka..........
xe,xe..... otidji na ,,zurku,, Slovenac ....bdw. sve ce proteci u najboljem redu i miru ...... mozda padne koji ,,urazumitelj,, cisto iz pedagoskih razloga .....
KuSha (Subota, 26.4.2008. 15:09)
Ma,sta se brinu,neka daju LDP-u neki cosak i 5 slobodnih kvadrata-dovoljno je da stanu svi koji dodju!!!:-)
videcemo ko je kakav 5maja steta sto je u Nisu da je u NS takva situacija
pobrinuli bi se da SRS vidi kako se osecaju Vojvodjani i svi obrazovani i pametni ljudi
Ma nema frke.Ionako će ovi dobroćudni radikali prebiti sve devojke iz LDP-a.
U stvari sve ce se videti 11 maja...! A to sto pojedini odmah optuzuju radikale kada neko prebije nekog iz LDP-a, pa bila to na zalost i zenska osoba...to je valjda po diktatu....Radikali su izgleda krivi za sve....!
Pa,da,radikali su krivi za otimanje Kosova!Radikali su krivi za prodavanje svega i svacega,po izuzetno malim cenama!Radikali su krivi sto ljudi rade za uzasno male plate i nesiguran posao kod privatnika!Radikali su krivi za sva ubistva i tuce!Radikali su krivi za skoro potpuni nestanak dostojanstva drzave i Srba,kao naroda!
Jeste,to je upravo zbog toga sto su oni na vlasti zadnjih 8 godina...
Bravo yowanicce, za tebe ocito ne postoji vreme kad su radikali bili na vlasti, tj. pre 2000-te. Znas, Hriscanska era je pocela 0-te godine, a ne 2000-te. Radikali su izgubili Kosovo i krivi su za vecinu stvari koje tu navodis............
Cooltosha
Radikali su bili na vlasti 2 godine...Ne znam kad su stigli sve to da urade...
Nisu radikali krivi,mi smo govna.I kad Toma povuče vodu govna će da odu!!!!!!
imali su radikali miting u NS-u, uglavnom su bili dodjosi (veternik-futog)na mitingu i po koji kosovar
pa ove propalice iz LDP stvarno su cudni...pa koliko ce to njih ljudi toga dana doci da gleda....stalno Ceda sa sobom vodi stotinak ljudi kako se nebi obrukao negde u nekom mestu gde nema svoje pristalice...i nije mi jasni koje budale glasaju narkomansku stranku....
DBOKI1 (Subota, 26.4.2008. 21:30)
Sram da bude i General-budzu i telepa po ko zna koji put....
Evo vam pa se malo informisite, vi...koji nista drugo i neznate osim da ponavljate jedno te isto.....Ako niste u stanju da procitate ovaj clanak to znaci da niste u opste ni spremni da investirate u poznavanje situacije.....da je za vas ovaj clanak predugacak i da citanje istog...verovatno za vas pretstavlja TESKI FIZICKI RAD.....
TEKST...:
Интервју: Италијански генерал Фабио Мини, дугогодишњи командант НАТО снага на Косову и Метохији.
Истину о Србији и Косову
Дугогодишња патња народа на Балкану, утишала је борце, нападнуте од оних који су побјегли од рата, прозивајући их националистима или чак ултранационалистима. Њихов глас, као да данас нико не чује. Лично сам позвао Генерала, јер је особа која може потврдити из свог угла оно што овдје већ сви знају, праву истину о Србији и Косову. Позвао сам га можда и због оних лобиста за ситне новце, који су до јуче били камионџије, данас долазе нама да објашњавају шта је то демократија.
· Западне владе извршиле су велике притиске како би се Косову признала самосталност. Унилатерално проглашење независности крши Резолуцију 1244 УН-а, међународну мисију на Косову, која се жели нелегитимно замијенти европском. Европска мисија се нашла у процјепу, након што је Савјет безбиједности потврдио надлежност УНМИК-а над територијом Косова. Мислите ли да је могуће «задовољити» косовске Албанце дајући им државу, како би се можда «задовољили» неки други циљеви?
