Znam da bi ti bilo smesno kad bi mogao da procitas ovu pricu... I samo zato sto verujem da nikada neces, pisem je...
Htela bih toliko toga da ti kazem, i vec osecam da ce i ovo biti jos jedan od neuspelih pokusaja... Samo nesto sto se 'vrti u mojoj glavi' kako si ti rekao...
Uvek si se pravio da ne razumes sta ja to ustvari zelim da ti kazem, ali znam da si znao... Znam, jer i pored toga sto nikada nisi pokazao ljubav ili dopadanje, uvek sam imala jednu dozu vise naklonosti od svih ostalih ljudi koji su te okruzivali...
Ne znam da li je to sazaljenje, iskreno, ne bih volela da je to u pitanju... ali, nacin na koji si govorio o sebi... i tu i tamo odavao po neku tajnu... u trenucima kad si mislio da ja vredim toliko da to znam... sve je to odavalo poverenje, a samo posebni ljudi to zasluzuju...
Zato sam ti jednom i rekla... "Da li ona zna sta ti je uradila??? I da li uopste pretpostavlja koliko je volis???" Iskreno, ne verujem, jer da jeste, nikada te ne bi pustila da odes...
Mada za sigurno znam da uvek mogu imati samo delic tebe, nikad tebe pravog, ja ipak zelim biti uvek tu... da te saslusam i da te gledam... da dokazem sebi da su sve one gluposti o kojima sam razmisljala, da nikad necu naci nekoga ko ce mi se u potpunosti svideti, da se nikad necu zaljubiti do ludila... da je sve to samo iluzija...
I dok stojis pored mene i onako olako objasnjavas sve sto se u meni dogadja, dok me citas kao otvorenu knjigu i uspevas da me ubedis da ce me sve to proci, ne slutis da upijam svaki tvoj osmeh, svaku tvoju rec... sve sto uradis, nacin na koji dises, gledas... sve... Sve to urezujem duboko u pamcenje...
Znam da ce mi te uspomene jednog dana pomoci da odlucim da zavolim nekoga... ko bude imao bar pola tvojih osobina... ko bude umeo da me natera da letim, da osecam da imam svu snagu sveta... ko bude umeo da me u dve reci natera da mislim sve najbolje o sebi... ko bude umeo da me nasmeje do suza i onda ode, a ipak ne ostavi gorak ukus u ustima, zaljenje ili ljutnju...
Jer, ti to znas... da dolazis i odlazis, kad ti se prohte, kad osecas da zelis nekome nesto da kazes i osetis se bolje, bez maske koju nosis pred ljudima...Ipak, ja ostajem uvek srecna... jer znam, doci ces opet i opet cu imati razlog da se smejem, i opet cu otvoreno pokazivati i govoriti koliko mi znacis... uz precutni dogovor da nista ne ocekujem... da samo imam onoliko koliko ti das...
Ali cu se uvek nadati, da ono sto je ona uradila izbrises iz zivota... i da naucis da volis nekog isto kao sto ja volim tebe... bez ocekivanja i bez obecanja, jednostavno, za trenutak koji dobijes... iskren trenutak... koji vredi vise od godina prividne ljubavi koju neko moze pokloniti...
Znas... mozda te zato i volim... zato sto si cvrsto na zemlji... nepoverljiv... i nepopravljiv u tome...
Ipak... kao sto kaze Gibonni... Mislim da je vreme da pocnes gledati na svet drugacije, da pocnes vise verovati a manje ocekivati... vreme je da se pomiris sa svetom!
P.S." Jedino ti zasluzujes pricu... jedino ti zasluzujes deo mojih misli... Zar to nije dovoljno da se osecas posebnim?!?!?!"
