Bilo je tako davno, pre ne znam vise ni koliko godina … Ne secam se vise nicega sem tog zagrljaja koji mi je znacio koliko ceo moj svet. Bio mi je dragoceniji od bilo cega na svetu… A izgubila sam ga. I ne secam se ni dana kada je sve stalo, dana kada je prestalo da postoji…
Ne secam se vise ni te zime, ne secam se ni naseg putovanja, ni prvog poljubca, ni prvog dodira…
Ne secam se vise ni naseg kraja, ni naseg mesta, ni nase srece, ni nasih svadja…
Ne secam se ni te tvoje ulice koju sam ne secam se koliko puta prepesacila… Ne secam se vise ni tebe u mom stanu, ni rodjendana, ni novih godina…
Ne secam se vise ni tebe u mom zagrljaju, ne secam se vise ni tvog osmeha, ni tvojih ruku…
Ne secam se vise ni tvog lepog lica, ni tvog upitnog pogleda, ni tvog smirujuceg tona….
Sama na obali okeana… Okeana koji nas deli….. Eh da je samo okean, bilo bi lako…
Taj okean… neistrazeno bogatsvo, zivot, mirnoca, prostranstvo…
Taj okean tako hladan, a opet tako mi nekako drag, taj okean koji ni pogledom ne mogu da obuhvatim, taj okean koji smiruje, taj okean koji ocarava…. I sve me to vraca nazad, daleko nazad, nazad u nesto cega se ne secam vise… Taj okean koji podseca, koji docarava tebe, mene, nas… Pogled u daljinu na pucinu, nigde kraja… A tako je mirno, tako je snazno, tako je nedokucivo, tako je ono sto smo mi bili…
I ta obala… Duga I mirna, cista I pregledna. Ta obala Atlantika, nikada dovoljno istrazena, nikada dovoljno objasnjena… ta obala okupana okeanom, jedinstvo koje niko ne moze poreci, niko ne moze prekinuti…
Ti…. Ko zna gde sada… ko zna sa kojom sada. Ti… ko zna da li se secas, da li se smejes svemu tome. Ti tako dalek.. udaljen danima i godinama medju nama… Ti, udaljen miljama, koji sada mirno spavas… Ti koji ne znas, koji ne slutis, ti o kome odavno vec nisam mislila, ti koga sam zaboravila…
Da li sam zaboravila? Da li samo ne zelim da se secam? Ti kome dugujem sve, ti kome sam dala sve… Ti bez koga ja vise nisam ista, ti zbog koga nikada necu biti ista… Ti zbog koga se vise ne smejem isto, ti zbog koga mi nesto uvek fali… Ti poput okeana, miran, hladan, nedokuciv i za mene zauvek neistrazen…
Samo ti….
Zauvek…
M.
Miami, Avgust 2006