- Не бих могао рећи да се ради само о томе како би се «задовољилe жеље» косовских Албанаца. Чини ми се да се направио велики поклон свима, Албанцима и не Албанцима, варајући интернационални правни систем који се базира на државном суверенитету, као најважнијим циљевима УН-а, када је у питању међународна сигурност. Унилатерално проглашење независности не би имала никакву практичну важност, да није уследило признање од стране неких држава. Државе које су признале независност Косова су оне државе које већ неко вријеме желе да делегитимишу УН, окупљајући око себе све оне које су немоћне да се одупру притисцима. Резолуција 1244 је нарушена овим унилатералним проглашењем независности од оних који су је писали. То нису били косовски Албанци. Сама чињеница, како се и даље говори, да је Резолуција и даље на снази служи само да би се маскирало њено кршење. Моћ није у рукама УНМИК-а, који је тренутно ослабљен, али никада неће пребацити овласти нити у руке косовских Албанаца, нити у руке Европљана. Остаће у рукама профитера и провокатора, свих оних који тамо имају интересе. То су они који користе, поткрадају народ Косова, искориштавајући њихов понос и легалне системе на којима се базира актуелна светска ситуација.
· Генерале Мини, у свом интервјуу који сте дали за Corriera della Sera, изјавили сте да «нова косовска држава одговара само клановима», све док буде постојала зона франко за новце који долазе са Истока. Да ли је могуће потврдити како постоје невидљиве структуре иза оних држава које манипулишу и користе Уставе других држава за постизање властитих циљева?
- Међу профитерима који своју корист налазе у непоштовању легалних система, налазе се политичке, економске и криминалне структуре. Не треба откривати топлу воду да би се потврдило како је и само Косово један од примјера интереса таквих структура. Оне манипулишу државама за властите интересе и нису увијек невидљиве. Напротив, они који манипулишу дио су структура које су невидљиве онима који не желе да их виде. Ко жели да гледа отворенх очију и мисли, може такве особе именовати са именом и презименом. О њима се зна шта и како раде. Позната су и сједишта организација и активности којима се баве. Не треба се мислити само на окултни и езотерични свијет тајних служби да би се разоткрили они који желе да дестабилизују свијет. Довољно је погледати документацију, јавно објављене податке, банкарске рачуне, контакте и послове, а у свему томе прије свега треба имати добро развијену меморију: увијек су уплетене исте особе или њихови клонови.
· Чини се да смо поново у периоду «хладног рата», који се води унутар УН-а. Шта мислите да ли су ове подјеле и притисци унутар ове организације један од начина који доводи до њиховог укидања, како би се тако оснажио НАТО и створиле остале наднационалне структуре?
- Готово већ двадесет година се намерава успоставити Нови светски поредак. Модел економске глобализације морало би да буде водич за нови институционални оквир. На крају хладног рата, одмах се увидело да је потребна реформа УН-а, које би се требале прилагодити новом расподјелом снага у свијету, сигурности и међународним односима. Модел је требао бити једнополан, са Америком на челу, у улози оног који посматра свијет на директан и индиректан начин преко својих делегираних органа: такозвани под шерифи. Аустралија је овакву улогу имала у Азији, Израелу и Блиском Истоку, а НАТО у Европи.
Задатак НАТО је био да створи европске снаге сигурности и да води западну експанзију на исток, профитирајући руском слабости. САД су резервисале за себе доминантну улогу у цијелом свијету над стратегијским, политичким приоритетима, економском и војном надмоћи Кине и нафтним резервама цијелог исламског свијета. У овом пројекту, Балкан се требао асимилирати, што је изазвало распад Југославије. Да се асимилација није десила тада, би била извршена ребалканизација дијелећи територије, ограничавајући овласти , слободе и економски развој, остављајући оне који се супротстављају у паклу и хаосу. Колико је овај пројекат апсурдан, види се да он на самом почетку није имао империјалистичке конотације, али је одговарао жељама САД-а да се изађе из хладног рата са приједлозима који су прихватљивији за управљањем свијетом. Када се говори о ставу САД, треба имати на уму да се ради о политици силе, а не солидарности.
