Izmedju jave i sna,izmedju vatre i vode,izmedju dobra i zla,koliko dugo sam se nalazila na velikoj raskrsnici gde su svi putevi licili jedan na drugi,koliko je samo moje srce drhtalo u neizvesnosti,koliko je samo volelo,plakalo,zelelo,bolelo,koliko samo noci nije spavalo.....Ne mogu da se setim ni koliko je vremena proslo do konacne odluke,do dana kada sam zatvorila oci i poslusala uplasene otkucaje srca.Koliko sam samo izbegavala taj dan,zelela da pobegnem iz tvoje blizine,iz tvog zivota iako sam znala da ce me lanci kada tad vratiti nazad,u tvoje narucje...Sama pomisao na tebe i mene,daleko od svih,kako se gledamo oci u oci plasila me,drhtala bih...Zelela sam da pobegnem ali bi me nesto jako vracalo tebi,..Surovi vetrovi su do mene donosili zle reci koje bi mi parale srce,dusu.Imala sam samo tebe a znala sam da ces i ti jednog dana kao senka izceznuti iz mog zivota kao da nikada nisi ni bio u njemu.Klizio si mi iz ruku a ja nisam imala snage da se borim dalje,nije bilo nade da cu uspeti da te vratim,nestajao si u gustoj magli i tek onda kada je tvoj lik postao samo svetla tacka shvatila sam koliko mi znacis...Mozda si izceznuo iz mog zivota ali je u srcu i dalje bio urezan tvoj lik a ispod slova tvoga imena,Nemanja...Dok si ti nestajao,sa tobom je nestajao i deo mene,odneo si moje srce,dusu...Sakupljala sam snagu iz poslednjih varnica onoga sto je nekada plamtalo,borila se i uspela da te vratim...Nisam mogla da dozvolim da izgubim ono sto zaista vredi i onoga koga sam jedino i iskreno zavolela.Nisam osoba koja lako odustaje od onoga sto zeli,a zelela sam tebe u mom narucju.
Volim te,Nemanja....
Zatvorila sam oci i dopustila srcu da me vodi,jer samo iskrena osecanja i otvoreno srce su mogli da me odvedu do tebe.Za tebe bih ucinila sve,otisla na kraj sveta,tebi bih poklonila sve i moguce i nemoguce.I ako je nekada postojala sumnja u moja osecanja,jer nisam mogla da poverujem da mogu toliko nekoga da volim,ubedila sam sebe onog 8.oktobra kada je moje srce zauvek ostalo u tvom narucju.Ono je i dalje tvoje,bas kao sto sam i ja tvoja zauvek,pa cak i onda kada vreme odluci da obrise proslost a kilometri odluce da nas odvoje.Toga dana sam sebi i svima dokazala da te volim i da cu te voleti dok u meni bude gorela sveca zivota...
Mozda sam nekada lagala,varala ali nikada nisam zelela da te povredim jer bi to bilo kao da sam samoj sebi zarila noz u srce.Ono sto bi tebe povredjivalo mene bi ubijalo jer sam umela da osetim sve sto i ti osecas.Svaki tvoj osmeh bio je melem za moje srce...
Znam da nista nije zauvek i da svemu jednom mora doci kraj.Sve sto je lepo uvek kratko traje.Znam,jednoga dana necemo postojati mi ali ce moje srce i dalje kucati samo za jednu osobu kao nekada...Moje ce oci i toga dana gledati u daljinu i videti samo jedan lik a usne zeleti one slatke otrove koje si ti na njima ostavljao.Tebi sam se predala i tvoja sam cak i onda kada me ti budes ostavio pod svetlima nekog novog dana...
Cak i kada kapi budu spirale poslednje trenutke iz proslosti,kada sneg bude zavejao uspomene,a vetar oobrisao nase otiske,u mom srcu ce ostati mesto gde ce pisati tvoje ime,Nemanja....
Zauvek tvoja malena
