Pocetna > Tema > Za koga je cuvana kosmetska nafta punih pet decenija?
U našoj južnoj pokrajini ima uglja, hroma, mangana, bora, volframa i uranijuma...
Za koga je cuvana kosmetska nafta punih pet decenija?
Zdrav razum govori da u kosmetskom podzemlju ima znacajnih rezervi nafte. To potvrduju i podaci o gotovo tajnim istraživanjima tokom proteklih pola veka
Pocetkom februara, asocijacija Gustafson u ime Manas Petroleuma saopštila je da je u severnoj Albaniji otkriveno veliko nalazište nafte i gasa, od 2.987 milijardi barela nafte i 1.004 triliona kubnih metara gasa. Saopšten je još jedan podatak vredan pažnje: gotovo polovina dokazanih rezervi nafte na Balkanu utvrdena je u Albaniji. Gde je drugih pedeset odsto? U Grckoj nafte nema, na crnogorskom primorju zna se za veoma male kolicine, dok se u Srbiji samo nagada da nafte ima i na Kosmetu!
Poznato je da savremena nauka omogucava da se nalazišta minerala, a i nafte otkrivaju merenjima iz satelita. Narocito precizne snimke tla bogatog mineralima i naftom, nacinili su Amerikanci. Zna se da su svojevremeno snimali i Kosmet. Tada su i pocela nagadanja o tome, ne da li ima, nego koliko ima nafte i gasa u Kosovskom pomoravlju. Cak ima mišljenja da su rezerve nafte u južnoj srpskoj pokrajini vece od azerbejdžanskih!
Daleke 1936. godine, kod Gracanickog jezera je istraživana ruda bakra, ali je sve okoncano procenom da je vadenje rude neisplativo. Naime, gracanickog bakra je bilo od 2,45 do 3,5 odsto po toni, dok je tada u rudniku Bor bilo 7 odsto bakra. Samo dve decenije kasnije, u rudniku „Trepca“, proizvodilo se oko 11.000 tona najfinijeg katodnog bakra! To znaci da je prethodna procena o svrsishodnosti vadenja bakra bila pogrešna. Slicno je bilo i sa drugim rudama, na primer boksitom, koji je zanemaren, a ima ga u neprocenjivim kolicinama, što smo saznali mnogo kasnije.
U drugoj polovini prošlog veka, na Kosmetu je procenat istraženih mineralnih sirovina bio samo 37 odsto od uobicajenog procenta u ostalim evropskim zemljama. Zašto je to bilo tako, danas nema odgovora. Kao da je neko u ondašnjoj Jugoslaviji namerno cutao, nastojeci da rudno blago doceka neke druge eksploatatore?
Izmedu Suve reke i Prizrena ušuškano je selo Šumadija, nekada najlepše na celom Kosmetu. Izgradili su ga solunski borci, kojima je država dala zemljište da posle surove ratne epopeje u Prvom svetskom ratu, podignu nove domove. U Kraljevini, selo je raslo, razvijalo se, stanovnici su bili sretni i zadovoljni.
Ni Drugi svetski rat nije narušio idilu seoskog ambijenta, iako su okupacione godine donele teške trenutke pre svega sa šiptarskim življem iz okoline.
Odjednom, 1958. godine, u ataru sela Šumadija došli su nepoznati ljudi sa cudnim mašinama. Bušili su zemlju, proracunavali i merili. Strucnjaci državnog preduzeca tragali su za naftom. Kao što su poceli, radovi su i odjednom okoncani. Bušotine su sanirane, otvori zabetonirani, a bušotine nisu zatrpane. Kao da su ostavljene za neko drugo vreme. Ova epizoda je zaboravljena jer je svim ucesnicima istraživanja naredeno da o radenom i pronadenom zauvek cute. Takvu obavezu deo strucnjaka je morao da potvrdi potpisom. Od tada je prošlo pola veka. U životu je samo nekoliko znalaca te kosmetske tajne. I danas se neckaju da govore. Dokumentacija je nestala, ali, ono što se dogada sa Kosmetom, jaca pretpostavku da su dokazi o nafti, gasu i još nekim retkim mineralima na Kosmetu, završili izvan granica Srbije.
GEOLOŠKI PREDUSLOVI
Kosmet, poznat po ogromnim rezervama uglja (dovoljne za narednih pet vekova) mora da sadrži znacajne kolicine nafte. Pre nekoliko stotina miliona godina Balkan, Mediteran i Severnu Afriku prekrivao okean Tetis. Tektonski poremecaji su stvorili Paratetis (Vardarski okean), cije su vode, u periodu kasne jure, odneli nekadašnji Ibar, Vardar i Morava. Može samo da se nagada kolika je bila plodnost tla, a kakve su tek hemijske reakcije u kosmetskom podzemlju stvarale naslage uglja, analogno tome i nafte.