Таква политика, је прије свега користила логици економко-индустријских лобија. Резултати те политике су евидентни управо на Балкану и Косову. Није се учинило ништа да се спријечи отцјепљење, да се избјегне нехумани национализам. Исте особе које су водиле различите балканске ратове, тренирале су и обучавале парамилитаристичке банде које су тако оживјеле правне монструме да поставе резолуције која би потпирује хаос такозваним независностима на националном принципу. Пројекат је имао «успјех» на Балкану и источној Европи, а мање успешан је био код експанзије на Русију, Блиски Исток и централну Азију, отварајући тако рупе без дна. У Пакистану, Мушараф се показао рањивијим него се очекивало, док су Кина и Индија прекинуле са маргиналном улогом у светском поретку. Овај рат није више «хладан» и не дешава се само у оквирима УН-а. Ово је отворени рат које воде САД, Велика Британија и неколико држава које их подржавају, заједно са свим правним системом који успоставља актуелну равнотежу. Косово је једно од многих битака, као оне које се никада нису завршиле на Тибету, Xinjiang, Caucaso, Ирану, Кореји, Тајвану и тако даље.
· Предсједник Giorgio Napolitano, нагласио је да је потребно успоставити «Нови светски поредак», како би се борили против тероризма и решиле свјетске контроверзе. Шта мислите на које структуре је мислио Предсједник?
- Мислим да је прије свега мислио на ревитализацију УН-а, које би по мултилатералном кључу требале да окупе још више земаља да би се успоставила светска равнотежа. Овај пројекат има смисла само ако земље које воде рачуна о светској сигурности представљају различите позиције, ако су аутономни, ако имају властито мишљење да осуде колективне интересе и да изнађу начин како би мир у свијету постао хумани циљ који треба одржати и бранити. Данас само још Кина и Русија имају те капацитете у односу на доминантну позицију САД, али још увијек њихов неефикасан став не иде у смеру тражења мира и хумани развој. Не верујем да би дестабилизација УН-а била база за јачање мултилатералних тенденција које се сукобљавају на Балкану и остатку свијета због своје комплетне нелегитимности. Зато мислим да све док се не промијене позиције равнотеже и не развије осјећај потпуне аутономности унутар сваке државе, грађене кроз мулитилатералност ,међународна сарадња ће остати на нечем што нема практичне вредности.
· Након унилатералног проглашења независности Косова, верујете да би и Италија могла да има исте проблеме са покретима који захтијевају независност одређених покрајина? Верујете ли да питање Косова ставља под знак питања конститутивност држава?
- Сама конститутивност држава је на кољенима, не само због независности Косова, него зато што су неке од држава признале ту независност као легитиман чин. Данас свака од тих држава треба да сноси посљедице за такав чин. Није само у питању интегритет тих држава, него глобални коректни оквир који се са правног аспекта не може измијенити. На основу овога, не можемо ни једну земљу на свијету, сматрати конститутивном ако је на овакав начин на силу, нарушен правни оквир државотворности. Истина је да државе у којима већ постоје сецесијски покрети, као на примјер у Италији, су прве које могу осјетити опасност дестабилизирајуће ситуације. Истина је да више ни једна држава на свијету не може да има сигурно легитимно упориште. Закон јачег, или оног који «виче и галами» није довољан. Сви се могу наћи у рукама уцењивача и оних који их искориштавају. Ако погледамо боље, и саме САД су заробљене од стране псеудо сљедбеника и свих оних који их притишћу на континуирано кориштење људских ресурса, престижа и кредибилитета.
· Оно што нам је потврдила србијанска амбасадорка, Санда Рашковић-Ивић, Италија је у току посљедње двије године радикално промијенила своју позицију по питању политике Косова, одбијајући да даје подршку Србији? Зашто се то промијенило?
- Италија посљедњих десет година спада у оне државе које имају ограничени суверенитет. Никада није показала властиту, индивидуалну политику у НАТО-у и сасвим мирно прешла из зоне колективног интереса у више сфере. Није дала ни јаку подршку Европи када се одлучивало о јединственој Европи и америчким интересима унутар ЕУ. Подршка Србији, ако је икада и било, није могла да се настави због америчких притисака. Ово је тужна реалност која је попримила драматични израз, јер оваква усвојена политика није донијела ни Европи, нити Италији никакву корист. Није чак донијела ни корист САД-у, које су са силом и ароганцијом изгубиле кредибилитет и ауторитет.
