Sedim u sobi tama se svila oko mene,dim cigre se razvio tu smo sam ja i on.I plisane mede svi zajedno nepostojim,dim je nestvaran, lutke su mrtve i ja sam mrtva.Iako pokusavam da napisem bilo sta sto nije vezano za tebe znam i sigurna sam da ce se i ova prica bez naslova na kraju pretvoriti u tebe,Ili u jedno veliko nistavilo sneg je pao, sakrio je tragove koji su nekada otkrivali moje puteve do tebe, plava ruza vise ne krasi tvoj grob. Gotovo sam sigurna da mnogo ljudi zna da je to znak,koji me vuce u zaborav ali ja nemogu zaboraviti citavu vescnost,moram se kad- tad setiti tebe,cak i onda kada sam presrecna,kao sada krivim boga sto te je uzeo, nije morao mogao ti je pomoci nije hteo.Trebalo mu je lepo,pametno bice da krasi njegov svet.Ali ti si i ovde na zemlji mnogima bio potreban,srecem tvoje drugove, skoro svi vec imaju decu,srecem i onu glupacu koja mi je ukrala bar dve godine,prokleta je mojim suzama koje su prolivene zbog tebe.Tragovi noktiju na svezoj zemlji groba ostala su,lupanje kamencica i zemlje jos me budi nocu.Padam u nesvest gubi mi se svaki trag tog ispracaja na put bez povratka,plac tvoje majke,razbijena kola,hitna pomoc,vatrogasci,sleper,i pogled vozaca slepera, njegove suze.Krv i parcici mesa razbacani po vrucem asvaltu,vatrogasceve reci ovaj je sto posto mrtav,sest sati provedene na asvaltu.U nadi da ce te izvuci zivog.Doktorev glas "DEVOJKO NEMOZES TAMO ZABRANJEN JE ULAZ" mrtvo iskasapljeno telo na stolu hladnog bolnockog podruma,ime na listi okacenoj o sto.Vreme smrti,beli carsav koji pada na pod, moj krik,doktorev pogled.Strah koji se siri dugim hodnkom,nasmejano lice na umrlici,mobilni koji nije dostupan,prelepe oci na slici groba,mlado lice,poznato lice, obecanja,vesti na tv,strasan udes,nezapamcen u nasem gradu,tvoje ime.IZGUBILA SAM TE. I kako mogu da kazu da sam,samo sto nema plave ruze ja zaboravila sav taj uzas,ali moram dalje.Znam da postoje andjeli verujem u to i nisam jedina koja tako misli ima nas jos,ali dve godine provedene na tvom grobu, svakog dana bezbroj prica napisanih,bezbroj reci tebi receni, nisu te digle ni price ni reci.Ostao si u toj rupi da lezis,ovo je prica bez naslova jer bi svaka rec mogla biti naslov a, ujedno je i moja poslednja prica napisana tebi.Moram da te potisnem u dubinu svog srca,i da te tu cuvam kao jedinu uspomenu koju niko nece taci.Ostaces tu gde jesi ali ja moram dalje,ne zbog sebe,ne zbog ljudi oko mene,vec zbog tebe.Naucicu da hodam po mesecu u svojim mastanjima, svaki put kada nebo bude puno zvezda dozvolicu masti da ih dotakne.Tebi za ljubav,bicu srecna imacu svoj zivot ali tebe nikada necu zaboraviti.Znam da ce jednog dana kada na to budem bila spremna biti jos jedna plava ruza na tvom grobu,sada vise nisam u stanju da ti dodjem.Plasim se da moja sreca ne narusi tvoj mir,ma gde bio gledaj me sa neba cuvaj me,i stopiraj svaku moju gresku, ako je cinim to ti je dozvoljeno.A ja cu ti sada reci slicno kao u tvojoj poruci dok si bio ziv,srescemo se nekada u nekom paralelnom svetu,tada ces me nauciti sve sto nisi stigao ovde.I tada nece biti prepreka za hod po mesecu........TO TI SADA JA OBECAVAM..................mala devojcica,ako si ikada verovao u nju.
Leonora