Inace, podzemlje Kosmeta pripada takozvanom Tetanskom evroazijskom metalogenetickom pojasu (TEMB), nastalom u postmezozoiku, a prostire se do Indonezije i istovetnog pojasa na Pacifiku.
Savremenik se priseca prošlosti. Još 1947. godine, bušilice za naftu su iz Vojvodine premeštene na crnogorsku obalu, kod Petrovca. Nakon godinu dana vrlo tajnovitog istraživanja, oprema je povucena, ali ne nazad u Vojvodinu. O njoj se ništa nije culo citavu deceniju. Bušilice su osvanule kod sela Šumadija, gde je na dubini od nekoliko stotina metara, otkriven sloj uljanih škriljaca, iz kojih se dobija nafta. Danas je nepoznata debljina sloja škriljaca koje strucnjaci ubrajaju u „kaspijsku žilu“ koja se pruža do Jadranskog mora. Istraživanje kod sela Šumadija, a i na još nekoliko lokacija na Kosmetu, dobilo je oznaku „strogo poverljivo“! Tadašnja jugoslovenska vlast je ucinila sve da kosmetsku naftu prekrije poluvekovna tama! Zašto? Kasnije su crpljene skromne kolicine nafte po Vojvodini, dok se o kosmetskom blagu nije govorilo. Ili nije smelo?
Da li je crno zlato bilo „kaparisano“?
Muk je trajao do 1999. godine, kada je uoci napada NATO na Jugoslaviju, dr Sara Flaunders, direktor Americkog akcionog centra, u listu Vašington Poust objavila clanak naslovljen sa „Rat i rudnici“ u kojem piše o interesovanju multinacionalnih kompanija za naše podrucje. I ona, kao i mnogi drugi pisci o resursima Kosmeta, kao macka oko vruce kaše obilazi oko kosmetske nafte, više se baveci grandioznim rezervama uglja (500 milijardi dolara). Tokom napada NATO na Srbiju, medu špekulacijama o pravom razlogu napada, pojavila se ona o kojoj je govorio Džon Pilger - nafta. Rec je o projektu koji je dospeo na dnevni red SAD i velikih multinacionalnih kompanija odmah nakon okoncanja hladnog rata: ostvarenje naftnog protektorata od Persijskog zaliva do Kaspijskog mora i od obala južne Evrope do Indijskog okeana.
Nafta, bor, volfram, bizmut i uranijum su bili najvažniji povodi da se posle Kumanovskog sporazuma (jun 1999), odmah iza prethodnice Kfora, britanskih trupa generala Džeksona, nadu ne jedinice ostalih clanica Kfora, vec poslenici multinacionalnih kompanija. Predvodili su ih ljudi americke kompanije „Braun i Rut“, a upravo su oni, pre dolaska americkih vojnika Kfora, izgradili ogromnu bazu Bondstil, koja je u blizini njima ocito poznatih ležišta dragocenih minerala i nafte. Naravno, „Braun i Rut“ su i danas tamo. Šta tamo radi gradevinska kompanija koja ucestvuje i u mnogim naftnim poslovima, nije poznato, ali može da se pretpostavi. Podsetimo se i detalja godinu dana pre napada NATO, kada je Baljevac na Ibru, kod kojeg je rudnik veoma bogate žile uglja, ugostio jednog „predstavnika“ holandske firme nedefinisanih interesovanja. Bio je to Hans van de Bruk, tada clan holandske vlade!? Inace u rudniku uglja kod Baljevca je otkriveno bogato ležite bora, u svetu retke, ali veoma upotrebljive rude u tzv. novim tehnologijama. Zanimljivo je to da ni ovaj mineral nisu iskopavale naše bivše države! Nisu preterivale ni sa vadenjem hroma, a na Kosmetu je 20 odsto svetskih rezervi!?
Sada je jasno da je kosmetsko mineralno bogatstvo, posebno nafta, dugo bilo pod mnogim velovima tajni. NJih su stavljale naše bivše države, naši ljudi. Zašto? Zbog cega? Za koga? Zar je moguce da su pre pola veka, ovi koji se spremaju da cerupaju Kosmet, znali cega sve ima ispod kosovskih božura? Zar je moguce da su naši nekadašnji lideri sve otkriveno prikrili, ostavljajuci ga u naslede buducim otmicarima Kosova i Metohije?