· Од момента када је успостављена мисија УН-а на Косову, трговина оружјем, дрогом, репресалије и расистичка дискриминација према српском народу су се повећали. На исти начин, све је већи број случајева корупције у високим политичким структурама. Како можете објаснити ове чињенице и да ли то треба да буде модел демократије који бисмо требали извозити?
- Објашњење је на НАТО-у и УНМИК-у, јер они требају да гарантују сигурност на Косову. Годинама се говорило како су напади на косовску сигурност долазили од стране оружаних српских снага. Прошле су четири године како смо искључиво контролисали српске оружане снаге, док се са друге стране дозвољавала нелегална трговина и унутрашња корупција. Као командант КФОР-а намеравао сам да пажњу скренем са лажних оптужби. Моји шефови су ме слушали, чак и они из америчких структура, сматрајући моје ставове као жељу да угрозим њихове послове. Поразна чињеница је да у НАТО-у не командују генерали који се налазе на терену, него бирократи и генерали из позадине. Требало ми је много труда да убедим одређене у НАТО-у да сигурност Косова не зависи од тога колико тенкова Срби имају у околини Рударе, него од порасти кримина
NASTAVAK...
....Требало ми је много труда да убедим одређене у НАТО-у да сигурност Косова не зависи од тога колико тенкова Срби имају у околини Рударе, него од порасти криминалитета, корупције, неефикасности рада трупа, етничке дискриминације, недостатка економског развоја, поштовања мањина, подељености правосудних органа, пропасти политике за повратнике и избјеглице са Косова, непризнавања права власништва и на самом крају манијакалног одбијања дијалога УНМИК-а и КФОР-а са Београдом.
Успео сам да нешто урадим, али исто тако нисам имао илузије колики је мој капацитет да нешто трајно и променим. Имао сам толико храбрости да критикујем систем који је желео а прикрије одређене чињенице како не би морао преузети никакве одговорности. Није ми жао што сам све то учинио из обавезе према свим народима на Косову и према наређењима која сам испуњавао. И дан данас сам убеђен да се демократски систем не може извозити нити примјењивати на силу, са уценама и улизивањем. Свака нација треба да ствара легални систем који одржава цивилизовано друштво, хуманост и друштвене интересе. Демократија у смислу права гласања није ништа, ако су кандидати бирани и постављани извана или имају окрвављене руке. На Балкану смо посљедњих деценија имали прилике да видимо демократске приједлоге на основу етничких преваленција. Не само да је проблем приједлога мултиетничке сарадње, него и смртоносни ударац који се желео задати Србији као и косовском народу, доводећи их у нелегитиман положај у новом светском поретку. Мислим да и сами косовски Албанци не заслужују да уђу у историју као противзаконита држава.
· Као што и сами знате, након бомбардовања 1999. Косово је било театар шпекулантских и дан данас нејасних, радњи. Једна од тих је и рудник у Трепчи, који се појавио као концесија западних компанија, а онда и затворен због великих махинација. Можете ли нам Ви рећи нешто више о овим чудним контраверзама у вези рудника Трепча?
- Могу говорити само о ономе чему сам ја био свједок. Комплекс рудника Трепча, је производни драгуљ, али и негативан примјер нарушавања амбијента и здравља популације. Елелктролиза цинка у Миторвици, имала је један од најразвијенијих постројења, а прекинута је због уништења великих посуда, у првим сукобима са КФОР-ом. Након година проведених на том мјесту сматрам да се радило о потпуној саботажи. Неко није желео да ова постројења омогуће развој Косова. Албанци или Срби? На то не бих могао да одговорим тачно, али исто тако не искључујем и неке међународне посреднике у цијелој причи. На депозиту су се налазиле планине цинка и олова који су нестали, продани за шаку пара. Радници који су били млађи од мене двадесет година у тим постројењима изгледали су као моји дједови. Господин који је одржавао фабрику, Немац, врло вредан човјек, трудио се да убеди УНМИК да омогући како би се задржало 6.000 српских радника и 6.000 албанских радника који су остали без посла. Многи од њих већ у педесетим годинама уништеног физичког здравља, нису били у стању више да раде. Имали су право на пензију, али и одштету за нарушено физичко здравље након година рада у руднику. УНМИК је одбијао да настави да даје помоћ од неколико еура. Трепча је за мене остала у сјећању као нешто што је нарушило природни амбијент и сигурност радника, непотребна продаја и хуманитарни и економски масакр људи који су радили у руднику. За неке друге био је то велики посао.
