Zivot ponekada moze biti jako surov. Tako je bio i prema meni od dana kad sam ga upoznala. Mislila sam da ce moj zivot biti lep ali naprotiv postao je pakao. Zavolela sam te posle kratkog vremena i zelale sam da mi ljubav bude uzvracena, ali zelja mi nije bila ispunjena. Bio si jedina svetla tacka u mom tamnom zivotu koji me je lomio. Kad sam saznala da ima devojku koju voli sve ladje su mi potonule, bol me je stiskao, suze su tekle cesce. Htela sam na trenutak da pomislim da je to samo kosmar iz kog zelim da se probudim, ali ne to je bila moja surova srvarnost koja me je gurala u ponor tuge. Moja nada je ponovo bila rodjena kada sam saznala da vise nisu zajedno i odlucila sve da mu priznam. Sva moja osecanja koja sam dugo skrivala u sebi. Posto nisam imala hrabrosi da mu kazem u lice odlucila sam da mu to kazem preko poruke. Ispala sam kukavica jer nisam imala snage. Odgovor na poruku bio je bolan, slomio je sve u meni ostala sam bez zelje za zivotom, pokusala da izvrsim samoubistvo, jer je on meni reko da mu predstavljam samo drugaricu i da svoju bivsu devojku jos voli. Tada, tog trenutka sam shvatila da on nikada nece biti moj i od tog trenutka odlucila da pokusam da ga zaboravim. Sve je bilo uzaludno, svaki pokusaj je sve vise bole, sve vise sam ga volela, sve vise mi se srce kidalo, ali jedino cega nije bilo jeste nade. Za nas nema sanse meni samo presotaje da tajno mastam o njemu voleci ga potajno i sa mnogo tuge. Meni jedino preostaje da placem i da volim, plakacu dok mi se suze ne presuse. Ivane volim te, ali ova ljubav strasno boli.