· Како објашњавате чињеницу да је Bernard Kouchner, предсједник организације Médécins Sans Frontières, режисер документарног филма о «концентрационом логору» у Босни, након што је утврђено да је филм монтиран и лажан, постао одговоран за Мисију на Косову при УН-у, а онда након тога и Министар иностраних послова Француске?
- Очито да сви не верују у неизбежне чињенице. Нису сви способни да их стварају, нити да буду слушани на исти начин када их стварају у међународним сједиштима. Политика је пуна оваквих изненађења. Да би се показале лажи и неистине других, потребно је одвратити погледе од властитих. Ко жели да оптужује мора прије свега да се ослободи својих моралних и материјалних терета. Ко је видио у косовској драми само хуманитарну димензију албанског народа, а није уочио инструментализовани чин «хуманитарних бомби», Kuchner им се чинио једним од оних који је прије свих имао право да интервенише. Није му успело да задржи уравнотежену и ефикасну визију на објективан начин кроз проблеме са којима се сусрео тамо. У време док је он био шеф Мисије десиле су се највеће епизоде етничког чишћења, а његова администрација је помогла јачању ОВК и њених вођа, од којих најпознатији Pacolli, које сви дефинишу као «нерепрезентативне особе». Активности Kuchner-а као Министра иностраних послова, под утицајем десничарског дијела владе, препуне су старих предрасуда из доба његовог хуманитарног рада. Све се то лијепо види на Балкану, али и војним интервенцијама у Ирану, Африци и Азији. Када је са хуманитарног поља прешао на политичко, можда нисмо били ни свесни, али он свакако јесте.
· Са дистанце, желели бисмо се присјетити фамозног масакра у Рачку 1999., када је живот изгубило 45 косовских Алабанаца у борби ОВК и српских војника. Шеф косовске мисије OSCE-а, William Walker,изазвао је пажњу новинара називајући то «геноцидом», који су починили српски војници. Такође је и један бивши агент француске тајне службе, Henri Brunel, потврдио да су остала тијела у Рачак допремљена, са намером да се «инсценира» геноцид који се није ни догодио. Шта ви мислите о овом догађају, након вашег дугогодишњег искуства на Балкану?
- Када сам 2000. године преузео команду НАТО за јужну Европу, која је тада имала задатак да води све операције на Балкану, желео сам да се што боље упознам са ситуацијом и корацима који су довели до НАТО агресије над Србијом. Рачак је био једна епизода која је урушила договоре у Rambouillet-у, и према томе био је на првом мјесту мог интересовања. Готово све официјелне верзије са једне стране су биле идеолошки искривљене. Касније сам имао прилике да директно на терену утврдим многе неподударности који су неки страни извори такође оптуживали. Сигуран сам да је масакр инсцениран, али то ме није зачудило. У рату ратују и мртви. Не чуди ме чак ни амбасадор Walker и његов замјеник који су одмах послали извјештај о хипотетичком геноциду. Довољно је да погледате само биографију Walker-а и оних који су му одобрили мисију, да њихов интерес није био утврђивање истине: задатак им је био да се сви захтјеви одлажу. Оно што ме је посебно зачудило било је прећуткивање тима за патологију, који је плаћала ЕУ. Докторица, Helena Ranta, стоматолог по струци, била је шеф финског експертског тима. Иако нису имали ни један објективан елемент, одмах су објавили у јавности тезу да се ради о покољу. Не зна се да ли су икада урадили извјештаје о службено обављеној аутопсији. Резултате испитивања објавили су њене колеге, J. Rainio, K. Lalu, A. Penttila 2001. у канадском медицинском часопису за патологију (Forensic Science International). На основу резултата аутопсије нема ни једног податка да се радило о било каквом покољу, чак и врста повреда, кориштеног оружја, услови у којима су пронађена тијела, недостатак потврда о рањавању из близине (нека од тих тијела су била без удова и главе, али се то десило након њихове смрти, видљиви су остаци угриза дивљих животиња или паса луталица, на њиховим телима). Сви ови докази воде до закључка да су жртве биле убијене у периоду од 10 дана или једног мјесеца прије него су пронађене, на различитим странама и под различитим околностима. Ова докуме
